MISIJA UDRUŽENJA CRVENA RANKA
Najstarija i nekada najrasprostranjenija autohtona sorta šljive u Srbiji okupila je do sada 50 proizvođača u Udruženju Crvena ranka. Njihova misija je povratak kraljice šljive u domaće voćnjake i zaštita autentičnosti šljivovice, koja je izvorno i nastala od autohtone ranke.
Udruženje Crvena ranka je zaživelo 2012. godine na Gledićkim planinama, u zaseoku koji se zove Rakija. U domaćinstvu porodice Veljovića iz Kraljeva, nove generacije zatekle su stare zasade ranke i počele njeno oživljavanje. Za desetak godina postojanja, od početnih desetak članova, udruženje danas broji preko 50 voćara i zaljubljenika rankovače.
Za tri godine 20.000 crvenjače
Početna ideja Veljovića bila je obnavljanje zasada pod ovom autohtonom sortom, zatim unapređenje i razvoj turističkih, ekoloških i tržišnih uslova i zaštita interesa proizvođača. Zadatak im je bio i da se za prve tri godine zasadi 20.000 sadnica ranke širom Srbije.
Taj cilj je ostvaren, ali je postignuto i mnogo više od toga. Svi mladi voćari koji žele da prave kvalitetnu rakiju, a takvih je sve više, dolaze, interesuju se i sade ranku. Oni koji su imali neke druge sorte, sada traže crvenjaču. Broj stabala crvene ranke u Srbiji i dalje je relativno mali. Takoreći na nivou statističke greške u odnosu na broj stabala ostalih sorti. Međutim, takav podatak nije obeshrabrujući. Naprotiv! Ljudi danas ponovo uče o njoj. Proces je bio spor, ali je počeo i to je najvažnije. Bili smo na ivici da izgubimo autentično blago. Danas se o ranki i rakiji od nje sve više priča, a koliko sutra sve više će se gajiti – kaže Dejan Veljović.
Nestala je u selu nastanka
U selu Gledić na 500 metara nadmorske visine Dejan i njegova supruga Dragana danas brinu o 3.000 stabala ranke. Neka stabla su već bila zatečena na imanju Draganine majčevine i od njih su nastale nove sadnice. Zaselak je nekada živeo od rakije, pa nije čudo ni što se zove Rakija. Pre Drugog svetskog rata u zabačenom, planinskom kraju svih osam domaćinstava je gajilo šljivu i peklo rakiju.
Rakiju su tada trgovci u karavanima odvozili sa Gledića i sva je pravljena od ranke. Posle rata ljudi su otišli iz ovog kraja. Proizvodnja rakije prešla je u okvire industrije, a primat su preuzele druge, hibridne sorte. Šume su progutale stare zasade. Ostalo je bilo tek poneko stablo, od kojih smo proizveli prve sadnice i tako je počela priča o vraćanju kraljice rakijske šljive na zasluženi presto – kaže Veljović.
Veljović je mišljenja da je ranka naša najznačajnija šljiva za proizvodnju rakije. Ujedno, ona je najrodnija sorta. Prepoznaje se pod imenom darosavka, jer postoje indicije da je nastala u selu Darosava kod Aranđelovca. Međutim, tamo je više nema. Zovu je još i ranovača, šumadinka, crvenjača i drenovka.
Ranke danas ima kod nas u svim krajevima zemlje. Ne možemo da kažemo da je potpuno nestala. Međutim, to su zapušteni voćnjaci. Stariji ljudi odavno ne mogu da brinu o njima. Ranka je nastala na ovom podneblju, rana je sorta.
Ne voli jednosortne zasade
Ranka je isključivo rakijska sorta i srpska šljivovica je izvorno nastala od nje. Prepoznatljiva je zbog tvrde koštice koja je slepljena uz meso, koja u fermentaciji i prilikom pečenja ne puca, ali daje specifičan ukus rakiji. Tu rakiju jednostavno ne možete da ne prepoznate. Čak i ako se u druge rakije stavi, ona će znatno popraviti kvalitet i osetiće se njen šmek. Krajem prošle godine napravili smo specijalnu seriju kupaže sa rankom od 300 jedinstvenih numerisanih flaša. Svaka je jedinstvena i ne postoji nigde više. U nekim bocama su destilati stari blizu 30 godina. Najmlađi destilat je deset godina – kaže Dejan Veljović.
Ranka neće roditi u jednosortnim zasadima, jer ima sterilan polen. Potrebne su joj druge sorte za oprašivanje. Najčešće su to ostale rakijske sorte poput metlaša, crnošljive ili trnovače. Mogu da posluže i pretežno zasađene čačanska rodna ili stenlej, zato što se vreme njihovog cvetanja podudara sa crvenom rankom. Cveta nekoliko dana pre požegače.
– Formirali smo rastilište, odnosno rasadnik. Sadnice dobijamo od izdanaka i gajimo ih do faze kada su spremne za sađenje. Svi zainteresovani osim sadnica dobijaju i savete i uputstva o gajenju. O njoj takođe treba brinuti, kao i o svakoj drugoj sorti. Ima krte grane koje se lome pod teretom roda ili od vetra. Nije imuna na aprilske mrazeve, pa je treba zaštititi – dodaje Veljović.
Ranka za razliku od požegače uspeva i na siromašnijem zemljištu. Relativno je otporna na gljivične bolesti. Daje jajast, srednje-krupan plod sa voštanom prevlakom. U zavisnosti od lokaliteta stiže za branje krajem jula i u prvoj polovini avgusta. Lako se razmnožava izdancima. Pre vađenja izdanaka treba proveriti da stablo nije zaraženo šarkom. Ako nije, posle opadanja lišća od zdravog stabla treba uzimati izdanke.
Šumadinka u trci sa viskijem
Za dobijanje kvalitetne rakije od ranke boje ćilibara trebalo bi ispoštovati nekoliko važnih pravila. Najpre, plodovi moraju biti zreli, a temperatura kada se šljive kupe što veća.
Kupe se samo one šljive koje su dobre za jelo. Obavlja se anaerobna fermentacija, frakciona i dvostruka destilacija. Fermentacija u drvenim kacama traje od 21 do 25 dana. Potom, kljuk prepečemo u bakarnim kazanima i tako dobijamo meku rakiju. Ona se zatim prepeče i stavlja u drvenu burad na odležavanje sledećim redosledom: tri meseca u novim hrastovim buradima, šest meseci u buradima srednje starosti i na kraju u starim hrastovim bačvama. Odležavanje ne sme biti kraće od 18 meseci. Šumadinka ima raskošan buke što je vrlo teško postići i nadamo se da će u foto finišu, kako kaže naš profesor Nikičević, pobediti i viski – kaže Dejan Veljović.
Kod hibridnih sorti koštica pre ubacivanja u kazan mora da se izvadi, kako bi se izbegla kiselost i prisustvo metanola zbog njenog pucanja. Crvena ranka je izuzetak, jer njena koštica ne puca. Koštica ne samo što ne puca, već daje terpentnost, ukus domaće rakije.
Piše : Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković i privatna arhiva Udruženja
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
