Nekada je vuna bila neizbežna u gotovo svakom domaćinstvu i predstavljala je pravo bogatstvo. Od nje su se tkali ćilimi i pleli topli džemperi i čarape za hladne zime. Domaćice su sate i dane provodile u pranju i češljanju vune, potom su je prele i bojile prirodnim bojama, pa pravile udobne i zdrave dušeke, pokrivače i jastuke. Danas je to prava retkost. Jer – srpska vuna se ili baca ili izvozi.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se gaji oko 1,7 miliona ovaca. Više od milion grla gaji se u centralnoj i istočnoj Srbiji, a ostatak je uglavnom u Vojvodini. Jedna ovca, u zavisnosti od rase, daje tri do četiri kilograma vune godišnje. Vuna je, nakon raspada bivše Jugoslavije i propasti velikih proizvođača štofova, godinama bacana i spaljivana. Ali, od pre nekoliko godina pojavili su se otkupljivači koji je najčešće izvoze. Tako se od vune iz Srbije prave tepisi, štofovi, posteljina i odevni predmeti u Evropskoj uniji, Kini i Indiji.
Zdrav san bez grinja
Vuna prija ljudima, jer se sastoji od keratina, kao naša kosa i nokti. Ne postoji alergija na netretiranu vunu, osim kod veoma retkih slučajeva alergije na lanolin – masnoću u vuni. Ako neko ne podnosi vunu, to je zbog osetljivosti na direktan kontakt sa grubljom vunom, koja može da grebe i iritira kožu.
Vuna je odličan izolator, zahvaljujući vazduhu koji je zarobljen u vlaknima. Obezbeđuje prijatnu toplinu i ponaša se kao prirodna klimatizacija. Vuna apsorbuje vlagu i oslobađa je u vazduh i ova osobina je važna za one koji pate od noćnog znojenja. Omogućava telu da diše i najviše doprinosi osećaju prijatnosti.
Grinje ne vole vunu, jer se razmnožavaju u toplom i vlažnom okruženju. Zbog sposobnosti da reguliše vlažnost, vuna ostaje suva i vlaga se ne skuplja u toku noći. Osim toga, vuna nije statična i ne privlači prašinu u kojoj stanuju grinje. Vuna je blago abrazivna, a trenje vlakana ubija grinje i ne dozvoljava im da se šire, te ovaj materijal pruža zdravo okruženje za ljude koji imaju alergije.
Mi otkupljujemo, Bugari prerađuju
Dobar primer je vuna pešterskih ovaca koju smo nekad izvozili u Englesku, gde je korišćena za tkanje visokokvalitetnih i vrtoglavo skupih tepiha. Više od dve decenije smo je bacali, a sada se otkupljuje.
Jedan od retkih otkupljivača je Dragan Zečević iz Prnjavora kod Kragujevca. Ova prirodna i ekološka sirovina na ceni je na evropskom tržištu, ali se, na žalost, izvozi iz Srbije posredstvom bugarske firme, koja ima postrojenja za preradu do poluproizvoda.
- Otkupljenu vunu izvozimo u sirovom stanju, preko Bugarske, u zemlje Evropske unije, gde je ponovo na ceni. Kupuju je proizvođači tepiha i tekstila, koji su važne karike u modnoj industriji. Godišnje otkupimo i izvezemo oko 1.000 tona sirove ovčije vune, ne samo iz Šumadije, već i sa područja Peštera, Mačve, Pomoravlja i ostatka Centralne Srbije – kaže Dragan Zečević, koji sarađuje s jednom firmom iz bugarskog grada Slivena, isporučujući joj klasiranu vunu. Vuna se kod njih pere, češlja i dovodi u fazu poluproizvoda, od kojih se pravi predivo.
- Zna se da je prodaja poluproizvoda ili proizvoda uvek isplativija – kaže Zečević – ali nemamo kapacitete za preradu.
U otkupu najviše se ceni dobro razvrstana vuna. Kada pristignu nove količine, potrebno je odvojiti je po klasama. Vrednuje se dužina, debljina, vijugavost i rastegljivost vlakana, pa i belina. Draganov sin Nenad obučen je za sortiranje, ali u Prnjavor u jeku sezone dolaze i radnici iz bugarske partnerske firme, koji pomažu u tom poslu.
Zanimanje – sortirač vune
- Pod prstima morate da osetite kvalitet vune i da je svrstate u kategoriju kojoj pripada. Ukoliko se to ne uradi kako treba, sledeća karika u lancu prerade neće više imati poverenja u vas. Po nekom nepisanom pravilu, žene su bolje u tom poslu – dodaje naš sagovornik.
Za kilogram vune prve klase proizvođač dobija oko 120 dinara, a za najlošiju 50 dinara. Ni ovaj novac nije prevelik, ali bar može da pokrije troškove šišanja ovaca. Ko ne želi novac, može vunu da trampi za pređu ili kamenu so koja je potrebna u ishrani ovaca.
