Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Termini za ranu i kasno-prolećnu proizvodnju salate

Termini za ranu i kasno-prolećnu proizvodnju salate

697

Rana prolećna proizvodnja zelene salate počinje setvom polovinom decembra u grejanim plastenicima. Ova salata stiže za berbu krajem februara ili počekom marta. Kasno – prolećna plastenička proizvodnja počinje krajem decembra i početkom januara, a rod se očekuje u poslednjoj dekadi marta ili početkom aprila.

Optimalna temperatura za klijanje i nicanje salate je od 15 do 18 stepeni, a rasadu zimi treba oko šest nedelja do presađivanja. Zbog kratke vegetacije i osetljive glavice potrebno je više pažnje i rada, jer se greške teško ispravljaju. Ljupko Stevanović iz sela Sedlare kod Svilajnca i njegova porodica decenijama uzgaja salatu preko zime, jer rano povrće ima dobru prođu na tržištu.

„Ali je gajenje zahtevnije. Rana i kasno-prolećna salata zahtevaju kvalitetne supstrate, đubrivo, zaštitu i grejanje, a sve to znači i više ulaganja. Samo za plastenik sa duplom folijom porebno je oko 15 evra po kvadratu. Iz iskustva znam da su manji plastenici bolji zbog provetravanja i kontrole vlage i temperature. Međutim, povrće gajeno u ovim terminima ima bolju cenu i veoma je traženo“, kaže Ljupko Stevanović.

Salata može da se seje u pojedinačne kontejnere, u kocke, gajbice ili leje. Najmanje poželjna setva je u gajbicama, jer zbog guste setve se korenje salate isprepliće i može da se ošteti prilikom rasađivanja. Kod proizvodnje rasada važno je da kontejener ili kocka nikad ne budu suvi. Za setvu koristiti pilirano seme. Ukoliko se seje u lejama seme pomešati sa peskom zbog pravilnijeg rasporeda. Guste zasade obavezno treba razrediti.

Robusnije sorte sa većom glavicom i listovima rasađuju se na razmak 25×25 ili 25×30, a sitnije na 20×25 centimetara. Proizvodnja rasada u oba termina zahteva grejanje, a dalje gajenje zavisi od temeprature vazduha.

„Sama proizvodnja zelene salate u kasno-prolećnoj setvi može bez grejanja, ali u slučaju jačih mrazeva potrebna je zaštita agrilom. U rano-prolećnoj proizvodnji najveći problem je nedostatak svetlosti, koji produžava vegetacioni period. Ne treba grešiti, pa nedostatak svetlosti nadoknađivati povećanjem temeprature“, kaže Stevanović.

Tekst i foto: Biljana Nenković