Postoje u poljoprivredi insekti štetočine, oni koji će vam očas posla unišiti baštu, zasad, voćnjak. Borba sa njima uvek je neizvesna, šta ako je previše hemije, šta bez hemije, kako prirodno uništiti uništivače. Način postoji, a za Dobro jutro ga je predstavio Ivan Pavlović vlasnik i direktor firme „Agrena S“ zastupnika „Bioplanet Balkans-a“, kompanije koja se bavi proizvodnjom korisnih insekata koji se koriste u poljoprivredi.
– To su prirodni neprijatelji štetočina, odnosno štetnih insekata. I ovde je fokus na tome da se vrati prirodni balans koji inače u prirodi postoji, zato što svaka biljka koja postoji u prirodi, neće umreti i zatrti se zato što se ne tretira hemijom – postoji, kako Pavlović navodi, neka antiteža, a rezistentnost štetočine na korisnog insekta ne može da se stvori.
– Prosto postoji neka njena antiteža koja se tu napravi i taj balans se ostvari. E sad, poenta kod korisnih insekata i glavne prednosti su što ne postoji i ne može da se stvori rezistentnost štetočine na korisnog insekta. Jedan od osnovnih problema u prirodnoj proizvodnji, pri konvencionalnoj zaštiti bilja prskanjem, je činjenica da se stvara rezistentnost na određenu aktivnu materiju i određeni preparat. Konkretno, na korisne insekte ne može da se stvori rezistentnost – još jedna od prednosti je što nema hemijskih tretmana, a ni hemijskih ostataka.
– Druga korisna stvar je što ovde nema nikakvih hemijskih tretmana, samim time nema hemijskih ostataka, na taj način proizvodnja je čista. Dugoročno gledano, baš zbog generalnog trenda u EU, koji nameće ukidanje raznih materija koje se koriste u hemijskoj industriji, proizvođači dolaze do toga da ne znaju čime da tretiraju određene štetočine. Ali, to što koristite korisne insekte ne znači da ste organski proizvođač, jer možete ih koristiti uporedo sa hemijskom zaštitom ali selektivno – ako ste se zapitali kako se gaje korisni insekti, bukvalno kao što postoje i odgajivačnice pasa.
– Firma od koje ih uvozimo ima svoje insektarijume, bukvalno kao što postoje odgajivačnice pasa, tako postoje i odgajivačnice insekata. Imaju svoj način proizvodnje i umnožavanja koji je poslovna tajna. Konkretan, finalni proizvod su insekti koji su upakovani u komercijalna pakovanja koji se koriste ciljano za određenu štetočinu. U Srbiji su najviše zastupljeni u povrtarstvu, u plasteničkoj proiizvodnji jer se tu najviše vide efekti – objašnjava Ivan Pavlović, navodeći samo neke od korisnih insekata i njihov „princip“ rada.
– To su različite vrste korisnih grinja, kao i različite vrste korisnih stenica. One se puste u, recimo, plastenik i kreću se. Velika većina insekata leti i nema potrebe da se drugačije unose. One onda imaju neki suživot sa štetočinama koje neće nestati skroz ali neće nanositi ekonomsku štetu biljkama. Jer predatorima je potrebna hrana. Oni se ne koriste po kulturama već po štetočinama. Primera radi, biljna vaš napada jabuku, breskvu, papriku i paradajz i za nju se pušta određeni insekt koji je eliminiše. Recimo, za trips u paprici efikasnost dobrih insekata je 99 posto. Ali moram da naglasim da nije ista situacija u otvorenom i zatvorenom prostoru. Doza zavisi od veličine parcele i od same rasprostranjenosti loših insekata – generalni pristup ne postoji, sve zavisi od načina proizvodnje i da li je napolju ili unutra.
– Sa insektima se radi ad hok, ne postoji generalni pristup, recimo za trips u jabuci koristi se samo jedan predator (koristan insekt), za trips u paprici moraju da se koriste dva, zbog fizionomije biljke. Zovu se orius lavigatus i amblisius virski, koriste se u paprici i za njih konkretno cena izađe četiri eurocenta po kvadratu. Opet, sve zavisi od kulture i načina proizvodnje, da li je napolju ili unutra. Postoje generalne cene ali ne postoje generalne doze – kako će se i kojim količinama insekata delovati, koja će cena biti određuje se nakon pregleda stanja voćnjaka ili povrtnjaka.
– Tako je, prvo se pregleda teren i na osnovu toga se formira i cena. U načelu jedna doza od petsto insekata je za petsto kvadrata u paprici. Ali, u paprici mora da se koristi i korisna grinja koja obavlja svoj deo posla. Zato se za trips u paprici koriste dva predatora, jedan pokriva cvet i on ga čuva, a grinjica čuva list i obitava na njemu. Zajednički delovanjem daju taj finalni izgled. Fokus je na štetočini na određenoj kulturi, način na koji štetočina deluje na nju i tako se kombinuju predatori – ovaj način zaštite prepoznali su i povrtari u Srbiji, naročito u leskovačkoj regiji .
– Povrtari shvataju prednost ove vrste zaštite, naročito oni koji se bave plasteničkom proizvodnjom. Oko 80 posto proizvođača plasteničke paprike u leskovačkoj regiji koristi predatore kao biološku zaštitu. Ljudi su videli efekte i rezultate i to zaživljava – rekao je Ivan Pavlović za Dobro jutro.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Ne mogu isti insekti za različite kulture
Jedina mana je kada sklonite biljku za koju su namenjeni nestaju i oni, ne mogu se ostaviti za neku drugu kulturu, izlaze iz plastenika i treže mesto za preživljavanje. . – Ne mogu da opstanu, njima treba prirodno stanište a to je sama biljka. Kada uklonite biljku i oni nestaju. Oni izlaze iz plastenika i traže neko drugo mesto za preživljavanje, ali teško da mogu da opstanu zimi. Najbitnije u svemu je da od predatora nema štete ni za biljku, ni za zemljište, jer oni se hrane insektima sa biljke. Ne hrane se biljkama, to su insekti mesojedi – zaključio je Pavlović.