Zečevićev sin Nenad jedini je u centralnoj Srbiji obučeni i zvanični sortirač vune. On za samo nekoliko sekundi, nepogrešivo prstima i pogledom procenjuje da li je ovčija vuna prvog, drugog, trećeg ili nižeg kvaliteta. Klasa se određuje po „mikronaži“ vlakana. Dobar sortirač u trenutku zna da li je vlakno debljine od 18 do 21 mikrona (prva klasa) ili do 23 mikrona (druga klasa). Za njega kažu da je u Srbiji jedan od boljih poznavalaca ove ponovo cenjene sirovine i da za sada nema konkurenciju. Kroz njegove prste prođe oko 12 tona neoprane vune dnevno.
Čak i boja prirodna
Vuna je poznata i po tome što može da se boji prirodnim materijalima. Od kadife se dobija oker ili žuta, a za bojenje se koriste i kopriva, dud, lišće javora ili oraha. Zanimljivi su i narodni nazivi prirodno bojene vune. Svetlana Ćaldović, kustoskinja u Muzeju „Staro selo“ u Sirogojnu kaže da je, recimo, šepteli boja ona između roze i bež, kafena je boja kafe, duvanli je tamnosmeđa, vrana je crna, krmezli je zelenkasto – bež.
Domaćice su nekad „vranile vunu“, odnosno u crno bojile i za to koristile crni jasen. Oguli se kora sa stabla, stavi se u vodu zajedno sa zarđalim gvožđem. To stoji petnaest dana i potom se vuna i voda dobro skuvaju, kako bi se dobila crna – vrana boja.
Dužina i debljina određuju kvalitet
- Kvalitet vune zavisi od dužine i debljine vlakna, i od njene beline. Procenjuje se vijugavost vlakna i rastegljivost. Ovaj posao uči se kroz iskustvo i osećaj. Što više prakse imate, više znate. Prvo se prepoznaje da li ima mrtvih vlakana. Po mirisu treba da prepoznate da li je vuna vlažna – kaže Nenad Zečević, koji je ovaj zanat učio u Slivenu. Godinama je po nekoliko meseci provodio kod Violete Bačvarove, koja se bavi otkupom i izvozom vune. Iako je već majstor svog zanata, i dalje odlazi na usavršavanje.
- Kvalitet vune zavisi od vrste ovaca, ali ne i od njihove starosti. Najkvalitetniju vunu daju merino ovce, potom rase vinterberg, a od domaćih sorti pramenka. Vuna planinskih ovaca je grublja. Tek oko 20 posto otkupljene vune u Šumadiji zasluži epitet prve klase – dodaje Nenad.
I za kraj, dragocena informacija za domaćice i domaćine: struktura vlakna vune, kada je gledate pod mikroskopom, podseća na riblju kost. Zbog toga se vuneni predmeti pri pranju na neodgovarajućoj temperaturi – skupe.
Dušek i jastuk napravite sami
Vunu u Srbiji možete lako da nađete kod lokalnih ovčara, a može se desiti i da je dobijete na poklon. Mnogi čuvaju poneki džak na tavanu, jer im je žao da dragocenu sirovinu bace. Ako i žele da je prodaju, cena na kućnom pragu neće preći 30 dinara.
Neoprana vuna može da se čuva neograničeno. Moljci je ne napadaju, jer ima prirodnu zaštitu od njih. Ako je neoprana, potrebno je prvo odstraniti mehaničke nečistoće – grančice, slamčice, čičak, travke…
Prilikom pranja najbolje je runo jedne ovce podeliti na manje delove, u zavisnosti od veličine suda. Rastvor za pranje pravi se tako što se na 15l vode vruće do 58 stepeni sipaju dve kašike kaustične ili kalcirane sode i 4 kašike najjeftinijeg šampona za kosu ili ekološkog sapuna. Vunu treba potopiti u vreli rastvor i ostaviti desetak minuta.
Budite oprezni, savetuju stručnjaci, ne sipajte sodu u vodu, već obavezno obrnuto. Vunu gnječite rukama nekoliko minuta i ne zaboravite zaštitne rukavice. Isperite je potom u više hladnih voda, dok ne bude potpuno čista, i okačite je da se osuši. Voda za pranje vune treba da bude meka, kao kišnica, na primer.
Osušenu čistu vunu treba prvo prečešljati, kako bi se odstranile sve preostale mehaničke nečistoće. A potom morate da pronađete vunovlačaru. Ove radnje su takođe retke u Srbiji, ali vredi se potruditi. Vunovlačar će napraviti komade vune u dimenzijama 80 x 190cm.
Od platna za dušeke sašije se navlaka koja odgovara krevetu i napuni se vunom. Za fircanje dušeka potreban je jači konac i zakrivljena igla. Ovaj postupak omogućiće da vuna ravnomerno stoji u dušeku. Na isti način se prave jorgani i jastuci. Postelju od prirodne vune treba samo redovno provetravati i sunčati, kako bismo dugo uživali u njoj.
B. Nenković
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
