Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Uzgoj lešnika sve izazovniji, spas je u preradi?

Uzgoj lešnika sve izazovniji, spas je u preradi?

543

Bilo da je u sirovom stanju ili da je sastojak torti, kolača ili čokolada, lešnik se smatra jednim od omiljenih orašastih plodova. Razgovaramo sa Dušicom Ljepojević, koja se bavi proizvodnjom i preradom istog u ukusne čokoladice, o tome koliko je  uzgoj lešnika zahtevan i isplativ.

Njihova plantaža lešnika se nalazi u Novom Slankamenu. Trenutno lesku gaje na 30 ari a prinos je oko 800 kg ploda u ljusci. Na plantaži su posađene četiri italijanske sorte koje dospevaju u približno isto vreme. Ove godine su kupili dodatnih 30 ari zemlje koja se nalazi u neposrednoj blizini, a plan im je, da kada se zemlja odmori od prethodnih sadnica voća koje su izvadili, zasade mlada stabla leske.

Štetočine i korovi otežavaju proizvodnju lešnika

Kako se niko iz njihove porodice, po rečima naše sagovornice,  nije bavio poljoprivredom i da nisu imali prethodnog iskustva, mislili su da lešnik nije zahtevna biljka i da nije potrebno mnogo angažovanja i vremena. Njihov inicijalni plan je bio da nađu dodatni posao koji im ne bi oduzimao puno vremena, koji bi mogli da rade pored svojih primarnih poslova, a istovremeno im omogućavao da budu dovoljno napolju, na svežem vazduhu sa decom. Međutim, posle par godina obrađivanja plantaže lešnika, ističe da gajenje lešnika nije uopšte „lak posao“. Istina je skroz drugačija, a naročito ove godine.

„Nažalost, kvalitet roda lešnika u našem kraju ove godine nije bio zadovoljajući. Sunca nije bilo kada je leskama bilo potrebno. Česte kiše i nedostatak sunca su uticali da se plod leske ne formira dobro, odnosno da kvalitet ploda bude lošiji“, objašnjava Ljepojević za Dobro jutro.

Zbog klimatskih promena, dodaje ona, sve je teže izboriti se sa mnogim insektima koji napadaju lešnik.

„Braon i zelene smrdibude, pojava novih invazivnih korova i štetočina, sve su veći izazov za nas koji se trudimo da svoju plantažu što manje tretiramo raznim preparatima. Plantažu lešnika obrađujemo ručno i trudimo se da koristimo što manje preparata jer je lešnik pre svega omiljena poslastica naše dece i nas“, istakla je naša sagovornica.

Srpski lešnik fino „krcka“ u čokoladi

Oni su u početku lešnik prodavali kao gotov proizvod, ali su vremenom, razmišljajući kako bi mogli da mu daju dodatnu vrednost i da unaprede proces proizvodnje i prodaje lešnika, došli na ideju da ga koriste kao sirovinu u daljoj proizvodnji. S obzirom na to da svi vole čokoladu, odlučili su se da spoje dve stvari koje i oni sami najviše vole i tako su nastali Korali – čokoladne poslastice, odnosno male čokoladice nepravilnog, rustičnog oblika. Svaki Koral je zapakovan u pojedinačnu kesicu, a onda u odgovarajuću kutiju.

„Ceo proces proizvodnje se odvija ručno. U pitanju je porodična ideja, tako da je naš mali tim ispleten od porodičnih i neraskidivih veza što se za sad pokazalo kao odlično i nadamo se da će tako i ostati. U sam proces proizvodnje Korala su uključeni moja mama Radmila Mlađenović i snajka Tijana Mlađenović. U našem asortimanu se trenutno nalazi pet različitih proizvoda, od kojih tri sadrže lešnik sa naše plantaže. Druga dva ukusa Korala, koji ne sadrže lešnik, su nastali kao naš odgovor na želje kupaca koji su alergični na isti“, rekla je Ljepojević.

Za kraj naša sagovornica otkriva kakvi su im planovi za budućnost.

„Kada ste mali, onda planova i želja imate mnogo, ali ste ograničeni finansijama kojima raspolažete. Za kraj ove godine, pored Korala, odlučili smo da pokušamo da naš asortiman obogatimo i proizvodnjom klasičnih pralina, u kojima bi glavni sastojak bio, naravno, naš lešnik. Jer ništa tako dobro „ne krcka“ u čokoladi kao lešnik sa plantaža Srbije“, istakla je Dušica.

Tanja Prolić