Cilj svakog pčelara jeste da na pčelinjaku ima isključivo zdrava i snažna pčelinja društva. Ona su bitan faktor, od kojeg zavise očekivani visoki prinosi meda i drugih pčelinjih proizvoda, ali i garant održanja dobrog zdravstvenog stanja. Pod pojmom jako pčelinje društvo podrazumeva se zajednica sa dobrom maticom, jednogodišnjom, ređe dvogodišnjom, a samo izuzetno trogodišnjom, i određeni broj kvalitetnih pčela.
Kako realno oceniti jačinu društva? Za to je potrebno da sve pčele budu „kod kuće“, odnosno, da ih je većina u košnici, a to je rano ujutru ili kasno uveče. Uobičajeni kriterijum za jednomatična društva, kakva prevladavaju, jeste sledeći: ako je u košnici pčelama pokriveno manje od 6 ramova odnosno tri ulice, takvo društvo je slabo, sa 7 do 8 ramova je srednje jako, dok za društvo s prosečno 11 do 12 ramova kažemo da je jako.
Jača zajednica, sposobnije radilice
Brojne su prednosti jakih pčelinjih zajednica u odnosu na osrednje i slabe. Pre svega, pčele radilice izvedene u takvim društvima znatno su veće životne snage. Razlog je jasan: od prvog dana odnegovane su u najpovoljnijim uslovima, zato imaju bolju konstituciju, dužu rilicu i veći medni želudac, borbenije su, što sve utiče na vidno povećanje kvaliteta i proizvodnih sposobnosti takvih zajednica. Pčele iz slabih društava unose u košnicu 45 do 47% manje nektara nego radilice iz jakih, jer im je medni želudac 1,5 do 1,8 puta manjeg kapaciteta. S druge strane, posebno treba istaći, pčele izvedene u jakim zajednicama tokom jesenjeg perioda imaju razvijenije masno tkivo i sve žlezde, što je od presudnog značaja za radilice ,čiji životni vek treba da se protegne na dugi period vrlo nepovoljnih zimskih uslova okruženja. A kada ga prebrode, treba da budu kadre da odneguju sebi valjane naslednice.
Prema rezultatima naučnih istraživanja, a i praksa je to bezbroj puta dokazala, pčele u jakim društvima imaju znatno bolje prezimljavanje. Veći broj radilica u zajednici efektnije stvara, održava i koristi toplotu u gnezdu. Takođe, ne manje važno je i da je leglo ravnomernije raspoređeno, što za posledicu ima smanjenje razvoja varoe. Razlog je u tome što varoi za razviće više odgovaraju delovi legla s nižom temperaturom, kakvi se nalaze u osrednjim i slabim zajednicama, gde je nemilosrdni gospodar sve do ishoda fatalnog po domaćina.
Za praksu veoma bitna i činjenica da se u jakim pčelinjim zajednicama značajno smanjuje procenat nestajanja matica tokom zimskog perioda, za razliku od uslova u slabim zajednicama. Ovakva jaka društva karakteriše idealna uravnoteženost broja svih uzrasta radilica: hraniteljica, voskarica, čistačica, sabiračica, pa se zato od njih s razlogom mogu tokom pašnog perioda očekivati visoki prinosi.
Dve slabe ne daju – jaku
Jaka pčelinja društva imaju mnogo bolje odbrambene karakteristike. Ona ne samo da su sposobna da se suprotstave tuđicama i grabeži, osama, stršljenovima, glodarima, voskovom moljcu i drugim, već su i u pogledu oboljevanja otpornija. Jednaestogodišnje istraživanje prezimljavanja pčelinjih društava aberdinskih naučnika jasno ukazuje na značaj jačine. Od 63 zdrave i 90 zajednica zaraženih nozemom, stoprocentno uginuće imale su one sa svega 4.000 pčela u novembru, 18% ih je stradalo iz grupe onih koje su imale 11.000 u isto vreme, ali su one u martu brojale oko 9.000 radilica. Zajednice koje su novembra imale 35.000 pčela, u martu su se razvile na 19.600 radilica, ali im je procenat stradanja bio čak 44%. Koliko jačina ima uticaja na odbrambene sposobnosti društva kazuje i zaključak da su najbolje prezimljavanje u grupi zdravih, nezaraženih pčela, imale zajednice sa 8.000 do 15.000 radilica, dok su zaražene koje su prezimele morale da budu znatno brojnije, od 10.000 do 19.000 pčela.
Kako se vidi, pčele snažnih zajednica i fiziološki se razlikuju od radilica poniklih u slabim, pa je sasvim razumljivo zbog čega se uvek ukazuje na to da ne treba spajanjem dve slabe pokušavati da se dobije jaka zajednica. Ona će biti samno brojnija, ali ne i jaka. Znameniti doktor Farar preporučivao je uzimljavanje pčelinjih društava sa 3,5 do 4 kilograma pčela, što znači sa 35.000 do 40.000 pčela, od kojih do proleća preživi preko 20.000.
- Ako su društva jaka i imaju dobre zalihe hrane, gornju ventilaciju, lak pristup od sata do sata, vodu u slučaju potrebe i ako su sva leta zaštićena od prodornih vetrova, imaju neophodne uslove za uspešno zimovanje na slobodnom prostoru – rekao je svojevremeno velikan pčelarske nauke i prakse Lorenc Lorejn Langstrot.
prof. D. Kreculj
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
