„Dobro jutro, beli krine“ – pozdravio je radosno dečak ovaj prelepi cvet u dvorištu Manastira Oreškovice i rekao nam da cveće voli da se sa njim priča. Doneo je prelepi buket belog krina i stavio pored ikone Presvete Bogorodice u crkvi. A onda je rekao: “Pomaže Bog Majko Božija, blagoslovi me i primi od mene buket belog krina, to je tvoj i moj omiljeni cvet!“ I zaista kada je Arhangel Gavrilo blagovestio Majci Božijoj da će začeti Isusa i doneti ga na ovaj svet, darivao joj je cvet – beli krin. Zato se on i naziva Bogorodičin cvet. Po mnogim krajevima naše zemlje stara je tradicija da se krin ili ljiljan sadi uoči praznika Cveti, sa verovanjem da će preko cele godine kuća cvetati tj. imati napredka u svemu. Ova tradicija se najviše zadržala u Istočnoj Srbiji, a naročito u Timočkoj krajini, gde je veoma rasprostranjena upotreba krina. Najviše se koristi u preventivne svrhe ili za lečenje reume, išijasa, kostobolje, atrofije mišića, revitalizaciju kože, za proširene vene itd.
Zlatni ljiljan poznatiji kao zlatnoglav, bukov krin ili divlji ljiljan se najviše koristi u Rusiji, Sibiru i dalekom Istoku. Za jelo se koriste lukovice, zlatno žute boje sastavljene od većeg broja debelih, mesnatih, priljubljenih ljuski, vrlo su ukusne, mogu se peći, kuvati i pripremiti u obliku pirea, raznih poslastica, a prethodno osušene i samlevene za brašno i hleb. Takođe jedu se i lukovice mnogih drugih ljiljana. Među njima je naročito jestiv kranjski ljiljan koji ima žute ili narandžaste cvetove i vrlo neugodan miris, rasprostranjen je po planinskim livadama Hrvatske i Slovenije.
Ulje od krina
Širom mediterana od davnina je poznata ljubav prema ovom lepom cvetu. Tamo se on najviše koristi kao ulje protiv opekotina.
Ulje od belog krina se pravi tako što se uzmu sveže latice krina, stave se u tamnu flašu, preliju prekuvanim potom hlađenim uljem najbolje maslinovim, ostaviti dve nedelje na tamnom mestu. Stara dugovečna primorska tradicija kaže da ulje treba koristiti uz molitvu: „Slava Tebi Bože, koji praštaš grešniku koji se kaje i obnavljaš u njemu neporočnu čistotu krinova!“
Lane koje voli krin
Nedaleko od manastira Oreškovica šumar Dragi je dok je sekao drva u Homolju našao tek malo rođeno lane ostavljeno u šumi, verovatno su mu mamu ubili lovci, sažalio se na njega i doneo ga kući. Cela porodica ga je negovala, a ono je ipak bilo tužno. Dragijeva žena se dosetila da miris belog krina leči i oporavlja od tuge i donela mu je vazu sa krinom da stoji tu gde spava. Posle nekog vremena lane se oporavilo i postalo porodično mezimče.
Hodočašće
Praznik Čudotvorne Ikone Presvete Bogorodice „Neuvenljivi Cvet“ poslužio je kao inspiracija da napravimo CD sa recitacijama pesama mnogih vernika pod nazivom „Krin beli ljubav deli“, za sve one koji su zainteresovani da recituju pesme ili da poruče i saslušaju pesme, kao i da idu na hodočašće mogu se javiti na telefone 063 87 107 57 ili 064 957 47 84.
Ovog proleća organizujemo hodočasničko putovanje od 17.-22. aprila na Eginu, Eviju, Meteore i Solun, u slavu i čast Presvete Bogorodice i njene Čudotvorne Ikone.
Alkoholitura od krina Vodeno alkoholitura od krina se pravi na sledeći način: u teglu punu do vrha cvetova krina sipa se pola vode i pola alkohola ili domaće dobre rakije. To stoji na suncu 15 dana, potom se procedi i u vidu obloga stavlja na bolna mesta najbolje uveče pred spavanje. Koristi se samo za spoljnu upotrebu.
Piše: Mati Ekaterina Komnenić
