SVETSKI DOMETI I DOMAĆA PRAKSA NAŠIH BOROVNIČARA
Prvi značajniji koraci u komercijalnom gajenju borovnice kod nas napravljeni su 2006. godine u Arilju, u okviru projekta „Uvođenje plantažnog gajenja borovnice u opštini Arilje”, koji je urađen i Institutu za voćarstvo u Čačku. Finansirao ga je USAID-ov projekat u Srbiji, a odabrani proizvođači su, zahvaljujući poštovanju svih propisanih tehnoloških zahvata u pripremi i zasnivanju zasada, kao i u njegovom kasnijem održavanju, za kratko vreme postigli izuzetnu kondicionu pripremljenost biljaka. Taj uspeh podstakao je, ne samo naše poljoprivrednike, već one i iz celog okruženja, a ariljski zasadi svrstali su se među najbolje u svetu u toj kategoriji i uzrastu.
„Pelcer” uspeha se širio i zbog prinosa i kvaliteta koji je u mladim zasadima postizan, borovnica je osvajala i druge delove naše zemlje i zemlje okruženja. Od tih početaka do današnjih dana postala je jedan od bitnih izvoznih artikala naše privrede.
Bobice na tržišnoj klackalici
To je uticalo i da se borovnica, od svega nekoliko hektara sa početka ovog veka, sada u našoj zemlji gaji na preko 3.000 hektara i da smo za kratko vreme postali značajan snabdevač tržnica u svetu, i da konstantno raste vrednost našeg izvoza. U 2022. smo od izvoza borovnice ostvarili 26,9, a u 2023. godini 33.4 miliona eura.
Međutim, sa omasovljenjem proizvodnje došlo je i do određenih problema u plasmanu što je kulminiralo u prethodnoj sezoni kada se određeni broj proizvođača žalio na nerentabilnost, naročito u drugom delu berbe. Dodatni problem za većinu borovničara je u tome da je glavni kriterijum pri klasiranju plodova njihova krupnoća. Ranijih godina su u prvu klasu svrstavani svi plodovi sa dijametrom 9+ mm. Vremenom su kriterijumi pooštravani, pa je i dijametar rastao na 12+, 14+, a sada je 16 i više milimetara.
Takve standarde su uglavnom nametnuli prodavci hemije i nije ih teško ispoštovati u prvim godinama po zasnivanju zasada. Problem nastaje sa povećanjem rodnosti, jer tada dobijamo i sitnije bobice borovnice koje nemaju prođu na svetskoj pijaci. Mnogi proizvođači odlučuju se za rigoroznu rezidbu i smanjivanja rodnog potencijala kako bi ih zadržali u prvoj klasi. Neki traže nove kupce, umesto da se prilagođavaju.
Naime, sitniji plodovi ni u čemu po kvalitetu ne zaostaju za krupnijim, a ukusniji su, boljeg hemijskog sastava i duže se mogu čuvati u svežem stanju. To je pojedine proizvođače navelo da se okrenu domaćem kupcu i da takve plodove prodaju direktno na plantaži ili od vrata do vrata, ne prepuštajući se riziku da im klasiranjem otkupljivači snižavaju cenu.
Sadnice od pouzdanih uvoznika
Jedan od osnovnih razloga uspeha pomenutog programa bio je i veoma kvalitetan sadni materijal. U to vreme jedini isporučilac sertifikovanog sadnog materijala u Evropi bio je iz Nemačke i, pored isporuke sadnica, pomogao je i u razjašnjenju određenih nedoumica u vezi nege podignutih zasada.
Dobar deo tih zasada je i dan danas u odličnoj kondiciji, a pojedini proizvođači iz okoline Arilja postižu rekordne prinose i vrhunski kvalitet plodova. Priča o uspehu, međutim, uvek je i prilika za veliku zaradu pa su se i među uvoznicima, i među isporučiocima sadnica pojavili oni koji su hteli da ućare na lak način. Pored sigurnih dobavljača, pojavili su se oni koji su uvozili sadnice stare tek nekoliko nedelja, prepakivali ih u veće saksije i na našem tržištu ih prodavali kao dvogodišnje ili trogodišnje. Ceh su razume se plaćali kupci takvog materijala. Još veći problem doživeli su kupci sadnica zaraženih bolestima ili štetočinama koji pre toga nisu bili prisutni u našoj zemlji.
