MALA PČELARSKA ŠKOLA DOBROG JUTRA (65)
Apiterapija je alternativni, prastari pristup lečenju koji koristi proizvode pčela, poput meda, propolisa, matične mleči, pčelinjeg otrova i pčelinjeg voska, u terapijske svrhe. Ovu terapiju negovale su i koristile različite kulture širom sveta. I danas se zasniva na tradicionalnom znanju koje nam pružaju stare civilizacije, ali i najnovijim saznanjima o sastavu i efektima pčelinjih proizvoda na organizam i zdravlje čoveka.
Pčele i njihovi proizvodi su i u najstarijim zapisima bile prisutne u svakodnevnom životu čoveka. Već na prastarim pećinskim crtežima mogu se videti ljudi koji vade iz šupljeg drveta med divljih pčela. Podaci o životu Sumera, kao i Biblija, Kuran, govore o tome kako su ljudi koristili med divljih pčela u svakodnevnoj ishrani ili kao lek, a zatim i kako su počeli da ih gaje.
Kako je dr Terč lečio reumu
Hipokrat, grčki filozof i otac medicine savetovao je da sportisti svakodnevno koriste med da bi imali snage za naporne treninge. Plinije Veronensis, pisac i hroničar svog vremena napisao je enciklopediju od 37 tomova. U jednom o njih govori o pčelama, medu, vosku, polenu, propolisu, pčelinjem otrovu. Poznata je njegova rečenica «Gde su pčele, tu je zdravlje».
Otac savremene apiterapije je dr Filip Terč, rođen 30. marta 1844. godine na teritoriji Čehoslovačke i po specijalnosti bio je reumatolog. Primetio je da pčelari mnogo ređe obolevaju od reume i promena na zglobovima u odnosu na one koji se ne bave pčelarenjem. Istraživao je efekat pčelinjeg otrova, nakon uboda pčele, na zdravlje ljudi i zaključio da upravo pčelinji otrov ima i preventivno i lekovito dejstvo na upalne promene na zglobovima. U svojoj ambulanti počeo je da leči pacijente sa reumom tako što bi stavio pčelu na bolno mesto – zglob, pčela bi ubola pacijenta i preko žaoke bi pčelinji otrov ušao u kožu pacijenta. U knjizi «Izveštaj o svojstvima veze između uboda pčele i reumatizma», koju je napisao 1888. godine, dr Filip Terč je prikazao rezultate lečenja 680 pacijenata sa reumatoidnim artritisom metodom pčelinjeg uboda. Navodi da je kod 82 % pacijenata došlo do kompletnog izlečenja, kod 15 % do delimičnog poboljšanja, a kod 3% nije bilo poboljšanja. Dr Terč je umro u Mariboru 1917. Godine, a u njegovu čast je dan njegovog rođenja 30. mart proglašen za Svetski dan apiterapije.
Ne bez razloga sve je više lekara koji se bave primenom apiterapije. Raste i broj farmaceutskih kuća koje osvajaju proizvodnju pčelinjih proizvoda pojedinačno ili preparata u čiji sastav ulazi nekoliko pčelinjih proizvoda, često uz dodatak aktivnih lekovitih biljaka.
U koje se sve svrhe koriste pčelinji proizvodi pročitajte u nastavku…