Da li ste se ikada zapitali zašto krave imaju rogove? To je veoma važno pitanje.
Teško da postoji životinjski organ o kome se toliko raspravlja kao o kravljem rogu. To je istovremeno i zanimljivo i uznemirujuće. Mnoge krave nemaju rogove jer su im uklonjeni još dok su bile telad ili kasnije kada su im rogovi već izrasli. O ulozi kravljih rogova postoje različita gledišta i stavovi. Primarna uloga rogova bila je odbrana od predatora. Rogovi omogućavaju govedima da dostignu veličinu iznad veličine njihovog tela. Rogate životinje istog uzrasta su, skoro uvek, na lestvici više od onih koje su bez rogova. Starije životinje su obično više od mlađih. Svaka životinja je veoma svesna veličine i oblika svojih rogova i gde se oni završavaju. Ovo joj, takođe, daje osećaj svog mesta u stadu.
Ko god provede vreme gledajući krave na ispaši, uskoro će postati svestan individualnog odnosa između dve krave – prijateljski, ali i poštovanje hijerarhije. U svakom stadu postoji hijerarhija koju priznaje svaki njegov član. Međutim, njihova pozicija u njemu stalno se mora potvrđivati. Hijerarhija se pokazuje dominantnim ponašanjem životinja na višem nivou i izbegavajućem ponašanju onih na nižem nivou, ali i u borbama koje se vode između njih.
Individualna udaljenost svake krave varira u zavisnosti od njenog položaja u stadu. Krave su u stanju da održavaju svoje individualne udaljenosti na terenu bez ikakvih problema. Otuda je rivalstvo daleko ređe nego kada su smeštene u zatvorenom.
Kada dođe do borbe između životinja, rogovi se koriste za zadržavanje ili odbijanje napada. Koriste ih da im se glave drže zajedno, da spreče da skliznu i da omoguće da se održi odmeravanje snage. Rogovi tada nemaju funkciju „oružja“. Mladi mužjaci posebno vole da se rogovi u igri spoje zajedno – drže se i trljaju čelo o čelo ili pomeraju svoje još male rogove jedan o drugi. Odrasle životinje uživaju i u prijateljskom, razigranom „zaključavanju“ „ rogova ili međusobnom češanju, koristeći ih za češanje po leđima ili da vrhom roga druge krave izgrebu i očiste svoje oči.
Problemi se veoma retko javljaju među rogatom stokom na paši. Ipak u uslovima slobodnog držanja, borbe i tuče mogu biti prilično česte, posebno na malom prostoru. To dovodi do stresa i većeg rizika od povreda. Ozbiljne povrede prouzrokovane rogovima mogu se desiti na samim rogovima, ali i na drugim delovima tela, posebno na vimenu i vagini. Međutim, čak i u skučenim uslovima moguće je imati mirno stado rogatih krava.
Pošto su sve životinje koje imaju rogove preživari, samo možemo pretpostaviti da postoji veza između njihovih visoko razvijenih organa za varenje i njihovih rogova. Međutim, o ovome i o stavovima da rogovi pomažu u regulaciji telesne temperature i u procesima disanja dostupno je vrlo malo istraživanja.
Zanimljiva činjenica 1- rogovi koji su u osnovi debeli, a pri vrhu tanki i izlizani ukazuju da je životinja u mladosti patila od nedostatka minerala u ishrani.
Zanimljiva činjenica 2- Krave sa lepim rogovima zauzimaju višu poiciju u krdu
Zanimljiva činjenica 3- Ako rogovi krave imaju jak miris znači da nešto nije u redu sa njom. Postoji veza između mirisa rogova i metabolizma.
Oblik, veličina, pravac pružanja (položaj) i boja rogova kod goveda je rasna karakteristika i povezana je sa poreklom tj. tipom goveda. Postoje i genetski bezrožna (šuta) goveda (npr. angus rasa). Rogovi neprestano rastu tokom čitavog života, ali intenzitet njihovog porasta se može menjati u zavisnosti od uslova ishrane, opterećenosti organizma (bremenitost), starosti životinje (sporije rastu kod starijih) itd. Rogovi mogu poslužiti i za procenu starosti ukoliko ne postoje podaci matične evidencije. Mogu varirati u obliku i veličini u zavisnosti od rase i pola.
Rogovi predstavljaju proizvode spoljašnjeg sloja kože. Sastoje se iz rožine i krzna, a kod domaćih preživara koji su šupljorogi, u njima se nalazi i koštani deo roga koga čini izdanak čeone kosti čija šupljina je nastavak čeonog sinusa. Rožina roga nastaje od pokožice i neprekidno se stvara tokom života.
Tek rođeno tele, nema rogove, već na glavi postoji mala mrlja, jako pigmentovane kože bez dlake koja je nešto deblja i ima određeni sjaj. Tu će se tokom daljeg rasta razviti rogovi.
Koštani izdanak počinje da se formira tokom prva dva meseca života.
