Organska đubriva nezamenljiva su u postizanju stabilnih i visokih prinosa veće biološke vrednosti u svim oblastima i vrstama biljne proizvodnje, smatraju stručnjaci. U mnogim ispitivanjima utvrđeno je da unos organske materije utiče na rast, razvoj i produktivnost biljaka i povećava njihovu tolerantnost prema mrazu, suši i drugim stresnim uslovima. U poslednje vreme često se ističe i ekološka uloga stajnjaka i drugih organskih đubriva, pre svega u proizvodnji zdrave hrane.
– U procesu kultivisanja zemljišta čovek je prvo počeo da koristi stajnjak – objašnjava dr Zdravko Hojka, profesor na Fakultetu za biofarming u Bačkoj Topoli, Megatrend univerziteta u Beogradu. – Ovo organsko đubrivo je najdelotvornije na peskovitim zemljištima, gde je sloj humusa i sadržaj hranljivih materija mali. Njegovom primenom teška zemljišta postaju rastresitija i lakša za obradu, a laka – vezanija i otpornija na eroziju. Takođe, ublažava negativan uticaj prekomerne upotrebe mineralnog đubriva, posebno u sušnim godinama, kada može doći do taloženja velikih količina soli u zemljištu.
Najbolji zgoreli stajnjak
Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaće životinje, prostirke i njegove zgorelosti (starosti). Konjski i ovčiji su pogodniji za teža i hladna zemljišta, imaju veći sadržaj azota, fosfora i kalijuma i više suve materije, pa spadaju u toplija đubriva. Goveđi i svinjski su bogatiji vodom, hladniji su i kiseliji, pa se sporije razlažu i pogodniji su za laka, peskovita zemljišta.
Zgoreli, odnosno stajnjak u kome su mikrobiološki procesi završeni, ima prednost jer sadrži više hranljivih sastojaka neophodnih za biljnu ishranu. Zaoravanje svežeg stajskog đubriva može da se nepovoljno odrazi na ishranu azotom. Naime, nezgoreli stajnjak u zemljištu „zri“, pri čemu se troši zemljišni kiseonik. Ovakav postupak ima mnogo negativnih posledica, kao što su formiranje neadekvatne strukture zemljišta, nepovoljne pH vrednosti i neodgorovarajuća ishrana biljke u toku zrenja stajnjaka u zemljištu.
U nezgorelom stajnjaku se može naći seme korova, izazivači bolesti i štetočine. Često su prisutni i patogeni mikroorganizmi, kao ešerihija koli ili salmonela, štetni za zdravlje ljudi.
Produženo dejstvo od dve do pet godina
Dr Hojka napominje da su količine stajnjaka koje treba primeniti različite za pojedine kulture, a kreću se od 15 do 60 tona po hektaru. Najmanje će se pogrešiti ako se znaju potrebe gajenih biljaka za hranljivim elementima, posebno u azotu, fosforu i kalujumu. Kada se ima u vidu da je sadržaj azota u stajskom đubrivu najčešće oko 0,5, fosfora 0,25 i kalijuma 0,6 odsto, a potrebe biljaka u toku godine od 100 do 150 kilograma azota, 50 do 80 kilograma fosfora i od 100 do 160 kilograma kalijuma po hektaru, to znači da će količina stajskog đubriva od 30 tona po hektaru biti dovoljna za podmirenje potreba biljaka u ovim hranivima u toku jedne godine.
Više ovog đubriva je potrebno za okopavine i voćarske vrste, posebno u periodu zasnivanja zasada. Zbog postepenog oslobađanja hraniva, stajnjak ima produženo dejstvo. Na teškim zemljištima ono obično traje četiri-pet, na ilovačama tri do četiri, a na lakim dve-tri godine. Ali, njegova najvažnija uloga je u održavanju i popravljanju fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta, pogotovo onih koja su izložena intenzivnoj ratarskoj proizvodnji.
– Sva organska đubriva gube u svojoj hranljivoj vrednosti ukoliko je vreme utovara, transporta, rasturanja i zaoravanja dugo. Poželjno je da se koriste samo ona koja su „zrela“ jer samo ona imaju punu hranljivu vrednost – savetuje naš sagovornik.
Dok ne zaoremo – propada
Vreme dodavanja stajnjaka treba dobro odmeriti, jer zavisi od niza faktora. Razlaganje đubriva, na primer, brže je na lakšim zemljištima i u vlažnijim rejonima, pa jesenja primena može dovesti do gubitka hraniva ispiranjem u dublje slojeve. U suvljim predelima, s dugim i oštrim zimama, gde je uobičajena jesenja duboka obrada, preporučuje se đubrenje u jesen.
Ovo đubrivo treba što ravnomernije da se rasturi jer se tada postiže najbolji efekat. Razbacano ne sme da ostane nezaorano, naročito u uslovima kada je toplo i suvo vreme. U suprotnom, gube se hranljive materije. Po pravilu, vrednost stanjaka zaoranog odmah posle rasturanja je 100 procentna, posle šest sati ona je 80, a kada prođu 24 sata – 70 odsto. Vrednost stajnjaka zaoranog četiri dana posle rasturanja je svega 50 procenata. Dubina zaoravanja zavisi od osobina zemljišta. Teška glinovita nemaju dovoljno kiseonika i pružaju loše uslove za njegovo razlaganje. Zato se on na njima zaorava dublje nego na peskovitim.
S. Malinović
Dobro jutro broj 559
