DIVLJA TREŠNJA NAŠE MLADOSTI
Imali smo, od kad znam za sebe, a i kako stariji pamte, tu u selu, na imanju jednu baru. Više je to bila iskopana rupa koja se za vreme kiša punila vodom i gde su krave, vraćajući se umorne sa ispaše, svraćale da se napoje. Iznad bare, na metar od ivice, koren joj je u nju ulazio, nalazilo se staro, ko zna kada niklo stablo divlje trešnje. Nekako je to bilo na sredini imanja i uvek nam je služilo kao putokaz „do bare i trešnje, i od bare i trešnje“.
Stara trešnja, sitnih crnih plodova, što umažeš njima i lice, i uši, ruke do ramena, noge, budeš garav da te rođena majka ne prepozna, imala je posebnu magiju. Magično nas je privlačila, iako su oko nje stavljali kolje za sadevanje sena, izukrštano kako krave ne bi mogle da dođu do sredine i obrste niže grane, ni dao bog ovce da iskoriste priliku, a ni mi deca da je ne oštetimo. Čuvali su je više nego one hibridne na kojima je sve bilo dozvoljeno. Ovde ni list nije smeo da padne, a kamoli da se slomi grana, ne dao nam Bog da koru pre Petrovdana ogulimo.
Ugođaj koji se zauvek pamti
A tek njen ukus, bila je toliko slatka da smo punili usta plodovima svukavši ih samo s grana i muljali dok je sok klizio i niz grlo, i niz vrat. Zagrcnuli bismo se od šećera crnih bobica i nastavljali dalje. Nikad dosta, nikad previše, prestajali bismo tek kad udari vrućina da više ne možeš da bereš, a i imala je diuretičko dejstvo…
Do tog čuvenog Petrovdana već bismo je obrstili, samo što lišće nismo pojeli, tek po vrhu, na onim granama koje nismo mogli da dosegnemo, ponosno bi se isticali sasušeni plodovi, u stvari sama koščica sa malo izborane kožice oko nje. Uoči Petrovdana je brat, jer je on to jedini smeo i znao, skidao slojeve kore, u tankim, najtanjim listovima, pažljivo kao da svilu skida pa da je ne pocepa. Od kore bismo pravili buzdovane „Kraljevića Marka“, jer je to nama deci toga doba bio junak nad junacima i odlazili u centar sela, na raskršće, da palimo lilu i teramo zle duhove, čuvajući selo za neku novu decu i njihova vremena.
Danas samo pamtim taj ukus, i kad na neku trešnju slučajno naiđem, uberem bar jedan plod, čisto da se setim, da ne zaboravim ni staru trešnju mog detinjstva, ni njenu magiju. I uvek poželim da ta trešnja i ta magija potraju i zapitam se – kako da je očuvamo. O tome sam pričala sa Veroslavom Kocić, struk. inženjerkom poljoprivede.
– Divlja trešnja (Prunus avium), u narodu poznatija kao crna trešnja, ptičarka ili vrapčarka, može dostići visinu od 15 do 20 m, debljine i do 1m u prečniku – kaže inženjerka Kocić. – Kora stabla je glatka, sa istaknutim horizontalnim lenticelama na mladim stablima, koje deluju kao pukotine na starim stablima. Pre opadanja listovi joj dobiju jarko crvenu boju i pravi su ukras okućnica.
Ja dodajem da je najlepša u proleće, kada cveta i kad je puna pčela da joj ne smeš prići. Na njoj je često stric nalazio čitave rojeve, koje bi kasnije stavljao u onu staru košnicu, kotarku koju je pored trešnje čuvao.
– Divlja trešnja cveta u formi gronje – nagomilanih cvasti bele boje – nastavlja inž. Kocić. – Cvetanje počinje veoma rano, početkom aprila i traje oko 27 dana. Cvetovi su hermafroditni, što znači da je biljka samooplodna, odnosno nije joj potreban oprašivač. Ipak njene predivne mirisne cvetove pčele rado posećuju. U zavisnosti od nadmorske visine na kojoj rastu, divlje trešnje sazrevaju u junu, julu ili avgustu.
Plodovi su okruglasti, znatno sitniji i malobrojniji nego kod gajenih sorti i razvijaju se u periodu od oko 70 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova. Beru se u punoj zrelosti, kada pokožica dobije gotovo crnu boju, a mezokarp postane mek i sočan.
