Насловна АРХИВА ZIMZELENO BILJE: Ukras za svako doba

ZIMZELENO BILJE: Ukras za svako doba

2645

Zimzelene biljke su sve popularnije kod nas, jer su veoma lepe i imaju šta da pokažu. Zbog zanimljivih tamnozelenih ili šatiranih listova, raznih varijeteta,  i svojih bobica jarkih boja, koje se ističu tokom jeseni pa sve do proleća, opleminiće vrt i  najzahtevnijih ljubitelja cveća i zelenila. To nam je potvrdila Slavica Tanasić, dipl.inž. hortikulture iz Novog Sada i naglasila da se ove biljke, uglavnom grmovi, mogu kombinovati s listopadnim  drvećem i grmljem, cvetnim vrstama, lukovičastim i trajnicama.

Zimzeleno ukrasno grmlje čine pokrivači tla, puzavice, niske, srednje i visoke vrste. Pokrivači tla rastu nisko, u gustom sklopu,i kako samo ime kaže, pokrivaju površinu zemlje. Ove vrste su veoma zahvalne i koriste se za položaje gde druge biljke teško uspevaju, najčešće zbog nedostatka svetlosti i vlage.

Ukrasna maska za šaht i podzid

Jedna od takvih vrsta koje obezbeđuju lepotu vrtu tokom cele godine je Cotonea stersalicifolius, Vrbolisna mušmulica, varijetet “parketppich”. Ovaj ukrasni grm, čija je visina između 20 i 40 centimetara, može da  pokrije površinu do jednog kvadratnog metra. U  stvari je puzavica i sadi se tamo gde  netreba da se vide šaht, kameni podzid, ali i ispod stabala gde trava ne može da raste. Listovi su mu sjajni, tamnozeleni i kožasti, a cvetovi sitni, beli, mirisni. Posle precvetavanja obrazuju se plodovi – crvene bobice koje  na biljkama ostaju do proleća,  te su hrana mnogim pticama.

Veoma efektno deluje i u žardinijeri. Može se orezivati i oblikvati, a podnosi i gaženje. Razmnožava se lako reznicama i pušta koren u dodiru sa zemljom i tako se širi.

Hypericum calcinum, Pljuskavica, je dobar kao pokrivač tla, a visok je 20–40 centimetara. Listovi su mu tamnozeleni, cvetovi krupni, zlatnožuti, atraktivni. Cveta od jula do sredine septembra. Voli umereno vlažna zemljišta i polusenku. Dobro uspeva ispod krošnji listopadnog drveća.Brzo se širi, pa mu rast treba ograničavati orezivanjem.

Lepota i posle cvetanja

Vresak, ilikaluna,niski je zimzeleni grm, najčešće visoktridesetak centimetara, ali može da poraste i do jednog metra. Cveta u kasno leto pa sve do početka zime,a cvetovi su uobliku zvončića koji su poređani uzduž stabljike. Calluna vulgaris je ružičaste boje, Alba plena bele, s punim cvetovima, a varijetet „hamilton”ima ružičaste pune cvetove.

Kaluna je dekorativna i posle cvetanja, jer obezbeđuje zanimljive tonove u vrtu, pošto listovi preuzimaju ulogu ukrašavanja. Postoje dve vrste listova – ovalni, suprotno raspoređeni po stabljici, i igličasti listovi sakupljeni po četiri u pršljen, koje imavresak (crnjuša).

Najbolje uspeva s biljkama kao što su azaleje i rododendroni, a može se saditi i uz borovnice ili ispod borova i breza. Koristi se  za ukrašavanje ivičnjaka, a veoma dobro podnosi i sadnju u kamenjarima, dobar je pokrivač tla, ali lepo izgleda  i u žardinjerama.

Voli kisela, dobro drenirana zemljišta, ali uspeva i na siromašnim  i peskovitim.

Nezamenljivi šimšir

Šimšir, Buxus sempervirens, s brojnim varijetetima, nezamenljiv je ukras svakog vrta. To je grupa veoma otpornih ukrasnih grmova koji se sade po nekoliko, kao soliteri,  žive ograde, u  kamenjare ili  žardinijere.

Dobro uspeva na bogatim, ali i siromašnijim zemljištima. Voli sunčane,ali i polusenovite pozicije u vrtu. Biljke su snažnog rasta i sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Šimšir je pogodan za oblikovanje orezivanjem. Razmnožava se lako, reznicama.

Otporan je na mraz, ali visok snežni pokrivač može da polomi grančice, koje se u proleće, posle orezivanja biljke, brzo oporave.

Šimšir

Japanski javor voli senku

Šarenoliki japanski javor (Aucuba  japonica “Variegata”) je grm visok između dva i tri metra, s retkom snažnom krošnjom. Listovi su mu duguljasti, prošarani, zeleno-beli, kožasti, a cvetovi neugledni, sitni. Plodovi (bobice) su crveni  i ostaju na biljkama tokom zime.

Ova biljka uspeva na svim zemljištima. Pošto ne podnosi jako sunce, treba je posaditi u polusenku ili na potpuno zasenčeno mesto. Oblikuje se orezivanjem, timese i kontroliše njen rast u visinu ili širinu. Pogodna je za sadnju i u žardinijere.

