Domaće sorte krompira jelica, dragačevka i univerzal iščezle su sa naših njiva i otišle u istoriju zajedno sa ustanovom u kojoj su stvorene – Centrom za krompir u Guči.
-Kada se pojavilo uvozno seme, svi su zaboravili stare sorte, jer je tržište tako zahtevalo. Ranije, negde do devedesetih godina prošlog veka gajili smo dezire i kondor i sav rod predavali čipsari u Čačku – seća se Zoran Petrović iz Radmilovića.
Lidija Jovanović – Vlajić iz sela Mali Izvor kod Knjaževca pronašla seme i oživljava staru autohtonu sortu krompira mesečara, jer je otporniji na bolesti, ima bolji ukus i uklapa se u njen koncept organske poljoprivrede.
Dug put od Perua do Srbije
Prvi jestivi krompir kultivisan je pre 4.000 godina u Peruu. Krompir je prvi u Evropu doneo Španac Pizaro između 1554. i 1560. godine. U Srbiju je najpre donet u Vojvodinu oko 1759. godine, a odatle u Ovčarsko – kablarsku klisuru. U manastir Blagoveštenje krompir donose kaluđeri iz Srema oko 1786. godine.
U Srbiji krompir se danas gaji na 73.000 hektara sa prosečnim prinosom od 14 tona, ali od uvoznog semena.
U svetu postoji oko 4.000 vrsta krompira. U Centru za krompir u Guči stvorene su i priznate četiri domaće sorte – dragačevka, jelica, univerzal i hribrid 8614.
Ponovo otkrivanje ili oživljavanje stare autohtone sorte povrća veoma je težak zadatak, jer je, za razliku od voća, reč uglavnom o jednogodišnjim biljkama. Pronalaženje semena može da se pretvori u pravu potragu za zakopanim blagom. Tako je i sa starim sortama krompira poput mesečara, dragačevke, jelice, univezrala. Ove sorte su se nekada masovno sejale na srpskim njivama, a onda ih je zamenio uvozni semenski krompir.
Samo retki pamte da su sejali i gajili stare sorte krompira, a još ređi su oni koji danas uspevaju da pronađu semena zaseju ih na svojim imanjima. Jedna od njih je Lidija Jovanović – Vlajić iz sela Mali Izvor kod Knjaževca. Kaže da je nedavno nabavila seme mesečara u mestu Balta Berilovac na Staroj Planini, iako je posle duge potrage verovala da je mesečar jednostavno nestao.
Pravi izbor za organsku proizvodnju
-U tom selu postoje retki domaćini koji gaje ovu staru sortu i bili su voljni da mi ustupe semenski materijal. Ni oni nemaju veće količine, već ga gaje samo za svoje potrebe. Meni sada predstoji nekoliko godina rada da proizvedem dovoljno semenskog krompira da bih mogla da formiram zasad pristojne veličine. Biram stare i autohtone sorte, ne samo krompira, već svih kultura, jer su otpornije na bolesti, imaju bolji ukus i uklapaju se u moj koncept organske poljoprivrede – kaže Lidija Jovanović – Vlajić.
Srbija za uvoz elitnog i drugog semena krompira godišnje troši oko tri miliona evra, jer kod nas ne postoji ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom. Domaće sorte krompira – jelica, dragačevka i univerzal iščezle su sa njiva naših proizvođača, iako su ubrzo posle nastajanja postale brend Dragačeva i okoline. Ispostavilo se da su u istoriju otišle zajedno sa ustanovom u kojoj su stvorene – Centrom za krompir u Guči. Danas ove sorte nisu zastupljene u proizvodnji. Ali, srećom, zahvaljujući Institutu za biološka istraživanja iz Beograda, genotipovi ovih sorti sačuvani su u njihovim laboratorijama. Zanimljivo je da ih zbog prepoznatljivog kvaliteta u svojim kolekcijama čuvaju i druge institucije širom Evrope.
Ove tri sorte, naime, postoje i održavaju se u Laboratoriji za in vitro kulture, zajedno sa još 15 sorti krompira. One se održavaju i u srodnim institutima u Češkoj, Francuskoj, Rusiji. Iz ovog instituta navode da je problem sa dragačevkom bio njeno dugačko i čudno ime za strana podneblja, pa su je preimenovali u „draga tsegua“ ili „draga čevka“, čak i u samo „draga“. No, bez obzira kako je zvali u inostranstvu, nje na našim njivama nema.
Retke ponude skupog semena
Stare sorte krompira, o kojima se malo zna govori, srećemo samo ponekad u oglasima ponude semena. Jedan od ponuđača iz okoline Kruševca rekao nam je da se radi o staroj srpskoj sorti koju su u njegovom kraju zvali „plavi krompir“, ili „planinski krompir“. Izdužen je, svetlo-ljubičaste boje spolja i bele unutra. Kaže da je ukusan, posebno kada se peče i koža mu puca. Nevolja je što cena kilograma ovog semenskog krompira, kao i ostalih autohtonih sorti prelazi 2.000 dinara. Pojedini vlasnici traže i do 50 evra za kilogram semena.
Mekdonalds određuje sortiment
Zoran Petrović, poljoprivrednik iz sela Radmilovići ušao je u devetu deceniju života i pamti da je njegova familija, koja se oduvek bavi povrtarstvom u dolini Gruže, gajila krompir. Pamti i da su se sejale stare sorte, jer tada nije bilo drugih. Ne može da precizira, ali misli da je to bilo vreme pre Drugog svetskog rata. Nakon toga, stvari su se drastično promenile.
-Kada se pojavilo uvozno seme, svi su zaboravili na stare sorte, jer je tržište tako zahtevalo. Ranije su ovdašnji poljoprivrednici, negde do devedesetih godina prošlog veka gajili dezire i kondor. Celokupan rod smo predavali čipsari u Čačku. Bilo je dosta i radničkih menzi i oko prodaje se niko ovde nije brinuo, jer su te sorte bile tražene u preradi –seća se Petrović. – Mesečar i takozvani dragačevski ili ivanjički krompir, otišli su u zaborav. U ovom kraju ima 32 sela i oko 4.000 poljoprivrednih gazdinstava, ali nisam čuo da danas iko gaji bilo koju našu autohtonu sortu krompira.
On misli da bi pokušaji da se ožive autohtone sorte, bili skoro nemogući. Među njima je i mesečar, koji je nekada u Srbiji bio alfa i omega u proizvodnji krompira.
-Mesečar je bio otporan i imao dobre prinose. Dragačevka i jelica su bile nadaleko čuvene sorte, ali verujem da kada biste sada obišli celu Srbiju, ne biste mogli da nađete dva džaka ovih krompira. Ako se naše sorte čuvaju u laboratoriji u Beogradu, verujem da ih je možemo vratiti na njive. Ali, mala je vajda od toga, kad nema potražnje na tržištu. Čuo sam da, recimo, Mekdonalds, otkupljuje samo određeni krompir za svoj pomfrit. Lokalne, manje poznate sorte danas gaje samo retki kolekcionari i zaljubljenici, koji žive od nečeg drugog. U komercijalnoj proizvodnji nema mnogo mesta za sentimentalnost – objašnjava ovaj iskusni povrtar iz Gruže.
B. Nenković
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
