NAKON FORMIRANJA KOMPANIJE AGRISERBIA – FERERO (2)
Da li je moguće da naša naučna i stručna javnost nije ranije prepoznala da proizvodnja lešnika može biti naša razvojna šansa, pogotovo u nerazvijenim regionima Srbije? Ovo pitanje snažno mi se nametnulo prilikom nedavne posete kompaniji “Agri Serbia – Ferero Hazelnut Company” u Aleksi Šantiću kod Sombora, koja je srpski ogranak čuvenog italijanskog konditorskog giganta iz Pijemonta.
U opisu njenog poslovanja, kako sam naglasio u prošlom broju “Dobrog jutra”, je proizvodnja sadnica lešnika, proizvodnja lešnika, delimično i njihova prerada i, što je najvažnije, transfer tehnologija do poljoprivrednih proizvođača, uspostavljanjem kooperantskih odnosa i otkupom plodova lešnika. Dolaskom Ferera vuku se kapitalni potezi na nivou države: formiran je zajednički tim za razvoj proizvodnje lešnika u Srbiji, urađena je jasna strategija razvoja proizvodnje sadnica i plodova lešnika i počelo je formiranje najsavremenijeg matičnjaka vodećih sorti leske za proizvodnju sadnica leske.
Kalemi na mečijoj leski izuzetno dugovečni i otporni
Proizvodnja sadnog materijala leske može da bude veoma unosan biznis, jer je deficitaran, a najtraženije su svakako sadnice stablašice kalemljene na mečijoj leski. Leska se razmnožava: izdancima, ređe reznicama i kulturom tkiva, a poslednjih godina se sve više kalemi na sejance mečije leske koji su izuzetno dugovečni, otporni na bolesti i sušu i što je najvažnije ne razvijaju izdanke. Veoma je važno što sorte imaju dobru kompatibilnost sa mečijom leskom.
Foto: Shutterstock
Leska se kalemi isključivo na mečiju lesku koja ne razvija izdanke, već se razvija u vidu stabla. Pretežno se radi kalemljenje grančicama i to najčešće prostim spajanjem ili engleskim spajanjem.
Plodovi leske za proizvodnju podloga se sakupljaju u trećoj dekadi avgusta, nekada i ranije i to najčešće u fiziološkoj fazi a ne tehnološkoj, da bi bila što bolja klijavost. U našim uslovima optimalni rok setve je u trećoj dekadi avgusta. Rastojanje između redova zavisi od načina obrade i obično je od 0,8 do 1,0 m, a u redu se stavljaju na 5 do 10 cm. Zemljište mora biti dobro pripremljeno. Poželjno je da se biljke vade iz semeništa i da se presađuju u rastilo, jer je u tom slučaju bolji razvoj korenovog sistema. Ako se seme seje direktno u rastilo, onda je rastojanje između redova 1,0 do 1,2 metra, a u redu se biljke moraju prorediti na 15 do 20 cm i obavezno na početku druge godine, obično krajem marta i početkom aprila, treba uraditi podsecanje korena da bi se što bolje razvio korenov sistem. Sejanci, da bi stigli za kalemljenje, neguju se u rastilu najmanje dve godine.
Kalem grančice treba da se proizvode na matičnim žbunovima sorti. Po jednom žbunu se dobija od 30 do 40 kvalitetnih kalemgrančica. Kalem grančice je najbolje skinuti krajem godine i treba ih čuvati u frižideru na temperaturi od 1 do 4 stepena i pri visokoj relativnoj vlažnosti. Obično se stavljaju u polietilenske džakove koji su perforirani i u osnovi džaka mora biti rastvor vode u koju se obavezno stavlja neki od fungicida.
Kalemljenje se obavlja obično krajem marta ili početkom aprila, a ponekad i kasnije i to se najčešće koristi englesko spajanje. Vrh okalemljene grančice treba premazati kalem voskom, a nekada se koristi i drvofiks. Takve sadnice neguju se do jeseni i onda se radi defolijacija i vađenje i klasiranje sadnica.
Razmnožavanje nagrtanjem
Razmnožavanje leske nagrtanjem je vrlo jednostavno, jer se na matičnom žbunu proizvodi dosta letorasta. Matičnjak treba formirati od dobro ožiljenih sadnica, koje se sade u dobro pripremljeno zemljište, najčešće na razmaku 2×0,6 metara. Razmak zavisi od kvaliteta zemljišta i bujnosti sorte, jer se mora voditi računa da ima dovoljno zemljišta za nagrtanje mladara. Za sadnju je najbolja jesen, i naredne godine u martu se sadnice prekraćuju na 3 do 5 cm od zemlje, da bi zagrtanje mladara bilo što lakše. Sledeće godine izbili mladari se skraćuju na 3 do 4 pupoljka i tek se u toj godini, u dvogodišnjem matičnjaku vrši nagrtanje što sitnijom zemljom.
