Najpogodinije vreme za sadnju ruža, kažu stručnjaci, jeste jesen. Nakon prestanka vegetacije, to obično bude krajem oktobra i početkom novembra, mada zbog klimatskih promena može doći i do odstupanja, idealno je doba za taj posao. Vrsni poznavaoci i uzgajivači ruža, članovi porodice Ševar iz Petrovaradina, koji od 1921. godine poseduju rasadnik ruža, ali i drugih vrsta biljaka, napominju da je pre sadnje navažnije odabrati odgovarajuće mesto koje će omogućiti kraljici cveća, ruži, da zasija u svojoj punoj lepoti i obilno cveta.
– Važno je znati da ruže vole mesto na kojem će imati dovoljno svetlosti – kaže Ivan Ševar, pripadnik treće generacije u tom uspešnom porodičnom biznisu. – Minimalno im je potrebno šest do sedam sati sunca u toku dana. Kakva je podloga za sadnju – najmanje je važno. Ruža nije probirač zemljišta. Uz pomoć hraniva, komposta ili humusa, kvalitet zemljišta može se poboljšati. Ona može i na peskovitom zemljištu da raste. Treba obratiti pažnju na to da mesto na kom se planira sadnja ne bude ispod krošnji drveća i borova, da ima dovoljno protoka vazduha, ali da ne bude na vetrometini. Bez obzira na to što nije probirač tla, treba povesti računa da joj podloga nije takva da se previše zadržava vlaga, s obzirom na to da ona pogoduje razvoju gljivica, i izbegavati površinu na kojoj su i pre uzgajane ruže.
Izbor vrste određuje pravila sadnje
Jelena Ševar, pejzažni arhitekta, koja sa bratom Ladislavom, studentom treće godine voćarstva i vinogradarstva, ocem Ivanom i majkom Cvitom, a do pre koju godinu i sestrom Ivanom, učestvuje u tom porodičnom poslu, napominje da sadnja zavisi i od izbora ruže. Za svaku vrstu važe različita pravila kada je u pitanju razmak sadnje – tako čajevke valja saditi na 40 do 50 cm, floribunde na 30 do 40, minijaturne zahtevaju gušću sadnju na 25 do 30 centimetara. Penjačice treba saditi na razmaku od 100 do 200 cm, grmolike na nešto manjoj udaljenosti jedne od druge, a to je 80 do 100, polegle se sade tri do pet komada na kvadratni metar, dok ruže stablašice najčešće idu pojedinačno i razmak se ostavlja na volju kupca.
Iako je najvažniji uslov koji ruža traži sunce, ipak treba pre sadnje zemljiše na odgovarajući način pripremiti. Ta priprema zahteva, ukoliko je zemljište podvodno, drenažu u vidu kanala za odvod vode, a u slučaju da je u pitanju glinovito i peskovito tlo, poboljšavanje njegovog mineralnog sastava dodavanjem humusa ili komposta.
To kakva će novozasađena ruža biti zavisi i od pravilne sadnje. Valja slediti uputstva koja, na primer, Ševarovi obavezno daju uz sadnicu i zatim negovati ružu. Ivan Ševar kaže da je potrebno biljku blagovremeno zaštititi od bolesti, jer kada oboli, efekti zaštite su slabiji.
Biljka se leči dok je zdrava
– O biljci se vodi briga dok je najzdravija – ističe on. – Zaštitu valja započeti oko 15. aprila, posle pojave prvih listova, a dalje se prska na 10 do 15 dana. Taj period je kraći, 8 do 10 dana, ako se sunce i kiša smenjuju naizmenično.
Jelena dodaje da pravila struke nalažu da se, kada se zasniva zasad, jedna sorta i ista boja koriste na jednoj površini, ali da praksa pokazuje da ljudi vole da mešaju i jedno i drugo. Ako se radi s dve boje, trebalo bi da jedna boja bude zastupljena u jednoj, a druga u drugoj leji.
