OD ČEGA ZAVISI RODNOST
Naši preci su znali da, ako zima preduhitri kraj jeseni i mraz rano stegne, voćkama se ne piše dobro. Svi vegetativni delovi koji nisu stigli da blagovremeno sazreju, da „spuste“ sokove u koren, izmrznuće, a s njima i cvetni pupoljci, pa tada neće biti ni cvetova ni plodova.
Kako je nauka napredovala, tako je i ova teorija nadograđivana. Voćke su deljene po puno osnova u različite grupe. Po jednoj osnovi sve vrste voćaka svrstane su u dve grupe – voćne vrste dugog i kratkog dana. Kakva je to podela i zbog čega je važno da je svaki voćar razume, pitamo magistra Branka Tanaskovića, savetodavca za voćarstvo u PSSS Čačak.
Kraći dan ne smeta jabuci, leski…
– Voćne vrste kratkog dana cvetne pupoljke obrazuju ranije tokom vegetacije i zadovoljavaju se relativno malim brojem dana s časovima aktivne svetlosti koji su potrebni za početak formiranja cvetnih pupoljaka i normalnu rodnost – objašnjava mr Tanasković.
Važnije vrste koje spadaju u ovu grupu jesu jabuka, kruška, leska, neke vrste i sorte šljiva. Za njih je karakteristično da u našim uslovima mogu da uspevaju na većim nadmorskim visinama i u relativno hladnijim predelima u kojima je izražena oblačnost. Zato nije ni malo slučajno što se jabuka gaji na severu Evrope, gde je dan kraći.
Važno je znati da je bezmalo svim vrstama voća, a u okviru njih i nekim sortama, potreban određen broj sunčanih dana i u njima neophodan zbir osunčanih sati, odnosno određena količina svetlosti, da bi se formirao optimalan broj cvetnih pupoljaka koji će biti garant optimalne rodnosti. Naime, u tom zbiru osunčanih sati stvoriće se preduslovi za normalnu oplodnju formiranih cvetova.
Sa druge strane, grupi voćaka dugog dana, u koju se ubrajaju uglavnom, koštičave vrste, za uspevanje, razvoj krune i plodonošenje, neophodna je veća količina dnevne svetlosti. Samim tim se kod njih cvetni pupoljci kasnije formiraju. Dakle, ukoliko navedene vrste nemaju odgovarajuću količinu dnevne svetlosti izostaju formiranje cvetnih pupoljaka i normalna rodnost.
Zavisnost i od hladnih sati
Rodnost kontinentalnih voćih vrsta može da bude značajno smanjena i kada tokom zime, u fazi mirovanja vegetacije, izostane period s temperaturama od 0 do 7,2 stepena Celzijusa koji traje određeni broj sati za svaku voćnu vrstu, pa i sortu u okviru vrste. Zato ne treba da čudi što neke sorte jabuka i krušaka, u toplijim krajevima, ne formiraju cvetne pupoljke.
Neke koštičave voćne vrste, kakva je recimo breskva, posebno određene sorte, za dobar rod traže između 200 i 1.100 časova niskih temperatura koje se kreću u intervalu od 0,0 do 7,2 stepena Celzijusa. Ukoliko se ne „sakupi“ potreban broj takvih sati, tada, i pored toga što su cvetni pupoljci formirani, ne stvara se normalan polen i izostaje oplodnja. Takvi cvetni pupoljci, po pravilu, otpadaju pre nego što se otvore. Najizraženiji primer poštovanja tih „prirodnih pravila“ je kajsija, ali ne sve sorte. Sorte hladnijih areala (kao što su „krupna rana“, „mađarska najbolja“, „kečkemetska ruža“) zahtevaju veći broj časova niskih temperatura. Ukoliko se tokom zime i mirovanja ne sakupi potreban broj takvih sati, često izostaje i cvetanje. Ako se pojedini cvetovi i otvore nema oplodnje pa samim tim ni roda. Za neke rane sorte šljive i trešnje neophodno je da se zimi, tokom 467 do 530 časova temperatura ne spušta ispod nule, i premašuje 10 stepeni Celzijusa.
Primer za sebe je crna ribizla, voćka severnih krajeva. U zavisnosti od sorte, neophodna joj je temperatura od 3 do 0 stepeni. Ukoliko se zimi ona popne iznad gornje granice, valjalo bi je pažljivo meriti i tek kada je zbir temperatura između gornje i donje granice 1.200 časova može se očekivati dobar rod.
Priredila: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
