Насловна РАЗНО Kako i kad nasaditi kvočku

Kako i kad nasaditi kvočku

9893

Odrastajući na selu ne znam šta mi je bilo lepše, da li kad se jagnje ovce, tele krave, prase svinje ili legu pilići. Mada, nekako mi je izleganje pilića bilo najnežnije, najiščekivanije. Od samog trenutka kad se kokoš raskvoca, kad strina primeti i odvoji je od jata, jer više ne može po ceo dan da je sluša i smiruje uzbunu, do trenutka izleganja kao da je večnost prolazila. Jer, šta dete od pet, šest godina zna šta su tri nedelje. Meni je svaki dan bio taj dvadeset prvi. Dosadila bih i strini sa pitanjima i kvočki podižući je sa legala. A taj dan kad konačno počnu da se naziru kljunići, lupajući iznutra tanku opnu, to uzbuđenje niko nije mogao da obuzda. Sedela bih ispred kvočke satima, posmatrajući, iščekivajući. Koliko će ih izaći, hoće li biti neka golja (pile golog vrata), da li će svi preživeti. Bože tih mojih muka, kome li je teže bilo, kvočki, strini ili meni. Prisećaju ći se ti svojih dana, razgovarala sam sa Nikolom Bošković, mladićem koji je ostao na selu i ne odustaje od starih metoda rada, nasađivanja kokošaka onako kako je od starih naučio.

– Kada kokoška reši da se razlegne, dobije taj instinkt, ona ostane da leži na gnezdu u kom nosi  jaja. Prenoći, ne ide da spava sa ostalim kokoškama na legalo. Obično veče ili dva ostane da leži, da se dobro raskvoca – kada se raskvoca i kad taj instinkt dobro proradi, kokoška sad već kvočka, odvaja se u posebnu prostoriju.

– Kokoška odvoji, napravi se duboko lepo gnezdo u koje se stavi slama. U zavisnosti od kokoške stavi se od petnaest do osamnaest jaja, to je neki prosek. Jaja treba da budu sveža, pravilnog oblika i veličine, uglovnom se gleda da budu što svežija, do deset dana, ne preko toga. Može i od istog dana, mada to je ono što sam ja od starine radio, kako sam učio i slušao od mojih starih, ne sad ovo živinarstvo po knjizi – priča Nikola, koji nasadbu stavi ispod grudi kvočke, tu gde je njoj najlakše da ih rasporedi.

–  Jaja stavim ispod grudi kvočke i ona to sve lepo kljunom rasporedi i uredi kako treba i kako joj odgovara. Kvočku i jaja mi u selu stavimo u stare velike lonce, gajbe, neke sanduke. Odvoji se u neki kavez, podrum, stavi joj se hrana i voda. Obično kad se nasadi ona ne ustaje dan ili dva, a kad krene to je, uglavnom, jednom dnevno. Međutim, nekada to bude i svaki treći dan, sve zavisi od same kvočke – i onda i Nikola, kao ja nekada, jedva čeka taj dvadesetprvi dan.

– Dvadeset prvi dan počinju da se kljuju, da se legu pilići. Kad se to dešava kvočku češće gledam, da se izbace ljuske i mućkovi iz kojih se nisu izlegli. Kada se izlegu, u prostoriju se doda vode i hrane i budu tu par dana dok malo ne ojačaju, a zatim ih premestim u neki poseban kavez ili prostoriju – dok ne ojačaju, ovaj mladi poljoprivrednik ih hrani po starom receptu.

– Prvo im se da žumance da jedu, posle koncentrat, nekada je to bila jarma. Jarma pomešana sa surutkom tako dobro otrhani piliće, da to ne može ni jedna druga hrana. Kasnije pustim piliće po dvorištu, gde ih kvočka čuva dok ne poodrastu, kada ih ostavlja i vraća se u jato – rekao je Nikola za Dobro jutro.

Tekst: Zorica Dragojević

Foto: Nikola Bošković

Po Nikolinom iskustvu ćurke su najbolje majke, a za njima cvrcke ili cvrglanke.

– Ćurke su najbolje majke, one ne ustaju ili retko ustanu, mnogo dobro leže, kao i cvrglanke. Kokoške leže 21 dan, a misirke i ćurke 28 dana, guske od 31 do 35 dana – objasnio je Nikola.