Na nedavnom savetovanju povrtara u Novom Sadu veliku pažnju privuklo je izlaganje diplomirane inženjerke Jelene Perenčević, stručnjaka Poljoprivredne savetodavne službe u Somboru, koja je, zajedno s koleginicom Tatjanom Veselinović, pripremila obaveštenje povrtarima o hemijskim preparatima za zaštitu bilja koji su izgubili dozvolu za promet i primenu u Srbiji.
– Da bi se shvatio značaj i korist hemijskih preparata u poljoprivrednoj proizvodnji treba se prvo osvrnuti na njihovu potrošnju – ukazala je inž. Perenčević. – Iako nema preciznih podataka, u Srbiji se tokom samo jedne godine utroši preko 1.500 tona aktivnih materija. One se „upakuju“ u preparate koji, uz aktivnu materiju imaju i nosače i druge dodatke, i ta količina hemijskih proizvoda je mnogo, mnogo veća.
Pitanja bez odgovora
Dipl. inž. Jelena Perenčević postavila je jednostavno pitanje – ima li rešenja? Naravno, ostala je bez pravog odgovora.
– Svi povučeni pesticidi za sada nemaju efikasnu zamenu – ukazuje ova inženjerka. – Iako povlačenje ekotoksikološki nepovoljnih pesticida ima humanitarno i ekološko opravdanje, struka postavlja pitanje kako će se rešiti značajni problemi. Kako i čime suzbiti žičare na krompiru, šargarepi, luku, smrdljive stenice i tripse na paprici i paradajzu?
Ovim pitanjima pridružuju se i druge, među kojima je i kako, u nedostatku efikasnih hemijskih preparata, rešiti povećane zahteve za radnom snagom i kako smanjiti rizike proizvodnje i obezbediti profit“?
Izvozna rampa za tretirane plodove
Pesticidi su svrstani u otrove i nose akutni i hronični rizik po zdravlje čoveka, životinja, zemljišta, pa i biljaka. Tu leži odgovor na pitanje zbog čega su povučeni iz upotebe neki preparati, veoma korisni u zaštiti biljaka. Dokazano je da su mnogi ekotoksikološki nepovoljni. Cilj ove mere je da se koriste ekotoksikološki povoljni pesticidi s novim mehanizmom delovanja, koji nisu otrovni.
Svi pesticidi čija je proizvodnja zabranjena prvo su ukinuti u Evropskoj uniji, pa je shodno tome, zabrana stigla i do nas. Valja naglasiti da nije u pitanju samo jednostavna zabrana upotrebe opasne hemije u poljoprivredi. Evropske i mnoge druge zemlje zabranile su i uvoz plodova i ostalog biljnog materijala, tretiranog nedozvoljenim preparatima, pa naši proizvođači moraju da poštuju ta pravila, ako žele na njihova tržišta.
Tako je krajem aprila prošle godine stupila na snagu prva lista aktivnih materija koje su izgubile dozvolu za primenu u poljoprivredi. Među njima su i one koje su bile od velike pomoći baštovanima: tiametoksam, fenpropimorf i tralkoksidim. Zabranjen je, recimo, tiametoksam (neonikotinoid) – preparati Aktara 25- VG, Gestikal 240-SC, Amos i Siroko FS – kojim se tretiraju krtole, a registrovani su i za primenu u usevima paprike, kupusa i krompira, namenjeni suzbijanju lisnih vaši, krompirove zlatice i žičara. Zamena su bili preparati na bazi dimetoata – Dinamid progres, Dimetogal, Perfektion, koji su zabranjeni krajem godine. Sada su preostali Konfidor, Aktara, Kalipso, Mospilan i prirodni nikotin.
Decembarska lista duža od aprilske
Druga, mnogo obimnija lista zabranjenih aktivnih materija, stupila je na snagu krajem minule godine. To su: klotianidin, propineb, dikvat, fenamidon, glufosinat-aluminijum, oksasulfuron, propikonazol, kvinoksifen, tiram, pimetrozin, maneb, fipronil, hloridazon, hlorotalonil, bifentrin, metomil, triadimenol, desmedifam, metiokarb, dimetoat, hlorprofam, imidaklorid. Navešćemo same neke od njih koji su se puno koristili u povrtarstvu.
To su preparati Antrakol 70-VG, Antrakol VP-70, Vokal P, Nijansa (bili su registrovani za useve krompira, paradajza, luka i krastavca, a za zaštitu od pegavosti i plamenjača. Pridružili su im se Agrociram, Ciram, Ekvejšn pro, Kurzate M, Poliram DF, Ditan, Pinozeb M-45, Mankosav, Akrobat MZ, Alijansa i Ridomil gold MZ. Preparati na bazi dikvata, koji su bili registrovani za desikaciju cime krompira – Reglone forte i Didikvat, takođe više neće biti u proizvodnji. Zabrana se odnosi i na fungicide Verita i Konsento, koji su se koristili u zaštiti krompira, paradajza, luka i krastavca od pegavosti i plamenjača, Kvadris (a.m. azoksistrobin), Ortiva top (a.m. azoksistrobin + difenokonazol) i Imidž (a.m. piraklostrobin). Insekticidi Čes 50 VG, i Movento, registrovani za primenu u usevima krompira, paradajza (zatvoreni prostor), paprike, luka, krastavca, kupusa i kelja, za zaštitu od lisnih vaši i bele leptiraste vaši, takođe su izgubili dozvolu.
Zabrana još ne važi, a kad će – videćemo!
Podsećamo povrtare, ali i sve druge poljoprivrednike, na to da će većinu preparata koji su na listi zabranjenih još ove sezone moći da nabave u poljoprivrednim apotekama. Sve aktivne materije, koje su proizvedene pre zabrane, moraće i da se „upakuju“ u preparate, prodaju i utroše. U zavisnosti od potreba, nekih će možda biti i naredne vegetacije.
Ovo je samo podsetnik poljoprivrednim proizvođačima da razmisle koje će zamene da koriste, kako da drugim merama ojačaju biljke i spreče izazivače bolesti i štetočine da prave štetu.
Za proizvodnju, a to znači i primenu, zabranjen je i a.m. hlorotalonil – fungicidi Feniks, Fuzija, Pehar plus, Promesa plus, Ortiva opti 480-SC, Odeon, Bravo 720 SC, Elekt, Folio gold, registrovani za zaštitu krompira, paradajza, crnog luka, šargarepe, celera i krastavca za zaštitu od raznih pegavosti, plamenjača, pepelnica. Na listoi zabranjenih preparata našli su se i neki fungicidi na bazi bakra i mankozeba. To su Ditani, Pinozeb M-45, Mankosav, Bevesan 45-M.
Insekticidi na bazi bifentrina – Bifenikus, Fobos EC, Fobos EV i Pinto više neće moći da se koriste u usevima krompira, kupusnjača, paradajza, na otvorenom i u zatvorenom prostoru i krastavca i pasulja na otvorenom, za zaštitu od vaši, sovica, bele leptiraste vaši i crvenog pauka. Kao zamena za suzbijanje grinja nudi se akaricid Kanemajt 15 SC – deluje dugo, oko mesec dana, na sve pokretne forme i jaja. Zabrana je stigla i za insekticid Lanate.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
