Pomalo neugledna, često u travi i neprimetna, skromnog izgleda a bogatog sadržaja ‒ kopriva je pravi dragulj u riznici prirode. Možda vas prve asocijacije podsete na detinjstvo i ne tako prijatan susret sa njom, ali ona je od davnina poznata po svojim lekovitim moćima. Dakle, i za koprivu važi pravilo kao i za sve u životu ‒ ne sudite prema izgledu, potražite suštinu…
Iako smo svi ponešto čuli o lekovitosti koprive, ne znamo koliko nas je svesno toga koliko je ona, zapravo, lekovita. Ponekad, u potrazi za rešenjem naših zdravstvenih problema, zaboravimo na to da nam je priroda već dala sve potrebno za zdravlje i da su nam nadohvat ruke prirodni i besplatni lekovi.
Kopriva nije korov, već kraljica samoniklog jestivog bilja, koja raste i tamo gde drugih biljaka nema, na zapuštenim mestima, uglavnom na livadama, uz ograde, puteve, na šumskim čistinama…
Hrana naroda i srodnica bogova
Tkanina napravljena od koprive nađena je na lokacijama na kojima su živeli ljudi iz bronzanog doba. Za njenu moć znali su stari Grci i koristili je za masažu protiv reumatskih bolova i išijasa. Koristili su je i stari Rimljani – kao hranu i lek. Dobar deo nemačke uniforme u Prvom svetskom ratu bio je izrađen od koprivinih vlakana…
Zanimljiv je mit o vezi između koprive i groma, koja uključuje boga Peruna. On je, da podsetimo, bio moćni bog grmljavine, munje i groma starih Slovena. Pošto je vatra sa neba i dolazi od boga Peruna, verovalo se da su on i kopriva u srodstvu, jer svako “proizvodi” vatru na svoj način. Prema narodnoj izreci – neće svoj na svoga, ni grom neće u koprive. U narodu se veruje i da kad kokoške jedu sušene koprive, poveća se broj izleglih jaja.
Znalci ovu biljku s razlogom smatraju svestranim lekom. Do nje je zaista lako doći, a s obzirom na njenu lekovitost, valjalo bi je koristiti mnogo više. To nam je potvrdila i Žaklina Radulović iz Luke, sela nadomak Bora, koju smo upoznali u Sokobanji, na dodeli „sertifikata“ za izuzetno poznavanje samoniklih biljaka.
Korisno sve – od korena do semena
– U lekovite svrhe koriste se vrhovi grančica s listovima, sam list, cela nadzemna biljka u cvetu ili samo koren – kaže naša sagovornica, i objašnjava da je listove najbolje brati u rano proleće, dok su mladi, ali su izuzetno lekoviti i kad biljka cveta, pa sve dok ne opadne seme. Koren se vadi u jesen, najbolje u oktobru, kad je najsočniji i najlekovitiji. Svi delovi žare, kako je nazivaju u našem kraju, koriste se za čajeve, tinkture, kupke, kao sveži ili sušeni, u zavisnosti od godišnjeg doba.
Važno je znati kako se i kada bere, a poznavaoci tvrde da se u proleće skupljaju listovi i vrškovi, od proleća do jeseni korenovi, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme skuplja isključivo u avgustu, što je izuzetno važno ako se od njega prave lekovi.
Zbog vitaminske i prehrambene vrednosti, kopriva se smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti. Od minerala sadrži kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, a od vitamina – C, A, B2, B5, K, karoten, zatim pantotensku kiselinu, lecitin, tanin. Ona je bogatiji izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka, ali, iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena.
