Ovaj prelepi grm pripada velikoj porodici ruža, oko 400 vrsta, od kojih čak 21 uspeva u našem podneblju. Raste svuda, a najviše po obodima šuma, kao živa ograda po međama i kraj puteva.
Izuzetno je bogat vitaminom C (100 grama ploda sadrži oko 1.000 miligrama), i zato je odličan za jačanje imuniteta i brz oporavak od prehlade i gripa. Sadrži i vitamine poput B2, P, K (provitamin A).
U njemu ima natrijuma, tanina, flavonoida, limunske i jabučne kiseline, pektina, šećera, masnog i etarskog ulja. U lekovite svrhe koristi se cela biljka, ponajviše plod, ali i cvetovi, listovi i semenke.
Plod se u narodu naziva šipak i otuda naziv za celu biljku. Bere se ručno, u septembru i oktobru, u zavisnosti od kraja, nadmorske visine i godine. Sa jednog grma može se ubrati nekoliko kilograma ukusnih plodova. Ako se sakuplja za čaj trebalo bi da bude tvrd, ne potpuno zreo, za razliku od onih koji se beru za čuveni pekmez, kada su sasvim zreli. U zrelom šipku, a isto tako i u prezrelom i mekanom, tamnom, mutno crvene boje ima manje vitamina nego u poluzrelom. Ne preporučije se konzumiranje svežih plodova. Pekmez i ostali proizvodi od šipka su blagotvorni.
Šipak se suši na suncu ili u sušarama, na maksimalnoj temperaturi do 50 stepeni. Osušen plod je smežuran, sjajan, crvene ili tamnocrvene boje, kiselkasto slatkog ukusa, ali bez mirisa.
Iz svežih plodova u farmaceutskoj industriji odvajaju se vitamini i karoteni i prave koncentrati i ekstrakti, te sirupi, kapsule, tablete i mnogi drugi preparati.
Podloga za mirisne ruže
Šipak veoma je važan kao podloga u komercijalnoj proizvodnji hibridnih ruža. Ističe se svojom otpornošću prema mrazu, niskim temperaturama i bolestima.
Sorte ukrasnih ruža ružičaste boje cvetova, mnogo su lepše i mirisnije ako su kalemljene na ovu podlogu.
Čaj od šipka je dobar diuretik i preporučuje se u lečenju bubrega i mokraćnih kanala ( sprečava pojavu kamenca). Upotrebljava se i za lečenje suvog kašlja i nazeba. Priprema se tako što se kašika usitnjenog suvog ploda prelije s dva decilitra ključale vode i ostavi poklopljeno desetak minuta. Proceđen i zaslađen medom pije se tri puta dnevno pre jela. Od cvetnih latica se takođe priprema čaj koji pomaže u slučaju krvarenja iz želuca, creva, pluća i hemoroida, kao i protiv grčeva u želucu. Od njih može da se priprema sok, kao sirup koji se koristi kod bolesti pluća.
Sem čaja od latica i plodova u narodnoj medicini pripremaju se sirupi, tonici i tinkture.
Tonik od divlje ruže smanjuje bore na licu i čisti akne, dok tinktura jača koren kose.
Za jačanje organizma dobra je tinktura koja se priprema tako što se u litar komovice stavi 250 grama usitnjenog šipka i isto toliko žutog šećera, pa se ostavi da stoji desetak dana. Uzima se po potrebi dva tri puta dnevno po jedna kašičica pomešana s vodom.
Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, bogatstva vitamina i voćnih kiselina, ekstrakti i koncentrati šipka koriste se i u proizvodnji bezalkoholnih napitaka, kao što je „kokta“, ali i alkoholnih poput vina.
Ulje šipka sa obiljem različitih kiselina ima visoku biološku vrednost. Koristi se kao aktivna komponenta u izradi preparata namenjenih ublažavanju upalnih reakcija kože. Ono blagotvorno deluje na ćelije epiderma.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.