Odoleti slatkišima nije lako nikome, naročito ljubiteljima slasnih zalogaja. Neretko zalogaje prati brojanje kalorija, razmišljanje o tome koliko je šećera uneto u telo i koliko će to morati da se „naplati“ u šetnji, vežbanjima, satima u teretani. Prtom, oni koji imaju neki zdravstveni problem, poput dijabetesa ili sve češće insulinske rezistencije, ne bi smeli ni da pomišljaju na slatke zalogaje, osim onih na kojima je istaknuto da su za njih namenjeni. Sve ovo, a možda i još po neki razlog, bio je motiv za Jovanu Pantelić da se posveti pravljenju poslastica koje u sebi ne sadrže nimalo šećera. Počelo je od ličnih potreba i eksperimentisanja za lične potrebe, a sada se stiglo do proizvodnje u kojoj mogu da uživaju Novosađani.
– Imala sam zdravstvenih problema zbog kojih nisam smela da jedem šećer, a potičem iz ugostiteljske porodice, pa mi nije bilo strano da probam da se okušam u tom poslu. Radionica je počela da radi pre godinu dana i ljudi su kod nas naručivali proizvode preko društvenih mreža, onlajn, uglavnom preko Fejsbuka i Instagrama. O nama se priča najviše širila lično, od onih koji su probali proizvode, a onda su počeli kafići da uzimaju slatkiše od nas i to nam je bila jako dobra promocija. Odnedavno imamo svoj lokal, pa ljudi dolaze direktno kod nas – ispričala je 30-ogodišnja Jovana Pantelić.
U malenom lokalu zabranjeno je pušenje, a mlada vlasnica objašnjava da je sve posvećeno zdravom životu, pa stoga ne može ni da se puši. Tokom razgovora ulazile su mušterije, mnoge od njih prvi put, i raspitivale se šta sve ima u kolačima. Stoga uglavnom niko ne uzme samo jednu poslasticu, neko proba više njih. A teško je odlučiti se da li bi čovek pre uzeo neku od više vrsta kuglica, mini-barove, brauni ili torticu. Jer, osim što je zdravo, sve jako lepo izgleda.
– Počela je da pravi kolače za sebe, kako bi napravila neki slatkiš koji ona sme da jede. Nakon toga su njene kolače probali i naši prijatelji, dopalo im se, pa smo otišli korak dalje i lagano je krenula i proizvodnja – priča Jovanin suprug Filip Pantelić.
Upravo zbog zdravstvenih problema, Jovana je razmišljala o zdravom životu, pa i o zdravom načinu ishrane. Htela je na neki način da unapredi i svoju i ishranu svoje porodice, pa i da nađe način kako da se zdravo zaslade.
– Iako smo od početka imali pozitivno iskustvo s kolačima, kada smo krenuli, nismo očekivali da ćemo postići veliki uspeh. Mislili smo da će ipak prevladati tradicija i shvatanje moraju da budu drugačiji, sa mnogo šlaga… Međutim, bila sam istrajna i brzo se proširila priča o „Šećernemi“. Kod nas dolaze i ljudi koji imaju dijabetes i insulinsku rezistenciju, te ne smeju da jedu šećer, ali i zdravi ljudi, svih godina, mada je ipak više mlađih ljudi koji nas nađu preko društvenih mreža – priča Jovana.
Imaju širok spektar proizvoda, a cilj im je da promovišu zdravu priču u svim aspektima i da podstaknu ljude da više razmišljaju o zdravlju i zdravoj ishrani.
– Krenuli smo od mini šećernema, što je kao parče torte i zamenjuje kolač. One su veoma osetljive i zato s njima pažljivo mora da se rukuje, pa je svaka na sopstvenoj, maloj tacni. Sve je na biljnoj bazi, u kolačima nema laktoze, te mogu da ih jedu i vegani. Indijski orah je glavni sastojak, ima biljnih mleka, badema, lešnika. Igramo se ukusima, pa u kolače stavljamo voće, vanilu, kakao. Imamo sedam različitih ukusa mini šećernema – objašnjava vlasnica.
Novina u ponudi je brauni, kao i mini barovi, štanglice u kojima su kokos, urma i kakao, a brauni je s orahom, suncokretom, kakaom, cimetom i urmama. Sve to čini zanimljiv, ali i lep spoj ukusa.
– Recepte smišljam sama, ali uz pomoć interneta, gde je sve dostupno. Međutim, nekih sirovina nema ovde i treba se dosta pomučiti da se sve nabavi. To treba da se poruči, ne može da se nabavi u supermarketu i prodavnicama zdrave hrane. Sve to se naručuje uz inostranstva, što je vrlo komleksno. Ne koristimo agavu kao zaslađivač, već steviju i urme, tako da i te recepte do kojih dođem preko interneta prilagođavam. Nekada potraga za pravim receptom traje i po nedelju dana, jer se isprobavaju različite kombinacije dok se ne dođe do prave. Svi sastojci koje stavljamo su prirodni i svi naši kolači su sirovi, jedino se neki od njih samo dehidriraju, odnosno suše – objašnjava Jovana Pantelić.
Pošto su proizvodi prirodni i sirovi, oni ne mogu dugo da stoje i torte moraju da budu poklopljene, kako se mirisi ne bi mešali. Ono što „Šećernemu“ izdvaja od drugih ovakvih proizvođača je to što prave i dekoraciju, koja je takođe potpuno prirodna. Velike torte prave po porudžbini, za venčanja i rođendane ili druga slavlja, a na njima su nekada i ruže koje izgledaju kao prave, odnosno kao da su napravljene od veštačkih mateijala. Jovana, međutim, ističe da je i sva dekoracija prirodna.
– Dekoracije su nam od orašastih plodova i ljudi nam ne veruju da su bez šećera. Koristimo prirodne boje, kao što su spirulina i kurkuma, nema nigde hemije, pa je i dekoracija zdrava karika. Svi sastojci su jednostavni, a prvoklasni – navodi ona.
Jovana Pantelić je završila turizam, ali kaže da je ona nesuđeni turizmolog, kao i njena kuma Jovana Trifunović, s kojom u radionici pravi sve ove slatke đakonije, a glavna mašina na kojoj nastaju poslastice je blender.
– Misija i cilj nam je da osvestimo ljude da su i zdravi proizvodi ukusni i da ne mora da bude kolač samo onaj u kojem je margarin, brašno i šećer. Ima, naravno, i onih kojima se naši proizvodi ne sviđaju, jer vole tradicionalne proizvode. Ali je zaista sve više onih koji otkrivaju naše kolače i uživaju u novim ukusima, za koje znaju i da su zdravi – zaključila je Jovana Pantelić.
LJ. Petrović
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
