GLAVNI PREDUSLOV KVALITETNOG VOĆA JE KVALITETNO ZEMLJIŠTE
Kada poljoprivrednici odluče da podignu voćnjak, među glavnim pitanjima koje sebi postavljaju jeste kakvo zemljište treba da bude da bi voće pružilo maksimum.
Jedan od glavnih problema današnje poljoprivrede je kako obezbediti povoljnu strukturu zemljišta tako da bude rastresito, dobro drenirano i obezbeđeno dovoljnim količinama lako pristupačnih hranljivih elemenata. Rešavanje problema sabijanja zemljišta je naročito izraženo u voćarstvu, bilo da se radi o zasnivanju ili održavanju zemljišta u postojećim zasadima.
Zbog toga je pri planiranju sadnje ili održavanju zasada posebnu pažnju potrebno posvetiti stvaranju strukturnog, rastresitog i dobro dreniranog zemljišta. Samo tako moći ćemo da računamo na visok i kvalitetan prinos odabrane voćne vrste.
Zbijenost zemljišta javlja se iz nekoliko razloga, prvenstveno zbog višeg sadržaja fizičke gline u supstratu. Veliki problem predstavlja i izmorenost zemljišta, osiromašenje u pogledu sadržaja organske materije, upotreba herbicida, jednobrazna obrada mašinama i oruđima, padavine, nepravilno navodnjavanje i brojni drugi uzroci koji onemogućavaju optimalno funkcionisanje biljaka. Voćke u takvim nestrukturnim slabo se razvijaju, koren odumire ili se rasprostire samo po površini, jer ne može da prodre u dublje slojeve. Problem predstavlja i nemogućnost usvajanja vode tokom trajanja sušnog perioda u zasadima koji se ne navodnjavaju, što sve zajedno sa intenzivnijom pojavom bolesti i štetočina, utiče na pad prinosa i održivosti zasada na takvim zemljištima.
Organska materija ključ oporavka
Jedan od osnovnih preduslova za popravku strukture zemljišta predstavlja obezbeđenje dovoljne količine organske materije, koja po mnogima predstavlja glavni faktor uspešnosti proizvodnje. Organska materija u zemljištu potiče od biljnih i životinjskih ostataka, mikroorganizama i vlakana, a da bi biljke od nje imale koristi potrebno je da se pretvori u kvalitetan humus. Treba istaći da je najkvalitetniji humus onaj koji potiče od sveže organske materije. Takav humus predstavlja aktivnu organsku materiju, odnosno supstancu bogatu molekulima, sposobnu da održava život u zemljištu i mobiliše hranljive materije koje su biljke u mogućnosti da lakše usvajaju i koriste za svoje potrebe.
Jedan od osnovnih načina povećanja sadržaja organske materije u zemljištu predstavlja unošenje stajnjaka. Bez dobrog stajnjaka nema rekordnih prinosa, ne samo u voćarstvu nego i u čitavoj biljnoj proizvodnji, istina je koju sve više spoznaju poljoprivrednici, ne samo kod nas nego i u čitavom svetu. Nažalost, stočni fond u našoj zemlji je drastično opao i sve teže je obezbediti kvalitetan stajnjak, od kojih je najbolji onaj poreklom od muzne stoke (krave, ovce, koze).
Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaćih životinja od kojih potiče, vrste prostirke i načina zgorevanja, odnosno njegove obrade. Zgoreli goveđi stajnjak sadrži u proseku 0,50% N, 0,25% P2O5, 0,65% K2O, 0,50 CaO, 0,18% MgO, 18% organske supstance, 20 mg/kg suve supstance bora, 201 mg/kg mangana, 1 mg/kg kobalta, 16 mg/kg bakra, 96 mg/kg cinka i 2 mg/kg molibdena. Pri meliorativnom đubrenju sa 50 t/ha zgorelog stajnjaka, u zemljište se unosi 250 kg N, 125 kg P2O5, 325 kg K2O i 9 t organskih materija. Dejstvo stajnjaka traje 3 do 5 godina. U prvoj godini se iskoristi 40 do 50%, u drugoj oko 30%, a od treće do pete ostalih 20 do 30%.
