Džanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) je vrsta toplijih podneblja i veoma adaptivna na različite tipove zemljišta. Dobro podnosi siromašna – skeletna, kamenita i peskovita zemljišta, ali i teške i vlažne tipove zemljišta. Džanariku treba birati kada se voćnjak podiže na krečnim zemljištima, kao što je to slučaj u Vojvodini, i na krčevinama prethodnih voćnjaka. Ona u proleće rano počinje vegetaciju, a u jesen je kasno završava. Zbog toga kajsija na džanarici više strada od zimskih i prolećnih mrazeva.
Crni trn (Prunus spinosa L.) je jedna od najrasprostranjenijih i najpolimorfnijih divljih vrsta šljiva. Raste u Evropi, u Severnoj Africi i Aziji. Mnoge forme crnog trna su otporne prema suši, velikim hladnoćama i hlorozi. Podnosi siromašna i dosta vlažna zemljišta. Domaćin je virusa šarke šljive, te ga ne treba koristiti kao podlogu na mestima gde je već gajena šljiva. Crni trn ima veoma moćan, razgranat korenov sistem, sposoban da vezuje erozivne terene, ali i da formira veliki broj izdanaka, usled čega se crni trn većinom koristi kao interpodloga.
Trnošljiva (Prunus insititia L.) je generativna podloga koju odlikuje srednja otpornost na sušu, na visoke temperature, kao i otpornost na niske temperature – mraz.
Vinogradarska breskva (Prunus persica L.) je generativna podloga koja zahteva laka, rastresita zemljišta. Ne podnosi teška i vlažna zemljišta. U pogledu sadržaja kreča u zemljištu, pogoduju joj ona sa sadržajem manjim od 5%. Dobro uspeva u toplijim područjima i podnosi sušu, dok joj ne pogoduju niske temperature i mrazevi.
Mirobalan B (Myrobalan B) je vegetativna podloga nastala selekcijom džanarike. Dobro je prilagođena skoro svim tipovima zemljišta – lakim, rastresitim, teškim, zbijenim. Dobro podnosi kalcijum u zemljištu, te se na području Vojvodine preporučuje. Siromašni tereni joj nisu problem i može se koristiti na zemljištima na kojima je prethodno već gajena šljiva.
Mirobalan 29C (Myrobalan 29C) je, slično prethodnoj podlozi, dobro prilagođena skoro svim tipovima zemljišta, a dobro podnosi suve i krečne terene. Može se koristiti na zemljištima na kojima je prethodno već gajena šljiva.
Penta je sejanac sorte Imperial epineuse (Prunus domestica), pogodan za zasnivanje zasada šljive, breskve i nektarine na teškim zemljištima, sa povišenim sadržajem kalcijum karbonata (CaCO3) i visokim nivoom podzemnih voda, kao što je to slučaj na području Vojvodine.
Tetra je po karakteristikama slična prethodnoj podlozi, ali je bujnost kalemljenih sorti na ovoj podlozi veća.
Vavit (WaVit) je podloga selekcionisana u Austriji kao klon sorte šljive vangenhajmova (Prunus domestica ‘Wangenheim’). Ima dobar afinitet sa nakalemljenim sortama šljive i kajsije. Korenov sistem je dobro razvijen, pa može da se gaji bez potpore i ne formira izdanke. Porast stabala je ujednačen i srednje bujan, oko 70 % u odnosu na sejanac džanarike.
Veiva (WeiWa)je podloga koja je nastala u Nemačkoj razmnožavanjem sorte šljive vangenhajm kulturom tkiva (Prunus domestica ‘Wangenheim’). Veće je bujnosti od podloge WaVit, a za oko 20% manje bujnosti u odnosu na sejanac džanarike.
Piksi (Pixy) je slabobujna podloga, koja zahteva plodna i dovoljno vlažna zemljišta, jer teško podnosi sušu. Izdvojena je kao sejanac podloge St. Julien. Slabije podnosi i kreč u zemljištu, a nije pogodna za sadnju na terenima gde je prethodno već gajena šljiva.
Ištara (Ishtara, Prunus cerasifera × Prunus persica) je kompleksni međuvrsni hibrid osetljiv na glavne ograničavajuće faktore – visok sadržaj kreča u zemljištu, sušu, kao i višak vode u zemljištu.
Jaspi (Prunus salicina × Prunus spinosa) za razliku od prethodne podloge, dobro podnosi teška i bazna zemljišta.
GF677 (Prunus persica × Prunus dulcis)je veoma popularna podloga za šljivu zahvaljujući svojoj sposobnosti da podnosi i do 12 % fiziološki aktivnog kreča u zemljištu. Dobro podnosi i neplodna, suva zemljišta, kao i ponovnu sadnju na mestu starog zasada šljive. Ova podloga se zbog svega navedenog preporučuje za zemljišta u Vojvodini.
Piše: Prof dr Zoran Keserović