Poznat je slučaj uvoznika iz Srbije koji je u Holandiji kupio zaražene sadnice od proizvođača kojem je bila zabranjena proizvodnja i promet sadnica borovnice. Taj materijal, sa vidljivim simptomima raka korena, ušao je u našu zemlju i bez problema je distribuiran proizvođačima, najviše na prostoru Mačve. Njihovi zasadi su propali, a mnogi od njih nikada više nisu ni pokušali da gaje borovnicu. Ovakvi slučajevi uticali su da se uvoznici sadnica znatno bolje informišu, pa je i negativnih primera znatno manje. Takođe, tokom godina su se izdvojili sigurni „dorađivači” sadnica kod nas, odnosno kupci sadnica manje starosti koje zatim „školuju” i isporučuju zainteresovanim pojedincima. Najčešće se mlade sadnice kupuju u Poljskoj i Italiji, a nešto starije u Holandiji, ranije i u Ukrajini.
Zna se da su kod nas u ponudi najčešće dvogodišnje sadnice u dvo ili trolitarskim kontejnerima i takve su najsigurnije za sadnju.
Zaštita između dve krajnosti
Zaštita je najsloženija funkcija proizvodnog ciklusa borovnice. Pred proizvođačima su tri međusobno najčešće suprostavljena zahteva: da proizvedu visokokvalitetne i zdrave plodove, da plodovi ne budu kontaminirani ostacima pesticida, nečistoća i štetnih materija i da postignu rentabilnost koja će ih motivisati da i dalje ulažu u ovu proizvodnju. Ključni uslov za uspeh je zaštita, ali su teorija i praksa pritom često u raskoraku.
U praksi često srećemo dve krajnosti – od prepuštanja zasada borovnice prirodi i stvaranju ambijenta za razvoj svih mogućih bolesti i štetočina, pa do krajnje neracionalne, nekontrolisane i bezobzirne upotrebe pesticida.
U poređenju sa drugim voćem, borovnica je daleko skromnijih zahteva u pogledu zaštite, a primenjuju se dva metoda:
- konvencionalni koji se zasniva na suzbijanju bolesti, štetočina i korova pretežno upotrebom hemijskih sredstava
- metod integralne zaštite, koji u suštini znači ograničenu upotrebu pesticida, njihovo svođenje na nužnu meru i davanje prednosti agrotehničkim i drugim preventivnim merama.
Navedeni metodi se ne odnose na zaštitu borovnice po principima organske poljoprivrede. U ovom slučaju, zaštita se vrši isključivo biljnim preparatima i drugim biološkim merama borbe protiv prouzrokovača bolesti i štetočina.
U intenzivnim zasadima borovnice često se prave greške koje mogu da kompromituju proizvodnju:
- zasadi se često podižu u nepovoljnim agroekološkim i drugim uslovima;
- upotrebljava se nesertifikovan i sumnjiv sadni materijal, čime se omogućava širenje bolesti i štetočina;
- nekontrolisana kupovina i nestručna upotreba pesticida.
Za virusna oboljenja nema efikasnog leka
I kod nas su dijagnostifikovana gljivična, bakterijska i virusna oboljenja borovnice koja pre omasovljenja proizvodnje nisu bila prisutna. Posebno veliki problem predstavljaju virusna oboljenja koja se brzo šire, a od njih nema efikasne zaštite.
Od štetočina, azijska voćna mušica (Drosophila suzukii Matsumura) je sve veći problem u proizvodnji borovnice i drugog voća, ne samo kod nas, nego i u zemljama okruženja. Naši proizvođači redovnom zaštitom značajno smanjuju infektivni potencijal bolesti i brojnosti štetočina.
Na pojavu i intenzitet bolesti visokožbunaste borovnice posebno utiče činjenica da zasad na jednoj istoj parceli ostaje više godina. Zbog toga, u uslovima slabije zaštite, pojedini uzročnici bolesti mogu postići veoma veliki infekcioni potencijal i prouzrokovati pojavu bolesti u većim razmerama. Na sreću, redovno mere zaštite, naročito po završetku berbe i pred zimu, smanjenjuju štete od bolesti i štetočina. Kod nas su uobičajeni dva zaštitna tretmana posle berbe i tri do četiri od kretanja vegetacije do početka berbe. Osim ove, zasadima borovnice potrebna je i protivgradna zaštita što je posebna priča.
