Kalemljenje je najčešći način proizvodnje voćnih sadnica. Njegove prednosti su u jednostavnoj tehnici rada, dobrom i brzom zarastanju rana, visokom procentu primanja. U praksi se najviše primenjuje kalemljenje na spavajući pupoljak, što znači da tokom jeseni i zime on miruje, a počinje da se razvija tek u proleće.
U našim uslovima ovaj način proizvodnje sadnica se može primenjivati do sredine septembra. Nije dobro da se radi kasnije zbog otežanog odvajanja kore od drveta podloge. Takođe, ukoliko u jesen rano zahladi može doći do prestanka vegetacije i nepotpunog srašćivanja. U takvim uslovima moguća su oštećenja od jačih zimskih mrazeva.
NEGA KALEMOVA
Posle kalemljenja potrebno je primeniti odgovarajuće mere nege od kojih zavisi kako će se kalem razvijati prilikom prenošenja u voćnjak i prilagoditi novim agroekološkim uslovima. Jedan od prvih poslova je kontrola veziva, odnosno provera da li je došlo do njegovog urastanja u podlogu. Da bi se ova pojava izbegla vezivo valja popustiti. Upotrebom specijalnih gumica za kalemljenje i polietilenskih folija ovaj posao se izbegava.
Podloge ne treba skraćivati odmah posle kalemljenja. U suprotnom, umetnuti pupoljci bi se razvili u mladar u toku jeseni, što nije poželjno. Važno je da se pupoljak primi, a skraćivanje je u proleće, pre kretanja ili na samom početku vegetacije.
Stručnjaci preporučuju da se ovaj posao radi po oblačnom vremenu jer se preseci manje isušuju pa je prijem kalemova bolji. Poželjno je da se kalemljenje u najtoplijem delu dana prekine, i nastavi kada su temperature malo niže. Punu pažnju treba posvetiti i izboru noža za pravljenje preseka. Kada je on oštriji, rez je glađi, a spoj pupoljka i podloge i srastanje bolji.
Pre kalemljenja podloga se dobro izbriše jer se tako manje tupi nož i ne prljaju preseci. Potom se na željenoj visini napravi nožem prvo horizontalni, pa ispod njega uspravan rez, dug oko tri centimetra, tako da zajedno formiraju slovo “T”. Kalem-grančice se uzimaju sa periferije krune, a pupoljci iz njihovog srednjeg dela, jer su tu najkvalitetniji. Pupoljci treba da imaju deo kore i vrlo malo drveta. Tupom stranom kalemarskog noža podigne se kora na podlozi, na mestu gde je napravljen ”T” rez i zatim umetne pupoljak ispod kore. Pažljivo se uveže uz blago stezanje da bi što bolje nalegao na podlogu. Kao vezivo mogu da se koriste kalemarske gumice, traka od polietilenske folije, traka od streč-folije, pravougaone gumice sa kopčom… Prednost gumenih veziva je u tome što se posle izvesnog vremena raspadaju tako da ne moraju da se skidaju.
Deset do petnaest dana posle kalemljenja može se proveriti da li se kalem primio. Ukoliko je pupoljak zelen i svež, a peteljka pri laganom dodiru rukom otpada, znači da je kalemljenje uspelo. Tamo gde nije došlo do srastanja lisna peteljka kalemljenog pupoljka ostaje čvrsto spojena.
S. Malinović
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
