Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Mesečar – povratak zaboravljenog krompira

Mesečar – povratak zaboravljenog krompira

4710

Osamdesetih godina prošlog veka, dok teška mašinerija još uvek nije osvojila podplaninska sela, sejale se stare sorte povrća, a u voćnjacima obitavale šljive, kruške, jabuke od „pre hrista“, one što su ih još pradede i njihove dede sadili, u našem malom zaseoku, uzgajao se mesečar. A sejao se vrlo pažljivo, krtola po krtola u već obeležene leje, kao da je od suvoga zlata. Zlatica sa njega skidala se ručno, nije bilo prskanja, ne dao bog hemiju, a najteži deo, onaj u kom se nose kofe i zaliva, uvek je pripadao nama deci. Nikada mi nije bilo jasno šta to ima u tom krompiru tako magično, pa se prema njemu ophode sa tolikim poštovanjem. Kad ga pogledaš, jedan sasvim običan proizvod težačkog rada, malo izdužen, a po preseku ima roze obod. Jedino, što smo njega mogli da jedemo i sa kožicom, nije bilo potreba da se skida, a kad bi prestareo baba bi ga stavljala u lonac – onaj što je na selu za sve služio, i kuvala prasadima, koja su se prosto davila u njemu.

Ovih, mojih današnjih dana, posetivši izložbu starih sorti i semena, svatih šta je to moja porodica decenijama čuvala. I jeste, mesečar je bio blago, sada ostao tek u jednoj porodici u selu Gornji Dubac kod Dragačeva.

Rani ruževac

Autohtona sorta krompira čiji je originalni naziv Rani Ruževac, opstao je na ognjištu Koturovića, koji su ga čuvali i umnožavali godinama. Za njega je, sasvim slučajno, kod brice, kroz priču kako to obično biva jer šta se tamo čuje nigde ne može, saznao profesor Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna.

– Sasvim slučajno samo saznali da porodica Koturović iz sela Gornji Dubac ljubomorno čuva ovu sortu, nastalu 1867. u Americi i umnožava je godinama. Generacije pedesetih godina su konzumirale ovaj krompir i one sa pijetetom pričaju o toj sorti, njenom ukusu. Krompir je crvene pokožice, blede, duguljast jako je specifičan, nije mnogo krupan, odličan je za pečenje, za krompir salatu, kažu stari da on puca kad se peče i po tome je poznat. Ne mora da se ljušti jer mu je tanka pokožica, mada naš čovek voli sve da oguli, pa makar i krompir – uz osmeh priča profesor Broćić. Od krompira koji su pronašli u porodici Koturović, stručnjaci iz Instituta za krompir, uzeli su tri krtole i krenuli u čišćenje virusa i proizvodnju predbaznog sadnog materijala.

Oživljavanje stare sorte

– Uzeli smo tri krtole, isekli smo klice na mikronske veličine, primenili tehniku na kulture meristema i termoterapije, što je trajalo oko dve godine, oslobodili smo ga od virusa kojima je bio sto posto zaražen. Potvrdili smo da nema virusa i imamo klonove koje smo ozdravili, umnožavamo ga, paralelno smo prijavili sortnoj komisiji pri ministarstvu Poljoprivrede da ga registrujemo i da može da izađe na njive – izjavio je profesor Poljoprivredog fakulteta u Zemunu, objašnjavajući zašto je mesečar, koji se gaji u Zapadnoj Srbiji, dobar za setvu.

– Ono što smo primetili je da je zbog te brže vegetacije otporniji na bolesti. Ne uđe u sezonu kišnog dela godine kada listove krene da napada plamenjača. Krompirovu zlaticu smo viđali na njemu, ali i tu preporučujemo ručno skidanje – ovo je, kako stoji u objašnjenju Centra za krompir u Guči, što se tiče proizvodnih karakteristika, rana sorta krompira sa dobro razvijenom cimom i dobrim kvalitetom krtole. Veoma je pogodan za ranu proizvodnju kako na otvorenom, tako i u zaštićenom prostoru, već nakon 45-50 dana od nicanja po jednoj biljci se može dobiti 300-400 grama mladih krompirića.

– Rana sorta, oko 95 dana, dobro razvijena cima, ima beli cvet, dobro se skladišti, kvalitet krtole je najjači adut ove sorte, glatka, tanka pokožica, bez krastavosti. Meso krtole je specifično i razlikuje se od ostalih sorti, povećan je sadržaj antioksidanasa, što ga čini jako vrednim. Da ne buni pigmentacija na preseku i prilikom skidanja pokožice, to su fenolna jedinjenja koja daju posebnu vrednost ovoj krtoli i poželjna su.

– Dobijene manje količine semena su plasirane na preko 300 malih proizvođača, hobista, kako bi dobili povratne informacije o kvalitetu – rekao je profesor Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Priredila: Zorica Dragojević