Čistač jetre, želuca i creva
Čaj od koprive odlično je prirodno sredstvo za iskašljavanje, a i pročišćava jetru, želudac i creva. Ujedno je koristan lek protiv anemije, groznice, žutice, malarije. U kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pročišćava krv, olakšava varenje, umanjuje uznemirenost i nesanicu. Isto tako, kopriva je dobar prirodni lek protiv vodene bolesti, gihta, bolesti bubrega, prostate i nesvestice. Poboljšava pamćenje i pomaže u slučaju osetljivosti na promene vremena.Ipak, u našem narodu se najčešće koristi za lečenje malokrvnosti i čišćenje organizma.
– U našem kraju koprivu upotrebljavaju i za snižavanje nivoa šećera u krvi, pa se često nalazi u čajnim mešavinama preporučenim onima koji imaju povišen šećer. Ispiranje usta čajem od koprive ublažava afte, upale desni i grla – ističe ova biljarka. – Čaj se koristi u slučaju alergijskih oboljenja, pri čemu ga treba piti tokom dužeg vremenskog perioda.
Šamponi za pranje kose sadrže ekstrakt korena ili listova koprive. Isti je slučaj i sa tinkturama za utrljavanje u koren kose, jer je kopriva jedno od najjačih prirodnih sredstava u borbi protiv peruti i ćelavosti.
Osim čaja, od nje se mogu spravljati razna ukusna i lekovita jela, kao što su supe, čorbe, pite, rolati, salate i slično. Zato je, kad god je moguće, treba imati na trpezi.
Ne treba čekati da dođe bolest. Mnoge zdravstvene tegobe neće imati nikakve šanse da nas ophrvaju samo ako naučimo da cenimo koprivu. Poslušajte zato dobar savet – počnite da pijete čaj od koprive već danas.
BRANJE I SUŠENJE
Kopriva se uglavnom koristi sveža, ali se može upotrebljavati i sušena. Bere se po lepom i sunčanom vremenu. Odsecaju se vrhovi grančica s listovima, ili cela biljka pre cvetanja, i suši u tankom sloju na odgovarajućim podlogama na senovitom i promajnom mestu. U jesen, pre jačih kiša i zahlađenja, najbolje sredinom ovog meseca, vadi se koren. Opere se, isecka i suši u dehidratoru ili sušari na 40 Celzijusovih stepeni. Lekovita sirovina je najbolja kad puca pod prstima. Pakuje se u papirne vreće i čuva od vlage i glodara, ili predaje najbližoj otkupnoj stanici.
ČAJ OD KOPRIVE
Priprema se tako što se dve supene kašike opranih i sitno iseckanih listova preliju s tri decilitra ključale vode. Poklopljeno se ostavi pet minuta, zatim procedi i pije. Koristi se u prevenciji i ublažavanju mnogih bolesti. Zato je neophodno dnevno popiti barem jednu do dve šoljice čaja. Kod težih oboljenja preporučuje se litar i više u toku dana.
OBLOZI PROTIV REUME I UPALA
Oblozi od koprive veoma su korisni za ublažavanje reume i upala. Pripremaju se tako što se šaka svežih listova prelije vrućom vodom, u koju se potopi lanena krpa, a zatim se privija na bolna mesta. Vekovima je poznata upotreba toplih obloga radi izvlačenja otrova iz organizma. Inače, oblozi od sveže isceđenog soka koriste se za ublažavanje i smirivanje upale očiju.
KUPKA
Šolju usitnjene sveže koprive preliti vrelom vodom, poklopiti i ostaviti petnaestak minuta. Procediti i dodati u kadu s toplom, ali ne vrelom vodom. Banjati se dvadesetak minuta, lagano obrisati i utopliti bar jedan sat. Ublažava reumatske bolove. Šaku iseckanog korena koprive i pregršt usitnjenih listova i stabljika potopiti u pet litara hladne vode i ostaviti tokom noći. Sutradan prokuvati i pustiti da se ohladi, pa se može dva puta koristiti kao kupka za umorne i reumatične noge.