Stablo za stolarsku preradu
Dok Veroslava govori o berbi, pomišljam da naši stariji nikad nisu stigli da je oberu, mi deca bismo je pre toga obrstili. A rasla je u području, brdovitom, hladnom, opasanom planinama i čini se da je pravo čudo da je i ona jedna stajala i trajala na takvom mestu. Za našu sagovornicu je to sasvim razumljivo:
– Vrapčara je otporna na niske temperature, zbog čega se može se gajiti i u hladnijim područjima. U periodu zimskog mirovanja može da izdrži i temperature do -28 ºC, dok je u fenofazi cvetanja neotporna na temperature niže od – 4 ºC, a u fazi zametanja plodova ugrožavaju je temperature ispod – 1 ºC.
Ističe takođe da, osim što joj je odgovarala planinska klima, divljoj trešnji je i zemljište ovde bilo odgovarajuće, peskovito:
– Ova trešnja nije jako zahtevna u pogledu zemljišta. Najviše joj odgovara peskovita ilovača, jer je to zemljište sa dubljim karbonatnim slojem. Ukoliko se sadi na plodnijem zemljištu, bujnost bi došla do većeg izražaja u odnosu na rodnost. Na plodnijem zemljištu se sadi u gustim zasadima, ukoliko je stablo planirano za industrijsku (stolarsku) preradu, za šta je inače trešnjino stablo veoma cenjeno.
Znam da je mi za preradu drveta nismo koristili, bila je jedna i vrednija od svega, tek poneku granu koja bi se kojim nesrećnim slučajem slomila, koristili bi za kolje za baštu. Ali, zato je bila odlična za kalem i stric, koji inače nije bio kalemar, znao je da je iskoristi i nakalemi višnje, mada je nama uvek bila slađa ona nekalemljena ispred šupe, od koje je strina najlepše slatko pravila.
Najbolja podloga za trešnju i višnju
Divlja trešnja, po mnogima, predstavlja najbolju podlogu za kalemljenje trešnje i višnje. Trešnja koja je kalemljena na sejancu divlje trešnje daje dobre rezultate na peskovitim ilovačama, aluvijalnim gajnjačama i karbonatnim černozemima. Kalemljenje je moguće na vegetativnim i generativnim podlogama. Ipak, kod nas je akcenat na generativnim podlogama, odnosno na sejancima divlje trešnje. Veroslava Kocić o tome kaže:
– Seme za proizvodnju podloga se prikuplja sa dobro odabranih i umatičenih stabala dobre rodnosti i otpornosti na bolesti i štetočine. Ona su bujna i zdrava, kasnije sazrevaju i imaju srednje krupne plodove. Ispiranje ubranih plodova se vrši kroz sita, a izdvojeno seme treba prosušiti i do stratifikovanja ili setve čuvati u platnenim vrećicama na prohladnom i promajnom mestu.
Seme koje je tek odvojeno od plodova ne može da klija, već je potrebno obaviti jarovizaciju metodom stratifikovanja. Ovo u stvari predstavlja naknadno dozrevanje semena, u periodu od oko 100 dana, pri temperaturama od 0 do 10 °C u umereno vlažnoj sredini, najbolje u rečnom pesku. Pre stratifikacije seme se mora dezinfikovati rastvorom fungicida u kome stoji oko 24 časa. Preporuka je da se seme trešnje stratifikuje odmah po berbi, radi postizanja što bolje klijavosti.
Seje se u jesen i to najbolje do kraja oktobra. Nega sejanaca sastoji se u redovnom okopavanju, prihrani i zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina. Divlja trešnja je kao podloga zastupljenija od magrive, jer se lakše prilagođava lošijim uslovima zemljišta i klime. Mi smo imali sreće da je naša trešnja bila uvek zdrava, stajala je tako kako je nikla, prkoseći vremenu i bolestima, ali inž. Verosalava Kocić upozorava:
– Najčešće bolesti koje napadaju divlju trešnju su pegavost lišća koju prouzrokuje Caccomyces hyemalis i šupljikavost lišća koju izaziva Clasterosporium carpophi-lum, dok je od štetočina najopasnija trešnjina muva (Rhagoletis cerasi). Sve u svemu, divlja trešnja je izuzetno korisna i blagorodna u svakom pogledu, svaki deo ove voćne vrste je od koristi za čoveka, pa je svakako treba očuvati. Valja čuvati autohtone sorte i za nas, i za buduće generacije.
Vredan dar prirode čoveku
Divlja trešnja je dobra medonosna vrsta i izuzetno vredan dar prirode za čoveka. Mezokarp, mesnati deo ploda, sadrži oko 78 % vode i 8 do 14 % šećera. Najzastupljeniji šećeri su glukoza i fruktoza. Veoma je bogata prirodnim pigmentima antocijanima i karotenima. Sadrži organske kiseline: jabučna, limunska, folna i salicilna kao i celulozu, pektine, enzime, vitamine C i B, minerale … Pokožica je bogata taninima, listovi vitaminom C, a peteljke sadrže flavonoide i kalijumove soli.
Piše: Zorica Dragojević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