Bolje podnosi zaštićena mesta u vrtu, pa se ne preporučuje sadnja na otvorenom prostoru gde duvaju jaki vetrovi.

Božikovina do 300 godina

Božikovina, Ilexje ukrasna zimzelena biljka koja je zbog svojih dekorativnih osobina cenjena u hortikulturi i cvećarstvu.Kod nas raste kao žbun, odnosno drvo (božikovina) i može doživeti čak i 300 godina. Često se može videti u parkovima i vrtovima, ali se sadi i  kao živa ograda. Može se gajiti u žardinijeri i dugo će ukrašavati terasu ili balkon.

Krošnja ove biljke je piramidalna, listovi kožasti, sjajni,talasasti, a po obodu bodljikavi. Cvetovi su sitni, bledožuti, a plod crvena koštunica poput bobice koja sazreva u kasnu jesen i ukras je sve do proleća.Posađena kao živa ograda nije samo dekorativna, već i funkcionalna.

Zbog veoma lepog izgleda i živopisnih boja, ova biljka se koristi u novogodišnjim dekoracijama.

BRŠLJAN

Bršljan (varijeteti “arborescens”, “perinat”, „goldheart”) je spororastuća puzavica, različitih veličina i boja listova  (zeleni,  žutozeleni ili beličastozeleni). Voli bogata humusna zemljišta, poluhlad, pa čak i hlad. Koristi se za pokrivanje ograda ili zidova.Sadi se i u žardinijere uz ostale sadnice.

ERIKA

Erika, Erica,  naraste od 15 do 30 cm. Krase je cvetovi boje mesa. Voli duboka, humusna zemljišta.Sadi se na otvorenom, u alpinetume (kamenjare), žardinjere, saksije.

EUONYMUS FORTUNEI

Zlatni evonimus, Euonymus fortunei je grupa biljaka sa brojnim varijetetima, visine od 30 centimetara pa čak i do četiri metra. Listovi su kožasti, zeleni ili šatirani. Sade se kao soliteri, u grupama, u žardinjere, kao  živa ograda… Odlično podnose orezivanje. Nemaju posebnih zahteva  prema zemljištu. Podnose  sunčane položaje i polusenku. Osetljive su na lisne vaši.

LAVANDA

Lavanda, Lavandula angustifolia, se dugo smatrala mediteranskom vrstom. Međutim, sve više se gaji i u kontinentalnim uslovima. Odlično podnosi niske temperature, vetar i sneg. Zimi su atraktivni sivozeleni listići koji ostaju na biljci. Sadi se po rubovima staza, u žardinijere, kamenjare. Dobro uspeva i na zemljištu siromašnom hranljivim materijama. Razmnožava se reznicama ili deobom grma. Orezuje se u proleće, posle mrazeva.

BERBERIS CANDIDULA

Berberis candidula “Jutte” –Berberis je okrugle krošnje, prečnika i visine do jednog metra,  zimzelena je vrsta. Cvetovi su mu zlatnožute  boje. Plodovi su beli, ali i  plavoljubičasti. Sadi se na sunčana ili polusenovita mesta u vrtu. Bez posebnih zahteva je prema tipu zemljišta. Veoma efektno deluje kao soliter, ali i u manjim grupama. Ima mnogo bodlji, pa i o tome treba voditi računa prilikom sadnje.

LONICERA

Lonicera, Lonicera, je žbunasta biljka sa kožastim listićima, visoka do metar i po. Efektno deluje posađena u grupama, kao živa ograda, pokrivač tla, u žardinijerama i saksijama. Odlično podnosi orezivanje.

VATRENI TRN

Vatreni trn, Pyracantha coccinea, je biljka posebno zanimljiva tokom jeseni, kada unosi boju i živost u delove vrta svojim dekorativnim žutim, narandžastim i koralnocrvenim plodovima. Ima karakteristične trnovite grane, pa se koristi kao zaštitna živa ograda koja onemogućava prolaz životinjama. Nije zahtevna biljka. Dobro podnosi sušu i niske temperature. Voli sunčane položaje, alii  blagu senku.

Mahonija

MAHONIJA

Mahonija, Mahonia aquifolium, raste u visinu  do  150 centimetara. Ima žute mirisne cvasti. Tokom jeseni i zime krase je plave bobice. Listovi su kožasti, krupni, zelenomrki. Raste kao soliter, u grupi od po nekoliko biljaka,  na svim tipovima zemljišta.

LOVORVIŠNJA

Lovorvišnja, Prunus laurocerasus ili Cherry laurel je žbunasta biljka visoka do 2,5 metara. Odgovara joj mesto s dosta sunčeve svetlosti i toplote, što doprinosi kompaktnosti i gustoći. Najviše joj prija vlažno i dobro drenirano zemljište. Voli vodu, pa je treba što češće zalivati. Otporna je na hladne zime i dobro podnosi niske temperature, do -25 Celzijusovih stepeni. Podseća na lovor, a bobica koja se formira posle precvetavanja na višnju, pa otuda i naziv ove biljke. Veoma je dekorativna kao soliter, u grupi od po nekoliko, kao živa ograda. Dobro podnosi orezivanje.

D. Radivojac

Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.