Maslačak je rod biljaka iz porodice glavočika. Obuhvata višegodišnje zeljaste biljke sa žutim cvetnim glavicama složenim iz velikog broja cevastih i jezičastih cvetova. Drugi narodni nazivi za ovu vrstu su i radič, popina pogačica, žućanik, žuto zelje, mlekača, mlečnjak, milosavka, smetanka, talijanska salata…
Dok je za neke on običan, dosadan korov, za bolesne je veoma važan lek. Kod maslačka su lekoviti i listovi i koren i stabljika i cvetovi, a oni koji imaju mogućnost da skupljaju čiste i zdrave biljke, treba da znaju kada se šta skuplja: listovi pre cvetanja (cveta od marta do maja), koren se vadi u proleće i jesen, a stabljika u periodu cvetanja. Prilikom vađenja korena treba voditi računa da se on ne zaseče da ne bi ostao bez sokova. Izvađeni korenovi treba da se suši dva-tri dana na suncu.
Inače, maslačak raste praktično svuda, na livadama, travnjacima, napuštenim njivama, oko puteva i naselja… Najbolje ga je brati u proleće pre nego što biljka procveta, jer nakon toga razvija gorak ukus, koji je mnogima neprijatan. Ali, gorčinu možete da izbegnete i ako jedete samo gornje delove listova. Nakon što maslačak procveta, obično krajem leta, pojavljuju se novi mladi listovi, koji se takođe mogu skupljati.
Stabljike maslačka najbolje su dok biljka cveta. Retko se koriste kao hrana, ali sok isceđen iz njih može da ukloni bradavice. Austrijska travarka Marija Treben stabljike maslačka preporučuje u borbi protiv hronične upale jetre (pet-šest stabljika na dan) i dijabetesa (deset dnevno). Takve terapije traju tri nedelje, ali još uvek nema naučnih istraživanja koja bi potvrdila njihovu efikasnost .
Da biste izvadili koren, birajte biljke stare dve godine. Najkvalitetnije su one sa nepokošenog tla, gde je zemlja bogata i rodna. U tvrđem zemljištu koren može biti račvast i pretvrd. Korenovi izvađeni u proleće su slađi od jesenjih zbog većeg sadržaja fruktoze, ali treba ih vaditi pre nego što cvetni pupoljci postanu veliki jer crpe hranljivost iz korena. Idealno vreme za sakupljanje je od septembra do februara – tad sadrže najviše inulina, zbog čega je i lekovito dejstvo snažnije. Može se jesti sirov, tanko narezan, ili pržiti pa upotrebiti za pripremu dodatka za kafu.
Od cvetova maslačka prave se vino i sirup, koji može poslužiti kao zamena za med. Cvetove je najbolje upotrebiti istog dana kad ste ih ubrali, ali treba da pazite da nisu prskani hemikalijama.
Upotreba maslačka je sigurna i u većim količinama. Čak i trudnice mogu da koriste njegove listove. Deci može biti muka ako pojedu previše cvetova, ali tu će pomoći čaj od nane. Ovu biljku bi trebalo da pustite da slobodno raste u bašti, a ne da je uništavate jer privlači korisne insekte – čak 85 različitih vrsta.
Lekovit je zbog obilja pelina, cinka, flavonoida, B vitamina, sterola, tanina, kalijuma. Listovi su puni vitamina C i gvožđa. U terapiji se koristi u raznim oblicima – kao čaj, sok, sirup, a od listova može da se napravi veoma ukusna i lekovita salata.
Kombinujte čaj i salatu
Čaj od maslačka deluje kao diuretik jer pospešuje izbacivanje viška vode iz organizma. Dnevno, i to šest nedelja, treba da pijete po dve šolje čaja. Njegova delotvornost biće veća ukoliko, dok ga pijete, bar jednom nedeljno pojedete i činiju salate od maslačka: sveže listove operite, naseckajte i stavite u činiju. Prelijte ih maslinovim uljem, blago posolite i začinite s nekoliko kapi sveže isceđenog limuna.
Inače, čaj možete da pripremate tako što ćete pomešati po kašičicu osušenih listova, cvetova i sitno seckanog korena. Sve to stavite u posudu, prelijte šoljom vrele vode, poklopite i ostavite da odstoji 20 minuta. Zatim procedite i zasladite kašičicom meda. Pijte od dve do tri šoljice dnevno.
Takođe, čaj možete pripremiti tako što ćete preko dve kašičice maslačka sipati šolju hladne vode i kuvati minut-dva. Sklonite s vatre i ostavite da odstoji 15 minuta, a zatim procedite. Ovaj čaj otklanja širok spektar zdravstvenih tegoba:
• pomaže u slučaju stomačnih problema;
• koristi se u terapiji oboljenja žuči i jetre;
• ublažava svrab, lišaje i osip;
• deluje protiv simptoma alergija i čireva;
• pospešuje rad bubrega i želuca;
• snižava nivo lošeg holesterola;
• reguliše neuredan menstrualni ciklus;
• ublažava reumatske tegobe;
• čisti organizam i popravlja krvnu sliku.
Najbolji je svež sok
Sok od maslačka upotrebljava se za ublažavanje stomačnih tegoba, a najbolje rezultate daje sveže isceđen sok. Može da se napravi i kombinacijom listova i korena koji se iscede. Dve kašičice tako dobijenog soka sipajte u čašu mleka, zasladite medom i pijte ujutro na prazan želudac tri nedelje.
Sirup jača organizam
Sirup čisti krvne sudove, reguliše varenje i jača organizam. Priprema se veoma jednostavno. Dve šoljice cvetova maslačka prokuvajte u dva litra vode, procedite, dodajte kilogram meda i sok od dva limuna. Smesu kuvajte na tihoj vatri uz neprestano mešanje dok ne postane sirupasta. Sipajte u flašu, zatvorite je i uzimajte dva-tri puta dnevno po jednu kašiku.
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
