Uspešna proizvodnja kupine zahteva primenu agrotehničkih mera tokom cele godine. Pojedini proizvođači ih posle završetka berbe uglavnom zanemaruju i u kupinjake ulaze tek u proleće. Međutim, stručnjaci često napominju da je period od berbe do završetka vegetacije veoma važan i mora mu se posvetiti pažnja da bi se dobili kvalitetni i zdravi izdanci za sledeću godinu.
Rezidba izdanaka
Prvi posao posle završetka berbe kupine je rezidba izdanaka koji su doneli rod. Da bi se sprečilo širenje bolesti i štetočina, najbolje je da se posle odsecanja odmah iznesu iz zasada i spale. Stručnjaci savetuju da se to radi po oblačnom vremenu, ili u jutarnjim i večernjim satima. U takvim uslovima izdanci koji će doneti rod naredne godine postepeno se prilagođavaju vremenskim prilikama.
Posle berbe proređuju se i mladi izdanci. Uglavnom se uklanjaju prebujni, slabo razvijeni i oni koji su oštećeni. Rezidba se nastavlja u proleće, kada pupoljci nabubre. Nije dobro da se radi ranije jer postoji opasnost da usled čestih temperaturnih kolebanja u drugoj polovini zime jedan broj izdanaka izmrzne, posebno u hladnijim područjima. Može se desiti da se uklone zdravi, a odaberu i vežu oni koji su izmrzli. Pravilo je da se jedan broj izdanaka ukloni u toku prethodne vegetacije, a ostali, ujednačeniji, duži i dobro razgranati ostavljaju za rod. Od njih se u proleće odabira tri do šest najboljih, ujednačenih i zdravih.
Ovakvom rezidbom kupine smanjuje se opasnost od razvoja bolesti i štetočina. Takođe, poboljšava se provetravanje i osunčavanje izdanaka koji će sledeće godine doneti rod. Oni bolje dozrevaju, imaju više hrane i vode, koja im je potrebna da bi se do kraja vegetacije dovoljno razvili i stvorili cvetne pupoljke. Takođe, u zimski period će ući pripremljeniji, zbog čega manje stradaju od niskih temperatura.
Đubrenje u skladu sa potrebama
Kupina se svrstava u voćne vrste koje uzimaju najviše hranljivih sastojaka iz zemljišta, jer svake godine obrazuje veliku vegetativnu masu i donosi obilan rod. Količine i vrste đubriva najbolje je odrediti na osnovu rezultata analize zemljišta i listova.
Najvažniji hranljivi elementi za kupinu su kalijum, azot i znatno manje fosfor. Najviše kalijuma troši od početka cvetanja pa sve do kraja sazrevanja plodova. Azot je najpotrebniji u prvoj polovini vegetacije, odnosno u periodu najintenzivnijeg rasta izdanaka. Potrebe za fosforom su manje u odnosu na azot i kalijum, ali ne treba zapostaviti značaj ovog elementa za rodnost i rast kupine. Mineralna đubriva se rasturaju u trakama, i to pola metra sa jedne i isto toliko sa druge strane reda, i odmah, istovremeno sa jesenjom obradom, unose u zemljište.
Neophodna mera u kupinjaku posle berbe je i uništavanje korova. Ukoliko se izostavi, oni će biti konkurencija ostavljenim izdancima u hrani i vodi, a dobra su podloga za razvoj štetnih organizama. Ne sme se zanemariti ni pravilna zaštita od bolesti i štetočina, jer obezbeđuje da izdanci zdravi uđu u zimu.
S. Malinović
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
