Pčelarima je dobro poznata činjenica da prinos meda zavisi od jačine pčelinjeg društva i od blizine biljaka koje mede, ali i od trećeg faktora koji je poslednjih godina sve više presudan. Marina Petković, profesionalna pčelarka iz Donjeg Bunibroda kod Leskovca kaže da ovakve temperaturne oscilacije u vreme bagremove paše donose zabrinutost kod pčelara da pčele neće prikupiti med ni za svoje potrebe, a kamoli da donesu višak u polunastavcima.
– Zabrinutost je prisutna kod svih pčelara, ali ipak postoji zrno optimizma na jugu Srbije. Prvo, bagrem nije izmrzao, ali su velike temperature ubrzale buđenje biljaka i do 25 dana ranije tako da pčele nisu stigle da se razviju. A onda novi šok, hladan talas koji je nadam se za nama i da konačno pčele mogu da unose nektar. Poznato je da je za bagremovu pašu potrebno da noćne temperature budu iznad 10 stepeni, a dnevne iznad 20 – kaže Marina i dodaje da su pčele marljiva i vredna bića koja ne odustaju tako lako da donesu hranu za sebe, za leglo i da ostave zalihe za zimu.
– Narednih 10 dana biće presudni što se tiče bagremove paše, ali sledi lipa, suncokret, livada pa i šumski med. I pčelari moraju da se prilagođavaju i pomažu vrednicama da prežive, ako izostane paša onda je prehranjivanje pčele neizbežno ali još je rano za pesimističke prognoze – veli Marina i navodi da pčelama malo treba da počnu sa unosom.
Ona to ilustruje izveštajem koji je dobila od kolege koji pčelari na Jastrebcu.
– Imamo situaciju kada je bio kišni i hladni dan i košnica je bila u minusu 190 grama ali je već sutradan po sunčanom dana donela 4,35 kilograma.
Piše: D.A.