Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Prirodna kozmetika za blagostanje tela i uma

Prirodna kozmetika za blagostanje tela i uma

318

Miomira Mašić Ostojić iz Bečeja pre jedne decenije uplovila je u svet domaćih sapuna, koje od tog vremena ručno proizvodi i plasira kako na lokalno, tako i na inostrano tržište. Sa domaćim sapunima se upoznala u najranijem detinjstvu, jer su se time bavile njena prabaka, baka i mama.

– Imali smo udruženje građana i bavili smo se očuvanjem starih zanata i tradicije. Radili smo etno festivale i trebalo je da posetim sajam suvenira u Crnoj Gori. Nosila sam suvenire vojvođanskih proizvođača i uvek sam imala želju da naučim kako se prave domaći sapuni. Drugi put kada sam otišla na taj sajam zaključila sam da bi bilo lepo da imam nešto svoje. Recept sam dobila od moje prijateljice Ele iz Novog Sada i tako je sve krenulo – priča Miomira, koja je, inače, po struci tehničar biljne proizvodnje.

Ipak, priseća se, prva tura sapuna koje je napravila, završila je neslavno. Kako nije imala kalupe, smesu je sipala u plastične flaše i nije ih isekla na vreme pa su se stvrdli. Vremenom je usavršila tehniku proizvodnje i dekoracije a uvidela je i da ovaj hobi može da joj donese dodatne prihode.

– Proučavala sam vrste ulja, načine na koji se prave ti sapuni. Moja baka je kuvala sapune, ja ih ne kuvam. Otkrila sam da postoji hladan proces. Baza za sve sapune su ulja, a određene vrste daju određena svojstva sapunima. Jedni daju penu, jedni su dobri za kožu. Nekada su se domaći sapuni pravili od svinjske masti, a ja ih pravim od biljnih masti – kaže ona.

Etarska i parfemska ulja za sapune

Kako bi sapuni dobili miris u početku je koristila etarska ulja, a danas u njihovoj proizvodnji upotrebljama parfemska ulja. Prvo ih je farbala prirodnim bojama i davala im prirodne mirise. Za farbanje je koristila puder koprive, spanaća, ruzmarina, spiruline, cimet. Međutim, kako se tržište polako zasitilo ovakve vrste sapuna, rešila je da proizvede nešto što intenzivnije miriše.

– U jednom momentu kupcima je postao važniji miris. Zato danas u ponudi imam dve vrste sapuna – one 100 odsto prirodne i one što u sebi sadrže parfemska ulja i prirodne pigmente za farbanje – objašnjava Mašić Ostojić.

Na prvi pogled njeni sapuni izgledaju kao neke poslastice, poput kolača i torti, ukrašene sa mnogo pažnje i stila.

– Moj kreativni proces počinje kada osmislim kako će sapun da izgleda, crtam dizajn i biram boje. Nakon toga, odredim ulja koja ću koristiti i merim ih. Najveći deo u procesu proizvodnje domaćih sapuna je upravo priprema. Oni obični, jednobojni, ne zahtevaju mnogo vremena. Ali ako pravite sapun u više boja, koji se nanosi u slojevima i na sebi ima još malih sapuna koji su tu zbog dekoracije, onda se svaki sloj i deo posebno pravi – kaže Mia.

Zrenje i do šest nedelja

Osim prirodnih sastojaka, ove sapune karakterište i neograničen rok upotrebe.

– Jedan deo sapuna čine biljne masti i ulja, a drugi soda i destilovana voda. Na određenoj temperaturi se spajaju ulja i masna soda sa destilovanom vodom, pa se tako dobija jedna masa bez mirisa i boje. Nakon toga sledi farbanje i dodavanje mirisa. Takva masa se izliva u kalupe i proces zrenja traje od četiri do šest nedelja – pojašnjava i dodaje da se tokom tog vremena kontroliše PH vrednost koja određuje kada je sapun spreman za ljudsku upotrebu.

Miomira Mašić Ostojić se pre osam godina preselila u Švajcarsku, gde je nastavila da neguje ljubav prema izradi domaćih sapuna. Svuda su jednako traženi sapuni od lavande, ruzmarina, pomorandže i kozijeg mleka. Lavanda se, inače, preporučuje za svaki tip kože, pa i za negu bebine kože.

  • U Švajcarskoj sam nastavila da se bavim ovim hobijem. Osim sapuna i prirodne kozmetike, pravim i sveće. Interesantno je da mnogo muškaraca i žena u inostranstvu posećuje kurseve kako bi naučili da sami naprave domaće sapune za svoje porodice. Ljudi imaju tu svest da vode računa šta će stavljati na svoju kožu – kaže ona.

Zorana Ljubojev