Kontejnersko gajenje – za i protiv
Poslednjih godina pri zasnivanju zasada visokožbunaste borovnice se koriste različiti načini sadnje (gajenja), kao što su sadnja na bankovima ili u kontejnerima. Kontejnerski način gajenja se nameće u slučajevima kada investitor nema dovoljno zemlje, ili je zemljište nepovoljnog sastava i strukture. Koriste se saksije, vreće ili kontejneri koji se pune tresetom, strugotinom, peskom, kokosovim vlaknima, perlitom i sličnim materijalima, kao supstratom koji obezbeđuje mehaničku potporu biljkama. Najčešće su u upotrebi saksije ili kontejneri, sa dnom ili bez njega. U primeni su različiti materijali, ali iskustvo govori da najveću trajnost imaju saksije od polietilena velike gustine (HDPE). Ovaj materijal mora biti UV stabilizovan dodatkom najmanje 2,5 % UV stabilizatora.
Najznačajnije prednosti saksijskog gajenja su:
- olakšano zalivanje i prihrana;
- postizanje veće gustine sklopa (većeg broja ) biljaka;
- olakšana zaštita od bolesti, štetočina i korova;
- olakšana je manipulacija i mogućnost preseljenja biljaka na drugu lokaciju.
Višegodišnja iskustva ukazuju na to da ovaj način proizvodnje ima i brojne nedostatke, od kojih su najznačajniji:
- zaostajanje u razvoju, stagniranje i propadanje biljaka usled male količine supstrata;
- povećana mogućnost stvaranja uslova za dovođenje biljaka u stanje fiziološkog stresa zbog prekomerne ili premale količine vlage;
- povećana mogućnost fiziološkog stresa i propadanja biljaka usled pregrevanja i smrzavanja supstrata pod dejstvom spoljašnjih temperatura;
- prekomerno dodavanje hraniva i toksično dejstvo viška hranljivih makro i mikro elemenata.
U stanje stresa biljka najčešće dospeva usled prekomernog zagrevanja supstrata i prestanka fizioloških funkcija. Do momenta normalizacije uslova vrlo često dolazi do smanjenja prinosa i znatnog pogoršanja kvaliteta ploda. Pad kvaliteta je naročito izražen u situacijama kada proizvođači sami „leče“ stres intenzivnim dodavanjem vode, ne znajući da biljke zbog temperaturnog šoka nisu u mogućnosti da je usvajaju.
Nije svaka voda dobra
Kod nas se gaje sorte severnog tipa, dominira sorta djuk, koje u svojoj genetskoj osnovi nemaju izraženu otpornost na sušu. Zato se navodnjavanju, kao neophodnoj meri kod plantažnog gajenja borovnice, mora posvetiti posebna pažnja. Pored obezbeđenja dovoljnih količina vode, mora se voditi računa i o njenom kvalitetu, o hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadržaju gvožđa. Visoka koncentracija pojedinih elemenata u vodi za zalivanje može negativno uticati na kvalitet plodova. Primera radi, višak gvožđa može da izazove na bobicama pege tamnosmeđe boje koje smanjuju tržišnu vrednost plodova.
Potrebne su česte provere pH vrednosti vode, da ne bi došlo do promene kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji. Optimalna zasićenost supstrata iznosi minimum 50 % vodnog kapaciteta.
Ureom protiv toplotnog šoka
Klimatski ekstremi sve češći su proizvođački problemi. Izostanak padavina i visoke temperature tokom zimskih meseci, recimo, za posledicu imaju ranije kretanje vegetacije. Kada posle toplih zimskih meseci nastupe zahlađenja u martu i aprilu, pogodne uslove za razvoj ima bakterija Pseudomonas syringae – prouzrokovač bakteriozne plamenjače borovnice za koju proizvođači nemaju adekvatnu zaštitu.
Olujni vetrovi, grad i sve izraženija suša utiču na kondiciono stanje biljaka pa, u slučaju neodgovarajuće reakcije, biljke duže ili kraće vreme provode u stanju fiziološkog stresa. Naročito izražen problem tokom perioda berbe i u drugom delu vegetacije predstavlja pojava ekstremno visokih temperatura praćnih niskom relativnom vlažnošću vazduha. Stres uzrokovan ovakvim pojavama utiče na promenu metabolizma biljke, jer proteini, membrane i strukture citoskeleta postaju nestabilne i smanjuju efikasnost enzimske aktivnosti u ćeliji.
U slučaju da ekstremne temperature potraju i aklimatizacija nije moguća, ćelije i tkiva biljke umiru, a lišće, cvet i plod opadaju, što u krajnjem ishodu može dovesti i do umiranja čitave biljke. Na smanjenje štete se može uticati dužim kvašenjem i hlađenjem biljaka, a ne dugotrajnim zalivanjem, koje često bude i kontraproduktivno. Dobar efekat se postiže i tretiranjem biljaka rastvorom uree i vode. Koncentracija dodate uree u vodu ne bi trebala da premaši 2 %.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
Foto: Adobe stock, Shutterstock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
