Mraz i niske temperature utiču i na pčele, koje troše više energije kako bi sačuvale nova društva i troše zalihe hrane koje imaju. Pčelar Dragan Rakićević iz Kraljeva proverio je svoje košnice i pčele prihranio pogačom, a za Dobro jutro pričao je o trenutnoj situaciji u pčelinjaku.
– Ove temperature čim su iznad 15 i 16 stepeni, to je da kažemo povoljno. Međutim, u mom kraju je pohladno, duva vetar, to je nešto što je nepovoljno za njih i njihov razvoj i one sada iz košnica ne izlaze, troše samo zalihe hrane koje imaju u njima. Što se tiče razvoja pčelinjih društava do sada, bar kod mene, ovde je vreme povoljno. Ja sam pre tri, četiri dana dok je bilo lepo vreme, pogledao i video kakvo je stanje sa hranom, sa leglom. Sad je izvršena smena u društvima. Zimske pčele, koje su se izlegle u avgustu, septembru mesecu i do sada živele i održavale to društvo, zamenjene su i sad su u košnicama 90 posto nove, mlade pčele. Nešto posebno im ove temperature ne odgovaraju, ali šta da radimo – iako je vreme varljivo, to mladim pčelama ne šteti.
– Vreme ne može da našteti jer matica zaleže onoliko koliko pčele mogu da pokriju legla. A, u leglu, i kad su najveći mrazevi, temperatura je od 34 do 36 stepeni. One zato sada troše više hrane, jer kroz trošenje te hrane one stvaraju tu toplotu i održavaju leglo da se ne zahladi. Čim je hladnije, matica automatski smanji zaleganje, prilagođava se temperaturi i uslovima u prirodi – pčele su koliko-toliko iskoristile toplo vreme prethodnih dana i izašle na pašu.
– Bile su na paši, jer kod nas je već cvetala leska i to u hladnim danima. Njeno cvetanje je prošlo. Posle toga je dren, sa koga su donosile cvetni prah, zatim jova, vrba iva. To je sve drveće sa kog one sakupljaju cvetni prah. Kod nas u području ima dosta tog drveća i pokupile su dovoljno cvetnog praha. Pčele osim što koriste med, koriste i taj cvetni prah za hranjenje mladih pčela i matice – čim temperature budu iznad 15 stepeni pčele će ponovo u pašu.
– One u pašu idu od 15 stepeni, pa na više. Oko 15 stepeni može da se desi da izađu, ali samo malo oko košnice, a na nižoj temperaturi od te ne izlaze, jer ni biljke ni drveće tada ne medi. To je za pčele štetno i nepovoljno deluje. Od 15 stepeni, pa na više, one izlaze, a najbolja temperatura je 20 i više. Sada sakupljaju cvetni prah i koliko to drveće koje cveta medi. Ako su temperature iznad 20 stepeni onda mnogo bolje medi drveće. Ispod 20 stepeni to su neke neznatne količine – zbog niskih noćnih temperatura je potrebno proveravati kako pčele stoje sa hranom i ukoliko je potrebno izvršiti prihranu pogačom.
– Treba pogledati kakve su sa hranom, i izvršiti prihranu jer sad su noćne temperature ispod 10 stepeni i ne može se prihranjivati sa sirupom. Trebalo bi im staviti pogače, tj. pomešan med i šećer, 30% meda i 70% šećera napravi se kao testo i stavi odozgo. Pčele se time hrane kao i leglo, kompletno pčelinje društvo – rekao je pčelar Dragan Rakićević za Dobro jutro.
Tekst: Z.D.
