Čim grane proleće, koke nosilje iz Radišića jata, a ima ih više od 250, krenuće za kravama na pašu kraj Vrševine. Pridružiće im se i stado sjeničke pramenke, kao i svinje moravke, autohtone i u Srbiji gotovo zaboravljene rase.
U kokošinjcu na točkovima u livadi kraj reke koke će nositi organska jaja, kakva probirljive mušterije sve češće traže. Za tržište Radišići ne brinu, jer i sada sve što proizvedu prodaju u Novoj Varoši i na Zlatiboru.
Da bi opstao, seljak mora da svaštari
– Auto prikolicu sam adaptirao u pokretni kokošar koji će pratiti krave. Na ograđenu parcelu koju krave opasu puštaću koke da slobodno šetaju i da čeprkajući po livadi rasturaju stočni izmet koji je ostao iza krava i gnoje parcelu. Nešto slično video sam u Sloveniji gde smo svojevremeno o trošku opštine bili na studijskom putovanju. Na tom principu rade i farmeri u Nemačkoj – kaže za „Dobro jutro“ Jovan Radišić iz Božetića kod Nove Varoši.
U četvoročlanom domaćinstvu Radišića na Popovom brdu iznad manastira Dubnica planova i posla nikada ne manjka. Jovan (44), njegov brat Mihajlo (40) i roditelji Miloš (73) i Vojka (68) obrađuju svojih 15 i više od 50 hektara uzetih u zakup, a osim stočarstvom koje im je glavni izvor prihoda, bave se i povrtarskom proizvodnjom „na veliko“, za tržište.
– Krompir smo sejali na dva hektara, a šargarepu i crni luk na po deset ari, i sve smo, kao i nekoliko prethodnih godina, prodali sa njive privatnom preduzeću iz Brusa koje ima lanac marketa u tom delu Srbije. Da bi opstao, seljak, na žalost, mora da svaštari. Nema zagarantovanih cena ni otkupa, pa nikada nisi siguran gde ćeš da dobiješ, a gde da kiksneš. Danas od 20 krava imaš istu zaradu kao pre deceniju od deset – priča nam Jovan.
A onima koji posmatraju sa strane čini se da je Radišićima i 24 časa dnevno malo za sve poslove na imanju. Oni pak tvrde da nije tako, mada gaje više od 400 raznoraznih „živuljki“ – krave, ovace, svinje, kokoške…
Moravke jedu što nađu u prirodi
– Ima dosta posla, ali uz dobru organizaciju sve se stigne. Leti se u livadi ispomažemo sa komšijama i prijateljima, a u njivi tokom sadnje i vađenja plodova imamo i po destak radnika u nadnici. Gledam da, kada god mogu, i van poljoprivrede otkinem neki dinar. Imam kombi pa uslužno prevozim sezonce iz Nove Varoši koje angažuju malinari i proizvođači krompira iz susedne Ivanjice. Značajan prohod su nam i subvencije koje država daje za umatičena grla stoke – priča Jovan.
U oboru Radišića trenutno je petnaestak umatičenih svinja rase moravka. Bilo ih je i više ali su jesenas deo prodali za klanje. Tri krmače nedavno su oprasile dvadesetak prasadi, pa će da prošire krdo. Moravka, koja je karakteristična po crnoj čekinji, ima niz prednosti u odnosu na belu svinju, pa se u poslednje vreme i sve više traži.
– Cilj nam je da oformimo krdo od najmanje sto svinja i nadam se da ću veoma brzo uspeti u tome. Moravka je dosta otpornija od bele svinje, živi u zajednici, pa je i veći deo godine na otvorenom, u zagradi ili livadi. Pasu, jedu korenje i hrane se onim što nađu u prirodi, zbog čega su meso i mast daleko boljeg kvaliteta nego kod drugih svinja, te imaju i bolju cenu. Hranimo ih i surutkom koju poklanja mlekara „Brđanka“ na Borovitoj glavici, kao i suvim hlebom iz pekare. Imamo i svoju mešaonu, pa za svu stoku meljemo žitarice koje kupujemo na veliko, jer se ne isplati da sejemo sami – kaže Jovan.
Tekst i foto: Željko Dulanović
Ribnjak na izvoru Vrševine
Radišići su nedavno uzeli od komšije u zakup i zapušteni ribnjak na izvoru Vrševine. Uz ribnjak je imanje koje obrađuju, pa planiraju da se bave i eko turizmom.
-Gosti će već idućeg leta moću da kupe ili da kod nas ručaju ribu, a na meniju će biti i prasetina i jagnjetina sa ražnja. Ima uslova za lepu letnju baštu, a imaćemo i sadržaje za najmlađe. Kaparisao sam i nekoliko sanskih koza, kupiću i magarca, pa će tu biti i svojevrsni zoo-vrat sa mnogobrojnim domaćim životinjama. Sve je više turista pa za posetu ne brinem – kaže Jovan.