Foto: Shutterstock
Nagrtanje se vrši u dva navrata, krajem maja i polovinom juna. Bolje se ožiljavaju ako ih pre zagrtanja oprskamo rastvorom IBA. Nagrtanje se obično radi mašinski, a korekcija ručno, motikom. Ako zemljište nije vlažno, onda se mora raditi orošavanje matičnjaka kako bi se što bolje ožilile mladice. Tako ožiljene, mladice se krajem jeseni ili u proleće odgrću i skidaju sa matičnih žbunova sa delom mladice koji ima razvijen korenov sistem. Pošto su ožiljene mladice slabog kvaliteta za podizanje zasada, one se moraju još godinu do dve negovati u rastilu. U rastilu je moguće već početi formiranje uzgojnog oblika. Na primer, ako hoćemo vazu, treba da imamo po 3 do 4 razvijene grane na odgovarajućoj visini.
Postoji i mogućnost i razmnožavanja leske izdancima i reznicama iz proizvodnih zasada, ali se to ne preporučuje.
Mehanizovano sakupljanje, sušenje i distribucija plodova
U zasadima „Agriserbia” najbolje proizvodne rezultate ostvaruju plantaže lešnika koje su podignute u sistemu fertirigacije, sa dobro formiranim uzgojnim oblikom i kvalitetnim agromerama, pogotovu što se tiče đubrenja i zaštite od bolesti i štetočina. Zasad u redovima se održava herbicidima, a između redova mulčiranjem. Koriste se najsavremeniji mulčeri sa rotacionim kosilicama za uništavanje izdanaka u redu. Poseduju i najsavremeniju mehanizaciju za skupljanje plodova lešnika, čak po prvi put i nekoliko kombajna za skupljanje plodova.
Prikazana nam je oprema za prijem i distribuciju lešnika. Prikazan je koš u koji može da stane 15 tona lešnika, zatim dve linije za odvajanje nečistoća od lešnika koji ulaze. One izbacuju lišće, grane i sitne primese, sitni kamen. Zatim plodovi lešnika prolaze kroz vodu – plutaju pa ih ventilator još jednom pročisti, zatim prolaze kroz vazduh koji stvaraju dva ventilatora, gde se plodovi suše. Oni elevatorom idu na prvu ili drugu liniju sušenja sa jakim ventilatorima koji guraju vlagu na gore. Plodovi nakon toga idu na sušenje: sa jedne strane imaju 4 sušača nominalno od 6 tona i sa druge strane dva od po 12 tona. Sami sušači rade na dizel.
Foto: Shutterstock
Osušena roba ide u privremeno skladište kapaciteta 400 tona. Poseduju i male linije koje mogu da očiste i osuše plodove lešnika sa 200 hektara, što je jako dobro za velike proizvođače koji bi odmah očistili i osušili plodove lešnika i tako izbegli dugi transport vlažnog lešnika. Navedeno je da u dve smene može da se osuši oko 12 tona lešnika. Ovo je jako dobro za razvoj kooperantskih odnosa u regionima koji su daleko od ovog prerađivačkog kapaciteta. Poseduju i duvače koji sakupljaju lešnik u redove. Da bi bi bilo lakše skupljanje, oni rade sa samohodnim kombajnom kompanije FACMA, koji može da uradi 5 do 7 hektara u jednoj smeni, dnevno oko 10 ha , što dođe 25 do 30 tona dnevno sa našom malom ispravkom gde je filter podignut zbog prašine da ne bi došlo do zagušenja. Poseduju i manje mašine za čišćenje lešnika za porodice koje imaju do 10 ha, koje imaju mogućnost da razdvajaju nečistoću od plodova lešnika. Poseduju i vučne prikolice za plodove lešnika kapaciteta od 1 do 2 tone, gde se ubacuju creva od kombajna.
Kakvo zemljište odabrati
Leska može dobro da uspeva na plodnim humusnim zemljištima, ali i siromašnim skeletnim zemljištima, silikatne i karbonatne reakcije sredine. Zahteva karbonatna zemljišta zbog formiranja plodova. Najpogodnija su duboka, plodna zemljišta sa optimalnim vodnim i vazdušnim režimom, kao što su različiti tipovi i podtipovi černozema, aluvijuma pa i gajnjače. Zemljište treba da bude strukturno, rastresito, dobro aerirano. Povoljna reakcija zemljišta za lesku je pH 6 do 8. Bolje se razvija na zemljištima neutralne do slabo alkalne sredine – pH 7 do 8, a može čak da podnese i veću količinu kalcijum karbonata u zemljištu. Što se tiče plodonosti zemljišta smatra se da je za rast i razvoj leske dovoljno plodno zemljište koje sadrži preko 3 % humusa, 250 do 300 ppm lako usvojivog kalijuma i 120 do 140 ppm lako usvojivog fosfora.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
