GORDANA GLIŠIĆ SMANJILA JAGODNJAKE NA HEKTAR
Maj je mesec kada na naše trpeze stižu sveže mirisne jagode sa domaćih njiva. A, njihova berba je vrlo delikatan posao. U to se najbolje uverila Gordana Glišić iz sela Šume kraj Topole, poznatija pod nadimkom Goca Jagodica i to ne bez razloga. Ove godine ona proslavlja punoletstvo u uzgoju ovog voća, koje spada u višegodišnje zeljaste biljke iz porodice ruža. Kaže da je danas muka živa pronaći radnu snagu. Mladi neće da beru jagode, kao ni većina muškaraca, tako da se uglavnom žene prihvataju ovog posla.
Istina je da jagode zahtevaju posebnu pažnju i brigu u toku samog procesa uzgoja, ali ih valja brati s posebnom pažnjom, jer su plodovi izuzetno osetljivi i nežni, zbog čega se vrlo lako mogu oštetiti. Iako je ranije jagode uzgajala na oko tri hektara, Gordana danas ovo voće gaji na jednom hektaru, delom u plastenicima, delom na njivi. Posle Đurđevdana u narednih četrdeset dana svakodnevno obilazi svoje parcele i ručno bere jagode, uz pomoć uglavnom ženske radne snage.
Uveče se pakuju, ujutro na tržištu
– Jagode beremo i ako pada kiša, jer su one veoma osetljive i plod se mora skidati kako ne bi dalje omekšao i istrulio. Beremo od jutra do večeri, jer kad dostigne svoju zrelost, ne postavlja se pitanje kada će se brati. U početku, kada krenu da sazrevaju, beremo ih svaki treći dan, a kad se njiva zacrveni, pa do kraja sezone to se radi svaki drugi dan – objašnjava Goca Jagodica.
Uglavnom se savetuje da se beru u ranim jutarnjim satima, pre nego što postane veoma toplo ili u kasnim popodnevnim satima kada se plodovi prohlade. Međutim, kada imate veće površine pod jagodama, a manjak radne snage, onda radite kako morate i kako vam uslovi dozvoljavaju. Plod ove voćke nema sposobnost dozrevanja nakon ubiranja i zbog toga se berba mora obaviti u punoj zrelosti i to se odnosi na one sorte koje imaju čvrst plod. Sa druge strane, sorte koje karakterišu meki plodovi treba brati malo pre potpune zrelosti, kako se ne bi dogodilo da prođe faza zrelosti i kako se ne bi umanjio njihov kvalitet.
– Jagoda se skida zajedno sa peteljkama i listićima, jer se tada bolje čuva i duže ostaje sveža. Ako joj skinete kapicu, ona brzo propada. Jagoda ne može dugo da stoji, možda može duže na početku berbe otprilike pet do šest dana. Kada je u punoj zrelosti, ona brzo odmekša, ima svoju fermentaciju i ne može da traje puno. Obično, kada ih uberemo, iste večeri ih pakujemo i ujutro iznosimo na tržište. Najveći kvalitet jagoda postiže se u pola berbe ili čak na samom kraju, kad plod u sebi sadrži najviše šećera – pojašnjava Gordana za „Dobro jutro“.
Osim uzgojem, naša sagovornica se bavi i preradom jagoda od kojih pravi pasterizovani kašasti sok sa vrlo malim dodatkom šećera, kao i džem i slatko.
– Kod jagoda je poenta da prilikom konzumacije što više pogrickate ona sitna zrnca koja se nalaze po pokožici. Ona sadrže visok procenat flavonoida i antioksidanasa i zato se preporučuje da se zrnca grickaju kako bi blagotvorno delovana na naš organizam – ističe Gordana Glišić.
Sodom bikarbonom protiv pesticida
Jagode su bogate vitaminima, mineralima, vlaknima i jedinjenjima sa antioksidativnim i protivupalnim svojstvima. Između ostalog, u sebi sadrže i dosta vitamina C, te blagotvorno deluju na snižavanje krvnog pritiska, čiste krv, imaju pozitivan uticaj na jačanje imuniteta, kao i na snižavanje lošeg holesterola. Ipak, nedostatak jagoda je što mogu sadržati veće količine ostataka pesticida, zbog čega se uvek preporučuje konzumacija organskih plodova.
Ukoliko ipak niste u mogućnosti da priuštite sebi organske jagode ili ih nema na vašem tržištu, preporuka je da posebnu pažnju posvetite njihovom pranju i uklanjanju eventualnih štetnih materija. Nekada je bilo dovoljno oprati ih pod mlazom vode, ali danas je potrebna svojevrsna detoksikacija plodova.
Na tržištu postoje sredstva za pranje voća i povrća, ali svako može u svom domaćinstvu da napravi “zdrav” rastvor pomoću kojeg će oprati plodove. Dovoljno je da jagode potopite u posudu sa vodom, a onda odozgo pospete jednu do dve kašičice sode bikarbone. Zatim rukama izmešajte kako bi se soda ravnomerno rasporedila svuda po jagodama. Ostavite da stoji pola sata, a potom ponovo operite jagode i potopite ih još malo u vodu. Nakon toga jagode možete još jednom da operete pod mlazom vode i voće je spremno za upotrebu.
Slatko od jagoda
Potrebno vam je:
- 1 kilogram jagoda,
- 1 kilogram šećera,
- 400 ml vode.
Najpre vodu i šećer kuvajte pet minuta, zatim dodajte jagode. Šerpu povremeno protresite, ali bez mešanja kako se plodovi ne bi raspali. Tokom kuvanja sakupljajte belu gustu penu koja se stvara na vrhu šerpe. Slatko se kuva oko pola sata na srednjoj vatri. Kada slatko skinete s vatre pokrijte šerpu mokrom krpom i ostavite da se potpuno ohladi. Slatko sipati u odgovarajuće tegle, staviti celofan pa zatvoriti poklopcem i čuvati na hladnom mestu.
Liker od jagoda
Potrebno vam je:
- 350 grama jagoda,
- 350 ml vina, roze,
- 250 grama šećera,
- 100 ml domaće rakije.
Kada ste oprali jagode, osušite ih i isecite na polovine ili četvrtine, pa ih stavite u šerpu sa vinom, koju ćete poklopiti i ostaviti da odstoji 48 sati na sobnoj temperaturi. Nakon toga procedite jagode, a tečnost stavite da provri, a plodove po želji možete pojesti. Kada je vino u kom su stajale jagode provrilo, dodati šećer i skloniti s vatre dok se šećer ne otopi, uz mešanje. Kada se ohladilo dodati rakiju, promešati i sipati u flašu.
Domaći sok od jagoda
Potrebno vam je:
- 3 kilograma jagoda,
- 5 litara vode,
- 600 grama šećera,
- 3 limuntusa.
Kada operete i očistite jagode, stavite ih u dve litre vode i kuvajte na umerenoj temperaturi. Nakon što provri, kuvajte još oko pola sata na nižoj temperaturi, te nakon toga šerpu sklonite sa ringle, sačekajte koji minut da se malo prohlade pa ih dobro ispasirajte uz pomoć štapnog miksera. U tu smesu dodajte šećer, limuntus i ostatak vode i nastavite sa kuvanjem.
Sok je gotov nakon pola sata kuvanja na umerenoj temperaturi. Sipajte ga u sterilisane flaše dok je još topao i dobro ih zatvorite. Pretrpajte ćebetom i ostavite da se postepeno hlade na sobnoj temperaturi. Kada su skroz hladne, flaše odložite u špajz ili frižider.
Piše: Zorana Ljubojev
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
