SA NJIVE U SUŠARU ILI DESTILERIJU
Prva žetva kamilice počinje krajem aprila ili u maju. Naime, iako cveta tokom cele godine, ova lekovita biljka se prvi put bere u proleće, kada ima najkrupnije cvasti i najmanje korova na parceli. Prema rečima Ljiljane Vuksanović, savetodavca za poljoprivredu u Kragujevcu, i najviše etarskog ulja u kamilici ima u periodu masovnog cvetanja.
– Stanje cveta određuje zrelost kamilice i vreme berbe. Najpovoljniji trenutak za žetvu je kada je 70 odsto cvetnih glavica fiziološki zrelo, odnosno kada beli delovi cveta zauzimaju vodoravni položaj, a seme se još nije formiralo. Treba je brati rano ujutru dok ne otopli. Onda se prekida, jer po toplom vremenu ubrani cvetovi se lako ugreju, pa je gubitak veliki. Razmak između dve berbe treba da bude od 4 do 5 dana. Naredni put se sa iste parcele može dobiti i polovina prinosa iz prve berbe. Obrana masa se stavlja u džakove ili sanduke i odmah treba da ide na sušenje ili destilaciju – kaže Ljiljana Vuksanović.
Na manjim površinama berba se obavlja ručno, najčešće češljevima, a na većim, adaptiranim kombajnima ili traktorskim beračima. Prinos svežih cvetova je oko 3.500 kilograma, a suvih od 400 do 700 kg po hektaru. Kamilica čije se cvasti koriste za dobijanje etarskog ulja destilacijom kosi se u vreme punog cvetanja. Sa jednog hektara može se dobiti od 0,3 do 0,5 kilograma etarskog ulja.
Kod kamilice je najkorisniji cvet. Čiste glavice cveta bez peteljki spadaju u prvu klasu. Sa peteljkom kraćom od pet centimetara idu u drugu klasu, a sa dužom od 5cm u treću. Prva i druga klasa se uglavnom suše, a treća se u destileriji pretvara u etarsko ulje. Ali, dok se dođe do prvih cvetova u aprilu, potrebno je mnogo rada i znanja.
Kamilica voli umerenu klimu. Optimalna temperatura za rast i razvoj je od 20 do 25, a klija na 6 stepeni. Međutim, kada se formira glavica cveta, temperature niže od 20 stepeni mogu negativno da se odraze na kvalitet eteričnog ulja. Dobro podnosi sušu, ali pri klijanju traži svetlost i vlagu.
Ova biljna vrsta može uspešno da se gaji i na plodnim i na siromašnim zemljištima. Zato je setva kamilice ekonomski opravdana i na parcelama na kojima ne uspevaju u druge kulture. Ne podnosi jedino rastresita krečnjačka tla, ali najbolji prinos i kvalitet cveta se postiže na plodnom zemljištu neutralne do blago alkalne reakacije – kaže naša sagovornica.
Osnovna obrada počinje ljuštenjem strništa, a potom sledi duboko oranje na dubini od 15 do 20 centimetara. Posle osnovne obrade zemljište treba odmah pripremiti za setvu, dobro ga sabiti i poravnati teškim, glatkim valjcima, ako treba dva i tri puta.
– Seme kamilice najbrže klija na usitnjenom i sabijenom zemljištu. Za setvu treba koristiti dorađeno seme. Međuredni razmak je od 12 do 24 centimetra. Setva može da se obavlja ručno ili sejalicama. U oba slučaja seme treba da ostane na površini. Za jedan hektar potrebno je 3 do 4 kilograma semena koje treba pomešati sa 10 kilograma neutralnog nosača. Najčešće su to ostaci cveta. Nakon toga parcelu treba povaljati da bi seme uspostavilo što bolji kontakt sa zemljom, odnosno vlagom. Ako je setva obavljena pri optimalnoj vlažnosti, seme bi trebalo da proklija za 8 do 10 dana – navodi savetnica.
– Setvu kamilice valja obaviti najkasnije do februara, a prvi sledeći rok je u septembru. Do zime biljke će se pripremiti za hladno vreme ulaskom u fazu lisne rozete. Seje se i tokom zime ili ranog proleća, ali će prinos biti rizičniji – dodaje Ljiljana Vuksanović. – Ako je pravilno čuvano, seme kamilice je klijavo dve do tri godine.
Najvažnija mera u gajenju kamilice u rano proleće je prihrana. Količina azota zavisi od prethodno unetog mineralnog đubriva, stanja useva i plodnosti zemlje. Prihranu treba obaviti po suvom vremenu.
Seje se i sama
– Nova setva na površini na kojoj je kamilica može da se obavi tako što se preostale biljke posle berbe ostave da dozreju i da prospu seme. Njiva se zatim podrlja teškom drljačom i do jeseni će se pojaviti nove biljke. Međutim, ukoliko se duže gaji u monokulturi, treba očekivati manji prinos i kvalitet cveta. U intenzivnoj agrotehnici, kamilica može da se gaji ponovo na istoj parceli tek posle 3 do 4 godine. Najbolji predusevi su joj žita i krompir, a ona je dobar predusev većini biljnih vrsta – kaže Ljiljana Vuksanović.
Piše: Biljana Nenković