Kod teleta starog nekoliko nedelja rog je visine oko jedan centimetar, može se držati između dva prsta i malo pomerati napred-nazad po kosti lobanje. To je struktura povezana s kožom, a ne sa lobanjom. Kako tele raste, izraštaj roga se pričvršćuje za lobanju. Kasnije, kosti čela urastaju u te male rožnate ovojnice, pa koštani izdanak postaje produžetak lobanje.
U starosti od 7-8 meseci šupljina koštanog izdanka roga je u direktnoj vezi sa prednjim sinusima lobanje.
Sa 12 meseci starosti, sinusne šupljine su direktno ili indirektno povezane sa nosnom šupljinom i prekrivene su istom sluzokožom. Sa svakim udahom vazduh struji kroz njih . Pošto je dah krave uvek pomešan sa gasovima koji izlaze iz buraga ( krava podrigne jednom ili dva puta svakog minuta) miris buraga dopire pravo u šupljine roga. Ovaj miris se može osetiti kada se amputira rog ili ako krava zadobije otvorenu ranu na rogu.
| Paranazalni sinusi dopiru pravo u rog |
Šuplja kost roga roga je jedina kost koja neprestano raste tokom života krave i naravno rog raste sa njom.
Kravlji rog ima tri osnovna dela:
vrh- c; telo – središnji deo-b; baza ili koren roga-a; Oko baze je koža prekrivena dlakama-d.
Krvni sudovi, kapilari i nervi, smešteni su u donja dva dela kravljeg roga, a vrh je keratinski epiderm. Vrh se može ukloniti, a da kod krave ne prouzrokuje bol ili krvarenje.
Sa spoljašnje strane rog je grublje površine i obeležen je prilično pravilnim prstenovima. Nepravilna površina roga je povezana, između ostalog, sa brojem trudnoća koje je životinja imala. Broj prstenova pokazuje koliko je krava rodila teladi. Na formiranje prstenova mogu uticati i godišnja doba ili vrsta stočne hrane.
Obezrožavanje
Obezrožavanje je postupak uklanjanja rogova.
Ovaj postupak, ima određene prednosti jer je obezroženim govedima potrebno manje hranidbenog prostora, manje su opasna za odgajivanje i transport, kao i prema odgajivaču, a manji je i rizik od posledica agresivnog ponašanja uslovljenih hijerarhojom u stadu (povrede vimena, slabina, oka itd). Obezrožavanjem se sprečavaju ozlede baze i tela roga, koje mogu imati za posledicu bolna stanja i moguće pojave infekcije.
Kod sprovođenja obezrožavanja važno je sprečiti lančanu reakciju bol – stres – distres čija aktivacija ugrožava fizičko stanje i ponašanje životinje.
Ukoliko se radi bez anestezije obezrožavanje starijih goveda je bolan postupak, a može da ima za posledicu infekciju sinusa koji se prilikom odvajanja koštanog izdanka od čeone kosti otvaraju. Zbog toga je najbolje, a danas je u mnogim zemljama preporuka, a negde čak i zakonska regulativa da se obezrožavanje sprovodi u toku prve četiri nedelje života. U tom uzrastu životinje trpe manje stresa, sa njima se lakše rukuje, a metode za uklanjanje rogova izazivaju vrlo malo ili nimalo krvarenja. Obezrožavanje treba da se obavlja u suvim i hladnijim danima, kako bi se smanjio rizik od infekcija. Takođe, poželjno je da se uklanjanje rogova obavlja u kasnim popodnevnim časovima, kada je smanjena aktivnost muva.
Postoji više metoda uklanjanja rogova:
1. Hemijsko obezrožavanje – Primenjuje se u uzrastu od prve do četvrte nedelje starosti, tako što se mesta pojavljivanja rogova premažu korozivnim sredstvima. Pre premazivanja treba ošišati dlaku u okolini osnove rogova, a kožu namazati vazelinom ili nekom drugom kremom. Međutim mora se biti oprezan i voditi računa da sredstvo ne ošteti kožu ili oči teleta. Otprilike za nedelju dana stvoriće se krasta koja će posle par nedelja otpasti.
2. Spaljivanje ili termokauterizacija – Ova metoda se može primenjivati u uzrastu 3 – 6 nedelja uz korišćenje lokalne anestezije . Pre početka spaljivanja ošiša se dlaka , a zatim se usijani termokauter pritisne na osnovu roga i drži nekoliko sekundi dok mesto ne dobije žutosmeđu boju.
3. Kod teladi sa formiranim rogovima i starijih goveda primenjuje se operativna metoda (amputacija). Pre amputacije obrije se koža oko rogova, aplikuje lokalna anestezija, a zatim obrijano mesto dezinfikuje. Koža oko rogova se obreže, a rog u bazi odseče instrumentom za sečenje rogova. Pošto se zaustavi krvarenje, rana se pospe praškom za rane. Proces zarastanja traje 4-8 nedelja i u tom periodu čeoni sinus se zatvori i formira se kost.
Piše: Irena Đenić-Janić
Fotografije: https://www.dpi.nsw.gov.au/animals-and-livestock/beef-cattle/husbandry/general-management/dehorning-cattle
https://www.demeter-usa.org/downloads/why-cows-have-horns.pdf
