SREDNJOVEKOVNI RUDNIK I VODENICA
Do srednjovekovnog rudnika srebra u Stragarima, koji se pominje u spisima iz 11. i 12. veka, dolazi se kroz šumu, niz čiju strmu, makadamsku stazu se u tankom sloju sliva planinska voda sa obronaka Rudnika. U maloj uvali, među stablima nalazi se ulaz u okno. Rudnik je pronašao geolog Branislav Pašajlić, koji se posle rada na svim kontinentima vratio u šumadijsku varošicu Stragare. Objašnjava da je rudnik bio stecište seoske ekonomije, a o tome svedoči podatak da je ovde nekada bilo na desetine vodenica, hanova, vezova za konje.
Srebro je najviše kopano u doba despota Stefana Lazarevića. On je siromašnu vazalnu kneževinu pretvorio u bogatu despotiju zahvaljujući rudarenju srebra. Ali, postoji mogućnost da je ovaj rudnik i pre njega bio eksploatisan. U susednom Ljubičevcu, čije je srednjovekovno ime Bušinac, zemlja je ispod celog sela bila izbušena u potrazi za plemenitim metalima. U to vreme je pod Rudnikom izgrađeno i najviše manastira – kaže geolog Branislav Pašajlić i otvara improvizovana, drvena vrata sa kojih se ulazi u okna.
Metal vadili dletom i čekićem
U usko okno ulazi se pognute glave, a prolaz kroz njih moguć je samo na kolenima. Retki su delovi gde osoba prosečne visine može da se uspravi.
Uski hodnici su odlika srednjovekovnih rudnika, jer oni ne mogu da se obruše. Prokopi u podzemnom lavirintu bili su zatrpani, ali sam ih strpljivo otkopavao. Uredno sam zatražio i platio dozvolu za istraživačko pravo i došao do ovog otkrića, koje bi Stragare moglo da ekonomski pomogne. Nekadašnji rudari su dletom i čekićem vadili dragoceni metal od koga je kovan novac. U oknu, na desnoj strani iz glavnog hodnika u pravilnim razmacima na svakih 25 metara postoje novi, poprečni hodnici. Nisam uspeo da istražim koliko su zaista dugački i koliko ih ima, jer to nije poduhvat za pojedinca – dodaje Pašajlić.
Rudnik je, kako tvrdi, pronašao zahvaljujući jednom od četvorice rudara, koji su poslednji ulazili u rudnik daleke 1945. godine u potrazi za uranijumom. Posle nekoliko decenija bio je prvi koji je ušao u okno, u koje skoro osam vekova ljudska noga nije kročila. Da je selo bilo bogato srebrom govori i činjenica da kroz Stragare protiče reka Srebrenica. Po predanju nekad se zvala Zlatnica. U koritu reke je, kaže ovaj geolog, pronađena srednjovekovna šljaka, ili otpaci topljene rude.
Netaknuta destinacija kao atrakcija
Dugo sam radio u Francuskoj, Africi, Kanadi. Mnoge zemlje stara rudarska okna iz prošlosti pretvorile su u turističke atrakcije od kojih čitav region prihoduje. Zamislite kako bi selo živnulo kada bi bilo dostupno avanturistima. Danas su tražene netaknute destinacije. Pogotovu što u selu ima i lekovita banja Voljavča. Doduše, i ona je zapuštena. Ali, reka i dalje teče, na njoj je vodenica, u okolini su zdrava hrana, obronci Rudnika, prelepi pezjaži – kaže Pašajlić.
Rudnik je u svoje vreme nesumljivo bio ekonomsko stecište. U blizini današnjeg naselja nalaze se i ostaci srednjovekovnog grada Srebrnika, koji se pominje u spisima iz 1426. godine. Tu je despot Stefan Lazarević sazvao državni sabor, i svog sestrića Đurđa Brankovića, proglasio svojim naslednikom. I u turskim spisima, kao i u dokumentima nakon pobede Austrijanaca nad Turcima, Stragari se pominju kao razvijen trgovački centar. U spisima se navodi da se stanovništvo bavilo isključivo zemljoradnjom i stočarstvom i iznosilo proizvode kod Petkovice, gde je bila kovnica novca Nemanjića.
Zato se Miroslav Cicić iz Stragara, sedma generacija vodeničara, pita zašto danas ne može da se oživi selo, kao u davna vremena.
Vodenica od 300 leta
Njegova vodenica stara je više od 300 godina. Kaže da je u vreme Miloša Obrenovića na reci Srebrenici, dužine 10 kilometara, bilo 68 vodenica. Ostala je samo njegova.
U to vreme ljudi iz cele Šumadije dolazili su u Stragare sa zapregama da bi mleli žito. Kažu, stajalo se u redu, čekalo se i po nedelju dana. A dok ne stignu na red, nosili su runa u ovdašnje vunovlačare. Morali su da potkivaju konje, klepaju sekire i da nabave namirnice. Morali su negde i da prenoće, da nešto pojedu, da nahrane zapregu i sklone je od kiše i snega. Danas bi takav koncept trgovine nazvali seoskim turizmom, koji su naši preci obilato koristili, ali izgleda da mi to ne umemo. Vodenice su radile 24 sata i volim da kažem da su bile preteča današnjih šoping centara. Umesto toga, moju vodenicu danas retko ko posećuju, iako su bistra reka, planinski vazduh, istorijski rariteti i zdrava hrana veoma tražena roba – kaže Miroslav Cicić.
Ali, prošla su ta vremena odavno, kaže jedini vodeničar na Srebrenici. On i dalje neumorno melje brašno na vodeničkom kamenu i prodaje ga na sajmovima, na koje mora da putuje. Za to vreme usko rudarsko okno i lekovita banja ostaju van domašaja radoznalih turista, koji bi mogli da pazare proju, jabuke, šljive, rakiju, sir i ostale domaće proizvode vrednih domaćina ovog kraja.
Pre će izgleda da se pojavi vampir u mojoj vodenici, nego što ćemo da iskoristimo datu nam blagodet u srcu Šumadije – kaže Miroslav.
Manifestacija za jedan dan
Stragari su danas pretežno poljoprivredno – voćarski kraj. Najviše je zasada pod šljivom. Od pre nekoliko godina u ovom mestu organizuje se poljoprivredno – turistička manifestacija „Šumadijski dani šljive“ u čast ovog voća. Ali, manifestacija traje svega dva-tri dana i to je jedina prilika u toku godine kada domaćini mogu da ponude proizvode turistima. Kada bi se objedinila banja, srednjovekovni rudnik i vodenice, možda bi bilo i više trgovine.
Tekst i foto: Biljana Nenković