Poslednjih godina na našem tržištu mogu se nabaviti peletirana organska đubriva različitog porekla (živinskog, ovčijeg, konjskog i slično), u čijem sastavu je sadržana različita koncentracija neophodnih mikroelemenata i makroelemenata i drugih sastojaka, koji u izvesnoj meri mogu nadomestiti sve izraženiji nedostatak kvalitetnog stajskog đubriva.
Poznavaoci agronomske struke često ističu da je povećanje sadržaja mikro i makroelemenata u zemljištu manji deo dobrobiti od unošenja stajnjaka u zemljište, već da je njegova veća korist uticaj na fizičke osobine, naročito na vodni, vazdušni i toplotni režim. Zgoreli stajnjak na taj način stimuliše razvoj korena, a samim tim i cele biljke. Iskustvo govori da kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimično zgoreli stajnjak, ili delimično kompostiran organski materijal, ili zelenišno đubrenje, jer se na taj način u značajnoj meri smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehaničke frakcije gline, koja dominira u mehaničkom sastavu zemljišta. Zbog problema u nabavci kvalitetnog stajnjaka, pojedini proizvođači koriste i poluzgoreli, ili sveži stajnjak. U tom slučaju, ovakve stajnjake treba zaorati u zemljište tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se u vreme maksimalne aktivnosti patogena povećava opasnost od infekcije zemljišta plamenjačom ili uvenućima.
Višestruka korist od stajnjaka
Unošenjem stajnjaka povećava se vododržljivost lakih zemljišta i aerisanost teških zemljišta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu i razviću u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pristisak različitih patogena i štetočina. Sve ovo govori da je korist od korišćenja stajnjaka višestruka, da se smanjuje potreba za hemijskim đubrivima i da se značajno poboljšava kvalitet prinosa.
Već je rečeno da je humus najvredniji sastojak organske materije i da je najvažnija njegova uloga u popravci strukture zemljišta, da podstiče rast korena i da deluje kao biostimulator za biljke.
Ugljenik je osnovna komponenta dobrog stajnjaka jer od količine i kvaliteta funkcionalnih ugljeničnih supstanci zavisi i kvalitet organske materije. Zbog toga se smatra da organska materija, siromašna ugljenikom, ne doprinosi zemljištu kao ona s većim sadržajem njegovih jedinjenja. Takođe, veoma je bitna pravilna transformacija postojeće organske materije u zemljištu u humusu, uz odgovarajuće mikroorganizme i biostimulanse. Važnu ulogu pri transformaciji u humus ima klima, pre svega temperatura i vlaga, koje uz pomoć mikroorganizama modifikuju organsku materiju i na taj način doprinose poboljšanju kvaliteta zemljišta. U suštini, pretvaranje organske materije u humus se odvija prirodnim tokom, ali u zavisnosti od sredine u kojoj se odvija, proces može trajati duže ili kraće. Samim tim, pristupačnost hranljivih materija rastvorljivih u vodi uslovljena je dužinom trajanja transformacije. Zbog toga se sve više koriste pogodni stimulatori i usmerivači procesa stvaranja humusa, kako bi se maksimalno iskoristio sve manji sadržaj organske materije u našim zemljištima.
Važna uloga i u ekologiji
Veliki doprinos obogaćivanju zemljišta organskom materijom može se ostvariti i pravilnom upotrebom organskih ostataka koji nastaju u poljoprivredi i drugim oblastima ljudskog delovanja. Umesto balasta, upotreba organskih ostataka u poljoprivredi je bitna i sa stanovišta umanjenja sve izraženijih klimatskih ekstrema s kojima se svakodnevno suočavamo. Naime, njihovom upotrebom u obogaćivanju zemljišta utiče se na usvajanje ugljendioksida iz atmosfere. Ovo je posebno važno zbog činjenice da brojna istraživanja ukazuju na potrebu smanjenja emisije i koncentracije ugljendioksida u atmosferi, zbog čega dodavanje organske materije u zemljište direktno utiče na smanjenje količine gasova koji podstiču efekat staklene bašte i globalno zagrevanje.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
