Sadnja krompira na otvorenom počela je od polovine marta i traje najkasnije do polovine maja, u zavisnosti od lokaliteta na kom se sadi. U ravničarskim krajevima ovaj posao počeo je polovinom marta, na području do 500 metara nadmorske visine sadnja se obavlja polovinom aprila, a u delovima koji se nalaze iznad 1.000 metara nadmorske visine sadnja počinje oko 1. maja pa do polovine tog meseca.
Pre same sadnje u toku jeseni je potrebno pripremiti zemljište.
– Predsetvena priprema zahteva oruđa koja rastresaju zemljište od 15 do 20 centimetara. Vrlo pogodno oruđe za te namene su rotacione drljače i rotaciona sitnilica, kultivatori koji rastresaju zemljište. Setveni sloj nije potrebno pripremiti kao kod setve strnih žita ili kukuruza, ta posteljica je mnogo dublja i može da bude više gruba. Uobičajeno je da se sade krtole veličine od 28 do 55 milimetara, to je kalibraža za semensku frakciju. Ona može da bude i razdvojena na 28-35, 35-55, količina krtola zavisi upravo od te frakcije. Kreće se od tone i po do tri tone, u zavisnosti od sorte i od toga da li je rana proizvodnja, srednje rana ili kasna. Obično u ranoj proizvodnji se ide na gušću sadnju, vade se nedozrele krtole – kaže prof. dr Zoran Broćić, redovan profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Postupak sadnje je moguć na manjim površinama, ručno, otvaranjem brazde i krtole se postavljaju na dno. Razmak između redova je 70 centimetara, a preporuke su da on bude do 75 cm.
– Postoje takozvane poluautomatske sadilice gde radnici u određene otvore stavljaju krtole i one su jako pogodne kada je u pitanju naklijali krompir, jer se manje oštećuju klice. Sadilica otvara brazdu, polože krtolu i vrši zagrtanje krtole tanjirima ili određenim drugim uređajem kao što je zagrtač. Moguće je i lokalno polaganje mineralnog đubriva, kao i insekticida koji je neophodan u zaštiti. U jednom prohodu se obavlja više operacija, a automatske sadilice rade to isto samo nisu potrebni radnici za polaganje, već mašina uz pomoć adekvatnih uređaja zahvata krtole, polaže ih na rastojanje u redu koje mi podesimo, to se kreće od 30 do 35 centimetara zavisno od sorte, a razmak između redova je od 70 do 75 centimetara – kaže on.
Sadnja zavisi od temperature zemljišta
Sadnja bi trebalo da se odvija kada temperatura zemljišta dostigne osam ili više stepeni.
– Kod krompira je specifično da krtola ima rezervna okca i da dolazi do obnavljanja. Taj krompir ne treba presađivati ako ga uhvati mraz, već sačekati. On će izgubiti u brzini dospevanja, ali će se aktivirati druga okca i on će da klija ponovo. Dubina sadnje bi trebalo da bude od sedam do deset centimetara, u zavisnosti od sorte, krupnoće semena i tipa zemljišta. Kod peskovitijih zemljišta praktikuje se dublja sadnja do desetak centimetara, a kod malo težih zemljišta ide plića sadnja – pojašnjava prof. dr Zoran Broćić.
Sadilice u momentu sadnje naprave mali banak trouglastog preseka, tako da se uočavaju redovi.
– Taj banak ima veliku moć upijanja i zadržavanja vlage. Kada pričamo o ogrtanju prati se stanje krtola i kada klica bude blizu površine, ili se čak pojavi jedan-dva odsto niklih biljaka, tada je momenat za ogrtanje. Postoje posebne mašine za formiranje banka, koji ga prave u obliku trapeza visine 25 centimetara i to svi napredni proizvođači primenjuju poslednjih godina. Tradicionalna metoda, koja se ranije koristila, odnosi se na period kada krompir nikne i biljke porastu do petnaestak do dvadeset centimetara, onda se vrši ogrtanje – kaže on.
U momentu sadnje primenjuju se preventivne mere, koje se odnose na zaštitu krompira od mogućih bolesti i infekcija. Primenom insekticida sprečava se pojava žičara, koji mogu da naprave štetu na krtolama novog roda. Od drugih bolesti krompir napada plamenjača ili krompirova plesan. Prvi znaci bolesti mogu se očekivati pred kraj cvetanja ili neposredno nakon cvetanja, što zavisi od temperatura, broja kišnih dana i količine padavina. Simptomi ove bolesti uočljivi su najpre na listovima, gde se mogu primetiti sivo-smeđe pege, dok se sa donje strane listova obrazuje beličasta plesniva prevlaka koju čine micelija i reproduktivni organi gljive. Kasnije se ovi simptomi šire i na samu stabljiku krompira. Suzbijanje se sprovodi kombinovanjem agrotehničkih, mehaničkih, fizičkih i bioloških mera koje deluju preventivno, kao i upotrebom fungicida.
Piše: Zorana Ljubojev
Foto: AdobeStock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
