Lako ih je uzgajati, dobro se prilagođavaju novoj sredini, a kad ih jednom posadimo – pojavljivaće se iznova, godinama, bez posebne nege. – Mesta na kojima se sade lukovice u bašti nisu ograničena: mogu rasti u saksijama, lejama sa sezonskim cvećem, sa perenama, ispod drveća, ili na travnjacima, stvarajući efekat „divljine“ u bašti
Rano proleće je period kada u vrtu imamo mnogo cvetova koji su izrasli iz lukovica posađenih u jesen. Dobro su nam poznate lale, narcisi, šafrani, irisi, zumbuli i druge vrste lukovičastih biljaka, koje lepim cvetovima krase naše bašte. Zato je sada vreme da saznamo nešto više o pravilnoj jesenjoj sadnji lukovica.
Ovo je grupa najatraktivnijih i najrazličitijih biljaka u našem vrtu. Skoro je nemoguće opisati svu raznolikost u veličini, boji, mirisu ili obliku njihovih cvetova. Spadaju u vrste koje je lako uzgajati, dobro se prilagođavaju novoj sredini, a kad ih jednom posadimo – pojavljivaće se iznova, godinama, bez posebne nege.
Koje cveće raste iz lukovica? Koje od njih može da prezimi, a koje ne? Kako bi trebalo da se obavi pravilna sadnja? Pokušaćemo da odgovorimo na ova pitanja.
Za veće sadiljka, za sitnije korpa
Zemljište za sadnju lukovica se priprema tako što ćete ga prekopati na dubinu ašova, zatim rasturiti humusno đubrivo, zemlju isitniti i izgrabuljati. Na ovako pripremljenom zemljištu kopaju se rupe za sadnju. Velike lukovice se sade pojedinačno, a to je najlakše uraditi pomoću specijalne sadiljke koja ima obeleženu skalu za dubinu sadnje. Više manjih lukovica najbolje je posaditi u specijalnu korpu. Stavite je u iskopanu rupu i napunite zemljom do potrebne visine. Zatim poređajte lukovice i zatrpajte preostalom zemljom. Na dnu iskopane rupe obavezno stavite sloj peska, rizle ili sitnog šljunka. Lukovice treba pokriti lišćem ili slamom da bi se zaštitile od izmrzavanja.
Gladiole i begonije sade se u proleće
Ukoliko želimo da u proleće imamo cvetove koji će nam ulepšavati vrt, trebalo bi da znamo da je jesen pravo vreme za sadnju lukovica, jer od jeseni do proleća biljka ima dovoljno vremena da se razvije i formira stablo. Za sadnju se mogu koristiti različite vrste biljaka, a njihove lukovice se mogu kupiti u prodavnicama kao što su vrtni centri, cvećare…
Prilikom sadnje trebalo bi znati da ove biljke zahtevaju dovoljnu količinu hranljivih materija, odnosno – kvalitetno pripremljen supstrat. Osnovni razlog zbog kojeg se lukovice koriste jeste to što su one trajnice – jednom posađene, na istom mestu opstaju godinama, što pre svega važi za jesenje lukovice, vrste koje kod nas prezimljavaju. Međutim, postoje lukovičaste vrste koje se kod nas sade kao prolećne lukovice. To su one koje ne mogu da prezime, pa je neophodno vaditi ih u toku godine, kao što su gladiole, begonije, dalije.
Prilkom sadnje lukovica lala u saksije ili u bašte važno je znati tačnu dubinu sadnje. Ona određuje da li će biljka kvalitetno i dovoljno izrasti. Takođe, da bi biljka izrasla, potrebno je da ima dovoljno organske materije.
Kako izbeći neuredne leje
Važno je prilikom kupovine obratiti pažnju na izbor. Lukovice ne smeju da budu oštećene, ili proklijale. Trebalo bi da budu čvrste i sočne. Ukoliko ne sadite istog dana kada ste ih kupili, obavezno ih ostavite na tamnom, provetrenom i hladnom mestu bez mraza, jer vlaga može izazvati gljivična oboljenja.
Veoma je važan dobar odabir sorti i vrsta. Obično je na ambalaži označeno vreme cvetanja (rane i kasne sorte). Za lale je ovo veoma važno, jer se može desiti da neke precvetaju dok druge tek pokazuju pupoljke. To odaje sliku neuredne leje. Krokusi uglavnom cvetaju veoma rano, čim se povuku poslednji ostaci snega. Malo posle njih pojaviće se i muskari, sa prelepim plavim cvetovima. Lale i narcisi “pratiće” ove cvetove samo ako je reč o ranim sortama. Što se tiče zumbula, oni se veoma dobro kombinuju sa kasnim sortama lala i duplih narcisa.
Mesta na kojima se sade lukovice u bašti nisu ograničena. One mogu rasti u saksijama, lejama sa sezonskim cvećem, sa perenama, ispod drveća, ili na travnjacima stvarajući „divlji“ efekat u bašti. Većini lukovica odgovaraju sunčane pozicije i dobro drenirano zemljište. Vrste niskog rasta najbolje je saditi po ivicama leja, ili u „kamenim“ baštama, dok je za visoke vrste namenjena sredina, ili zadnji deo leje. Ali, pošto pravila postoje da bi se ponekad kršila, tako se i lukovice uspešno gaje i kombinuju na više mesta, u skladu sa željama.
Od nekoliko lukovica – cela kolonija
Kod nekih vrsta, od nekoliko posađenih lukovica nastaju cele kolonije biljaka (narcisi, zumbuli…). Jedino o čemu kod ovih biljaka treba voditi računa je da ih držite unutar prostora gde ih želite imati, jer se one brzo razmnožavaju. Biljke s rizomom se razmnožavaju deobom rizoma, a one koje rastu iz lukovica – odvajanjem lukovica sa strane. Kada lukovice izvadite iz zemlje, razdvojite ih od matične lukovice, tj. odvojite male koje se razvijaju. Dobro ih očistite od zemlje i bacite oštećene ili bolesne, te ih ostavite nekoliko dana da se osuše. Uvek čuvajte lukovice na hladnom i tamnom mestu. Većina biljaka se može razmnožavati i semenom.
Idealno vreme za ljiljane, visibabe…
Lukovice mogu da se sade pojedinačno, ali je ipak najbolje da se nekoliko njih posadi u veću rupu iskopanu lopatom. U svakom slučaju, uvek izbegavajte simetričnu sadnju na pravilnim razmacima jer to ne deluje prirodno, a ako još i neke od posađenih biljaka ne procvetaju, ostaće vrlo primetni i ružni prazni prostori.
Septembar i oktobar su idealno vreme za sađenje ljiljana, visibabe, carske krune… Takođe, možete saditi krokuse, lale, zumbule, narcise, preslicu, mrazovac, iksiju. Preporučena dubina sadnje za krokuse i preslicu je od 5 do 7 centimetara, iksiju 7 cm, lale koje rastu nisko 10, a visoke 15 cm, za zumbule od 10 do 15 cm, narcise od 10 do 20, ljiljane od 15 do 25, visibabe od 4 do 8 cm, carsku krunu 25 cm. Idealno rastojanje između dve biljke odgovara polovini njihove visine, znači od 3 do 5 za niske i od 30 do 50 cm za visokr vrste.
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