-Imamo širok asortiman – mnogocvetnica, čajevki, patuljastih, ruža raznih boja i veličina, da se zadovolji svačiji ukus – kaže Jelena. – U principu, ljudi najviše traže crvene ruže. Bez obzira da li je čajevka, mnogocvetna, mini, puzavica, crvena ruža je najprodavanija. Dosta njih traži mirisne ruže, zanimljive su im i šatirane. Pošto mnogi od ruža prave slatko i sokove, traže se i one koje su pogodne za to, a to su stari mirisni primerci. Obično dolaze po preporuci, ili imaju već nekakvo iskustvo, i toga se drže, pa teško prihvataju preporuke. Tek kada se na praktičnom primeru uvere u ono što im savetujete, spremni su da prihvate to što im preporučujete.
Nude stotinak sorti
Ševarovi ljubiteljima ovog cveća nude stotinu sorti. Asortiman povremeno menjaju, trudeći se da uvode nove, koje se pojave kao rezultat rada stručnjaka, selekcionara. Najčešći kupci su im takozvani amateri, obični ljubitelji ruža, koji bi da prostor oplemene ovim drevnim cvetom. Deo svoje proizvodnje sa polja na Rimskim šančevima izvoze. Kako kažu, nisu izvozno orijentisani, ali ipak određena količina završi na tržištu Hrvatske, Rusije, Poljske.
I kao što su i začetnici ovog porodičnog posla u prošlosti za svoj rad dobijali nagrade, tako i sadašnja generacija dobija priznanja na sajmovima hortikulture. Brojne su nagrade u njihovoj kolekciji, a 1995. godina izdvaja se po tome što su tada proglašeni sveukupnim šampionskim pobednikom Sajma hortikulture na novosadskoj smotri agrara.
Tema legende, uzrok rata, ukras civilizacije
Ruža je jedna od najstarijih cvetnih vrsta i spada među najomiljenije i verovatno stoga nosi epitet kraljice cveća. Smatra se da potiče sa Delekog istoka, iz Kine, i da su se prvi primerci tamo pojavili pre 5.000 godina, odakle se raširila po celoj zemaljskoj kugli i na najrazličitije načine protkala i obeležila mnoge momente u ljudskoj civilizaciji, posebno umetnosti. Protokom milenijuma našla je primenu u proizvodnji parfema, farmaceutskoj industriji, kulinarstvu. Kaže se da danas u svetu ima oko 30.000 vrsta, od čega se upola manje može naći u prodaji.
Najpoznatiji istorijski događaj u kom se ruža kao simbol pojavljuje jeste stogodišnji Rat ruža, kada su se u 15. veku sukobile dve britanske porodice čiji amblemi su bile ruže – „Bela ruža od Jorka“ i „Crvena ruža od Lankastera“. Čak su i brojne legende o nastanku ruža – od one da su nastale iz morske pene koja je okruživala boginju ljubavi Afroditu koja je izranjala iz mora, do one da je boginja proleća i cveća Flora molila ostale bogove da joj pomognu da mrtvu prijateljicu pretvore u kraljicu cveća, pa joj je tako jedan udahnuo život, drugi je okupao u nektaru, treći podario miris, četvrti plod, a Flora latice.
Dobri poznavaci kraljice cveća velike zasluge za planetarnu popularost ruža pripisuju Napoleonovoj ženi Žozefini. Krajem 18. veka ona je u dvorcu Šato de la Malmizon stvorila prvu kolekciju ruža. Osim toga, njoj se pripisuju i zasluge za izlazak iz štampe knjige sa slikama ruža njenog doba. Ona je, naime, umajmila francuskog umetnika Pjera Žozefa Redutea da slika ruže. Kako su izgledali primerci ruža toga doba najbolje svedoči upravo knjiga „Les Roses“ u kojoj su sabrana njegova dela.
Z. Milosavljević
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
