KOLIKO SU VAŽNE TEHNOLOGIJA I PRAVOVREMENA ZAŠTITA
I dok je berba jabuka u punom jeku, ili se privodi kraju, vreme je da se osvrnemo na ovu, za jabučare, vrlo tešku godinu. Posetili smo plantažu kompanije Ćirić Agro MĐŽ d.o.o. gde je u toku berba voćaka i razgovarali sa vlasnikom gospodinom Milanom Ćirićem i direktorom voćarske proizvodnje Urošem Novakovićem.
– Svedoci smo da je ovo izuzetno teška godina i da su vremenske nepogode i suša otežale proizvodnju. Opet, mogu reći da smo našli načina da budemo zadovoljni prinosom i kvalitetom. Završili smo berbu sorti gala, jonaprinc i zlatni delišes, a pripremamo se za berbu greni smit ali i breburna. Ostvarili smo izuzetno dobre prinose, što je u proseku 80 tona po hektaru. Sada je na prodaji da sve ono što smo uspeli da proizvedemo, uberemo i skladištimo, realizuje kod krajnjih kupaca ili potrošača – počinje razgovor Uroš Novaković, direktor voćarske proizvodnje.
Borba sa vremenom do berbe
Pojedinačno posmatrano po sortama, što se tiče zaštite, nije bilo većih ispada. U generalno teškoj godini, sa stanovišta zaštite, trebalo se izboriti sa venturijom, s obzirom na to da je prolećni deo vegetacije bio jako kišovit.
– Nešto slično nas je pratilo tokom cele godine, ali opet ponavljam, uspeli smo da na vreme zaštitimo voćnjak – ističe Uroš i na pitanje koliko je teško organizovati berbu, koliko traje i kako to sve izgleda, odgovara da taj posao traje 100 dana.
– Obično volim da kažem da nama berba traje 100 dana. Od polovine avgusta do polovine novembra. S početkom berbe potrebno je od 200 do 300 berača, kada je u pitanju sorta gala koje imamo nešto manje. Glavni meseci su septembar i oktobar kada učestvuje i do 500 berača dnevno. Berbu jeste teško organizovati na toliki broj ljudi, ali uz dobru komunikaciju sa ljudima nađemo načina da na kraju dana ostvarimo dobar učinak. Mislim, pre svega, na količinu obrane jabuke. Kada je u pitanju sorta gala, s obzirom da se bere probirno u 2-3 ili 4 ruke, učinak po beraču kreće se od 500 do 700 kg dnevno. Međutim, kada dođemo do zlatnog, greni i ostalih sorti, količina bude od 800 do 900 kg ubrane robe na kraju dana – zadovoljan je Uroš, koji navodi da do sada nije bilo većih problema sa radnom snagom.
– Javi se deficit kada je u pitanju radna snaga u septembru, ali uspevamo da održimo broj ljudi koji nam je potreban. Uspevamo da uberemo u prozoru berbe, odnosno robu sa optimalnim parametrima. Berača ima sa svih strana. Najviše ih je iz Leskovca i Bujanovca. Ove godine je sa nama, od februara meseca, i dvadesetak berača iz Indije koji su se prilagodili našem načinu rada i pomažu nam kada nedostaje vozača – priča direktor voćarske proizvodnje, naglašavajući da firma ima svoju hladnjaču kapaciteta 21 tonu u koju se skladišti ubrana roba.
– Za ovu godinu planiran je rod od 18 tona tako da svu ubranu jabuku sa 240 hektara, koliko ove godine beremo, skladištimo u našu hladnjaču gde se nakon toga jabuka klasira i distribuira krajnjim potrošačima – zaključio je Uroš Novaković, na čije se izlaganje nadovezao vlasnik plantaže i firme Ćirić Agro MĐŽ d.o.o, koji svoju priču počinje analizom najtraženijih sorti na tržištu.
Tržište traži obojene sorte
– Moji favoriti su oni koje traži tržište. Tržište traži crvene sorte, isključivo što veće obojenosti koja garantuje i višu cenu. Ukoliko je mala obojenost, nema tražnje i cena je izuzetno niska, tako da ne postoji ekonomski interes za proizvodnju tih jabuka – objašnjava Milan Ćirić po čijem mišljenju proizvodnja gala jabuke, za koji neki smatraju da je favorit u tržišnoj utakmici, nije ni malo jednostavna.
