U ZASADU STANOJLOVIĆA IZ ĆUPRIJE
To je bolest koja se javlja u zasadima dunje i kruške i za koju nema leka, nema preparata koji može da je suzbije.
Odlučio sam se za domaće sorte leskovačku i vranjsku kao oprašivač.
Zoran Stanojlović (38) iz Ćuprije ima 820 stabala dunje leskovačke i vranjske sorte, na oko 1,6 ha, star osam godina, ali ove godine nije imao nikakve prinose jer je ervinija zahvatila sva stabla i pre nego što su voćke cvetale.
Zoran navodi da je i ranije imao manjih problema sa ervinijom, ali da se nikada nije desilo da bolest napadne na početku vegetacije.
Godina bez roda
– Nije uopšte bilo roda jer je ceo voćnjak bio zahvaćen ervinijom. To je bolest koja se javlja u zasadima dunje i kruške i za koju nema leka, nema preparata koji može da je suzbije. Porede je sa kancerom, jer ubija imuni sistem voćki i onda su podložnije čađavoj pegavosti. Može samo preventivno da se deluje da ne bi došlo do bolesti. Ja sam primenio sve preventivne mere i zato mi je bilo neverovatno da sam problem primetio u maju, samo što je izbio list, do cvetanja još nije ni došlo, a bolest najčešće ulazi preko cveta. Nosio sam na analizu i stručnjaci su mi potvrdili da je reč o erviniji – kazao je Zoran.
U velikim voćnjacima uobičajeno je da se ova bolest, koja izaziva sušenje granja i lišća i pucanje kore na stablima, pojavi na nekim sadnicama.
– Međutim, fenomen je da se ona pojavila u maju i to što je stradalo svako stablo, kao da je poprskano ovom bakterijom. Ubrzo sam video da se ona u isto vreme pojavila širom Srbije. Do bolesti je najverovatnije došlo usled neprekidnog smenjivanja kiše i sunca i velike vlage – rekao je Stanojlović.
Na gubitku je preko 350 hiljada dinara, koliko je uložio u redovne tretmane zasada i tretmane nakon pojave ervinije.
– Kada sam video šta se dešava krenuo sam sa jakim tretmanima da bih zaštitio stablo, kada već nemam plodove. Koristio sam aminokiseline i sve što su mi rekli stručnjaci za zaštitu voća. Sačekao sam kraj vegetacije i isekao sve što je propalo. Neka stabla sam morao da povadim, otprilike desetak – napomenuo je Stanojlović.
Dunja ne traži mnogo
Prošle godine, ovaj voćar je imao peh, jer mu je neko preko noći obrao polovinu roda od oko 18 tona, iako je dunjar ograđen.
– Ove godine sam kupio kamere kako bih ih postavio na parceli i nekako se odbranio od lopova, ali je, na žalost, priroda učinila svoje, pa nije bilo roda – kazao je Zoran.
Najbolji rod je imao pretprošle godine, kada je ubrao 23 tone voća i prodao ga destilerijama. Za uzgoj dunje se odlučio jer ne zahteva preveliki rad. U svom dvorištu u Ćupriji ima dunju koju je njegov deda posadio 70-ih godina prošlog veka i još lepo rađa, pa je i zato želeo da uzgaja ovo voće.
– Iako sam po struci diplomirani ekonomista, nisam želeo da zapustim dedino imanje od 1,6 hektara u Ivankovcu kod Ćuprije. Za dunju sam se odlučio jer ne traži prevelik rad, nije mi potreban skladišni prostor, ni hladnjača, a zasad je dugovečan. Dunja počne da rađa posle treće godine, a pre dve godine imao sam odličan rod i baš sam bio iznenađen. Za ovom krupnom voćkom postoji velika potražnja, može i da se preradi u rakiju -za svoje zasade izabrao je domaće sorte koje su se odlično pokazale.
Domaće sorte najbolje
– Odlučio sam se za domaće sorte leskovačku i vranjsku kao oprašivač. Leskovačka dunja ima najveći procenat šećera. Nežna je i manja ali ima najviše šećera i najtraženija je na tržištu. Mislim da nove sorte, iako su otporne na bolesti, ne mogu da se prinesu našim sortama. Plodovi su teški 300-350 grama, a imao sam dunju i od 850 grama – naglasio je naš sagovornik.
U početku je plaćao radnike da obave poslove oko voćnjaka, ali sada je, uz pomoć oca Milića, sve naučio da radi sam.
– Rad u voćnjaku mi dođe kao ventil od posla u kancelariji. Volim da dođem dnevno po dva, tri sata da radim. Uživam u tome, volim da gledam kako stablo raste, zeleni, cveta, kako se razvija plod. Uz subvencije države, kupili smo traktor i sve potrebne priključne mašine – istakao je Stanojlović.
Zoran Stanojlović kaže da, uprkos problemima koje je imao, nema nameru da odustane od dunja, čak planira da napravi destileriju.
– Počeo sam da se pripremam za narednu sezonu. Na jesen sam obavio rezanje i đubrenje, zatim mi sledi prskanje na proleće. Ta zaštita i preventiva do početka vegetacije je najbitnija – rekao je na kraju razgovora Zoran Stanojlović iz Ćuprije.
Leskovačka dunja
Leskovačka dunja je najpopularnija domaća sorta dunje. Plod je srednje krupan, jabučastog oblika, aromatičan, sočan i ima slatkasto-kiselkast ukus, težine od 300 do 600 grama. Pokožica je svetlo-žute boje, meso je belo, čvrsto i sočno. Otporna je na mraz, a slabije je otporna na erviniju. Sazreva u oktobru. Ova dunja je pogodna za rakije, kompote, džem i slatka.
Vranjska dunja Vranjska dunja je izuzetno krupna, kruškolikog oblika, slatkasto kiselkastog ukusa sa izraženim mirisom. Plod je težine od 500 do 1.000 grama. Sazreva u oktobru. Koristi se kao oprašivač u razmeri jedan prema deset.