TINKTURA ZA JAČI IMUNITET I SNAGU
Priprema se od 50 grama suvog korena koprive koji se prelije s 2,5 decilitara 70–procentnog alkohola. Poklopi se i ostavi 15 dana da odstoji. Procedi se, ulije u staklenu bocu i čuva na hladnom i tamnom mestu. U čašu vode nakapa se 20 kapi tinkture i pije tri puta dnevno. Prirodni je lek za malokrvnost i jačanje imuniteta. Pomaže i u suzbijanju urinarnih infekcija, u slučaju viroze, prehlade i gripa. Kod spoljašnje primene, nekoliko kapi tinkture utrlja se u koren kose. Ojačaćekoren kose, ali će podstaći i njen rast.
SIRUP ZA JAČANJE KRVI
Za ovaj sirup potrebno je 200 grama vrhova koprive, četiri limuna isečena na kolutove, dva litra vode i kilogram meda. Sjedine se svi sastojci sem meda i ostave da odstoje 24 sata. Tada se umeša med i zagreva do vrenja. Ohladi se, procedi, sipa u tegle i ostavi na hladno mesto. Može se čuvati pola godine, a prilikom upotrebe neophodno ga je razblažiti vodom. Ovo je starinski eliksir za jačanje krvi, bolji rad bubrega, koji leči i simptome astme i alergija.
PAŠTETA OD KOPRIVE SA SUNCOKRETOM I PERŠUNOM
Potrebno je: kopriva – 1 činija, peršun – 1 veza, semenke suncokreta – 1 šolja, limun – 1/2 šolje, voda – 1/2 šolje
Priprema: limun oljuštite, pa ga stavite u blender. Zatim mu dodajte semenke suncokreta i na kraju peršun i koprivu.
Uključite blender i neka se sve u potpunosti izblenduje. Namaz je gotov.
PIRE OD KOPRIVE
Potrebno je: 200 g kuvane koprive, 100 g bešamel sosa, 1 dl mleka, 40 g brašna, 50 g pavlake, so, biber
Priprema: kuvanu koprivu sameljite, pa je pomešajte sa gotovim bešamelom. Stavite zajedno da se kuva na laganoj vatri i po želji začinite. Dodajte mleko, kuvajte još pet minuta, pa sklonite sa vatre i uz neprestano mešanje dodajte pavlaku. Poslužite posebno ili kao prilog uz pečeno meso.
PITA S KOPRIVOM
Potrebno je: pakovanje kora, 50 g kuvane koprive, 200 g mariniranih ili svežih pečuraka, 100 g crnog luka, 50 g soje u granulama, 50 g rendanog krompira, so, biber, ulje
Priprema: na ulju propržite crni luk, dodajte rendane pečurke i soju prethodno potopljenu u vodi. Pržite još malo, ubacite rendani krompir i sitno seckanu koprivu. Masu pržite još pet minuta, začinite, pa nafilujte kore. Umotajte ih proizvoljno i pecite 30–40 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni. Servirajte kao toplo predjelo.
Pikantna čorba
Potrebno je: 1 kg mladih kopriva, 2 kašike projinog brašna, 1 dl ulja, 1 jaje, 1 kašičica rena, 1 čaša kisele pavlake, 1 kašičica aleve paprike, 1 glavica crnog luka, so po ukusu
Priprema: vrhove mladih kopriva očistite, operite i skuvajte u slanoj vodi, zatim ocedite i sitno iseckajte ili ispasirajte u blenderu. U šerpi u kojoj ćete kuvati čorbu zagrejte ulje i na njemu izdinstajte sitno iseckani crni luk, dodajte dve kašike projinog brašna, pa i njega kratko propržite. Sipajte alevu papriku, dobro promešajte, ubacite koprivu i opet promešajte. Nalijte oko 2 l vode, posolite i kuvajte 15 minuta na umerenoj temperaturi. Sklonite sa ringle, dodajte ren i začinite umućenim jajetom. Poslužite odmah dok je vruće, a u svaku porciju dodajte kašiku kisele pavlake.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