– Gala je prva jabuka koja sazreva i koja se bere i zato postiže dobru cenu. Proizvodnja ove jabuke nije jednostavna. Treba je tri puta brati, što podiže cenu proizvodnje. Proizvođača niko ne pita koliki su mu troškovi, to se zaboravlja koliko je inputa potrebno uložiti da bi se dobila jabuka dobrog kvaliteta. Ali naš zadatak, kao proizvođača, je da udovoljimo zahtevima tržišta i krajnjeg potrošača – zbog toga, naglašava Ćirić, potrebno je pratiti nove trendove i nove sorte.
– Mi kao proizvođači pratimo i nove trendove i nove sorte. Otvoreni smo za proizvodnju klub sorti, ali nam one nisu dostupne. Kod nas je za te sorte zatvoreno tržište, jedna firma je kupila pravo da ih proizvodi i samim tim je za nas to završena priča. Ono što je još problem, možda i najveći, što klub sorte ne mogu da uspevaju na ovoj našoj nadmorskoj visini. Klub sorte uspevaju na visini od 500 do 600 metara i više, a mi smo na 65 m nadmorske visine. Ona ne može da se oboji, nema klimatskih uslova, danju treba da je toplo, a noću temperatura treba da padne do 10 stepeni. Male su šanse da se postigne uspeh sa tim sortama u uslovima naše proizvodnje, ovde. Za ovu nadmorsku visinu dobra je ona sorta koja se genetski najbolje boji – ništa više! To je gala, i samo gala, jer ona ima genetski dobru obojenost. A da ne zaboravim zlatni delišes. Zlatni delišes je broj jedan na svim terenima. Svi ga traže i ko se razume zlatni jede – a da bi kvalitet jabuka bio vrhunski i da bi uopšte opstala, u pomoć je, na plantažama firme Ćirić, pristigla tehnologija, naročito antifrost sistem.
Bez antifrosta bi propali
– Antifrost je zakon i bez njega nema proizvodnje, a ko misli da radi bez antifrosta pogrešio je. Da li će biti mraza ili neće? Zašto rizikovati? Mi smo pri temperaturi od -1 pa i na temperaturi od 0,5 uključivali antifrost. Zato nemamo mrežicu na plodovima. Naravno da to sve košta, 11 motora od 270 konja rade, svako uključivanje je 7-8 hiljada evra. Da bi se uveo antifrost sistem potrebno je veliko ulaganje. Za 8 hektara potrebno je 4-5 miliona evra, 2 lagune i 11 motora, plus pumpe. Bez toga nema šanse za dobru proizvodnju. Čim jabuka malo ozebe dobija mrežicu, zakržljanje, nema prinosa. Pčela ga oplodi, a on otpadne – da do toga ne bi dolazilo ovaj voćar je duplirao broj košnica kako bi pčele stigle da opraše što više mogu.
– Mi smo na 280 hektara imali 1900 košnica pčela. Svi pričaju da po hektaru treba 4-5 košnica, a mi smo duplirali. Hladni dani su u to vreme i pčele kratko lete u najtoplijem delu dana. Sve pratimo, gledamo koliko će takvih dana sa toplim periodima biti i zato umnožavamo broj pčela, da bi pčele stigle da opraše što više mogu. Uspeli smo i danas na svakom stablu imamo prosečno 25 kg jabuka – zadovoljan je Milan Ćirić načinom na koji se radi u njegovom voćnjaku. Da je na dobrom putu, govori i činjenica da protivgradne mreže stoje kako su postavljene i nisu mrdnule tokom ovogodišnjih nevremena.
– Ono što još moram da istaknem su protivgradne mreže. Kao što vidite naš sistem je na mestu. Nije se ni pomerio. Naši stubovi stoje pod uglom od 45 stepeni i duplirani su da bi mogli da zadrže prinose. Nismo računali na vetrove i oluje koje su se desile proteklog leta, već smo računali da te žice treba da izdrže rod i stavili smo duple stubove. I stubovi i sajle su šesnaestice – kada je rod siguran u svim tehnološkim segmentima, mogu se raditi neke druge stvari, može se deo zasada pod fudžijem zameniti galom.
– U planu nam je za naredni period da deo zasada pod fudžijem zamenimo, najverovatnije galom. Fudži je počeo da pravi alternativu, ne boji se dobro i neophodno ga je zameniti. Cilj nam je da više širimo višnju, ulažemo u kombajne za branje, da bi smanjili troškove radne snage. Izdržali smo ono najgore, mislim da sad dolazi bolje. A kako će nam biti videćemo – zaključio je Milan Ćirić.
Tekst: R.D.J.