Varoa je invanzivna parazitska bolest larvi, lutki i odraslih pčela, koju izaziva grinja (krpelj) Varoa Jacobsoni. Krpelj je vidljiv i golim okom. Ženka je smeđe – crvenkaste do kestenjaste boje, tako da se vrlo lako uočava na larvama i lutkama. Mužjaci su manji od ženki, bledo sive boje, ne hrane se hemolimfom pčele, kratko žive i uginu nekon parenja. Prezimljavaju samo ženke i dužina života zimi je šest do osam meseci, a leti dva do tri meseca.
Ženka krpelja, prema rečima Ivice Tomića, savetodavca za stočarstvo u vranjskoj PSSS, polaže jaja sa sedam dana starosti. U jednu ćeliju saća može da položi do pet jaja. Sa povećanjem trutovskog legla, povećava se i populacija varoe. Razvoj krpelja je tri puta brži od razvoja larve pčele. Odrastao krpelj i njegova larva hrane se hemolimfom pčele. Na odrasloj pčeli može se naći i do pedeset krpelja.
„Promene u pčelinjoj zajednici zapažaju se tek kada je napadnut veliki broj odraslih pčela. Napadnute pčele su jako uznemirene, brzo se kreću po saću, vrte se u krug, izlaze na poletaljku i tu uginu”, ističe Tomić.
On naglašava da oštećene pčele kraće žive, a da su odrasle pčele koje su se izlegle iz zaraženog legla sitne. Krila i noge su im nepravilno razvijeni, a trutovi ne mogu da oplode maticu. Larve pčele napadnute krpeljom mogu da izađu iz ćelije i padnu na podnjaču u košnici. Na poklopljenom leglu vide se nepravilne rupice na poklopcima, a poklopci su naborani.
„Kontrola na prisustvo varoe se radi tako što se ispod zimskog klubeta na podnjaču stavi plastična folija ili beli čvrst karton. Posle prvog izleta pčela iz košnice treba izvući foliju ili karton i proveriti da li ima mrtvih varoa, a ako se one nađu treba sprovesti tretiranje”, kaže Tomić i poručuje da se za suzbijanje varoe primenjuju različiti apitehnički postupci kao što su biološke metode i hemijska sredstva (akaricidi).
Biološkim metodama suzbijanja varoe, se po njegovim rečima, postiže dobar uspeh stavljanjem okvira građevnjaka, izrezivanjem zaraženog trutovskog legla, uklanjanjem okvira sa zaraženim leglom i prihranjivanjem pčelinjeg društva i zamenom matica. Prethodno matica se stavlja u kavez dok se leglo ne izleči.
Najsigurniji način suzbijanja varoe sprovodi se hemijskim sredstvima. Po načinu dejstva delimo ih na preparate za zadimljavanje, raspršivanje i isparavanje.
„Od preparata za zadimljavanje najpoznatiji su tablete Fenotizina, kao i tablete Varitana sa aktivnom materijom malation i tedion za upotrebu u dimilici. U upotrebi su i „Varolik” i „Veramit”, kao i dimni listići, ali je njihovo dejstvo kratko i nije rezidualno kao kod sistematičnog i kontaktnog tretiranja”, savetuje Tomić podvlačeći da se zapaljeni listići stave na podnjaču kroz leto, ispod pokrovne daske ili preko okvira.
Preparati i hemikalije mogu se ubacivati u košnicu po pčelama i okvirima pomoću jednostavnih prskalica ili rasprskivača u vidu fine izmaglice (Hemovar, Varolik).
Preparati za raspršivanje slabije deluju ako je spoljna temperatura vazduha niža, ako ima poklopljenog legla i ako preparati nemaju odgovarajuću aktivnu materiju.
Preparati za isparavanje mogu se brzo i lako primeniti, a da se pri tom pčelinje društvo ne uznemiri. Od isparljivih akaricida mravlja kiselina ima jednostavnu primenu u košnici. Mravlja kiselina može delovati na poklopljeno leglo, ako se pravilno primeni i upotrebljena van pašne sezone nema velikog uticaja na zagađenje meda. Primenjuje se tako što se natopljene pamučne trake u obliku fitilja ostavljaju u košnici 28 dana.
Tekst i foto: Gordana Nastić
