Ova godina nije donela plus ni proizvođačima, ni otkupljivačima, ni dobavljačima. Svi su u minusu, neko manje, neko više, a ni naredna setva ne obećava bolja vremena. Vreme, cene, bolesti, sve se urotilo protiv ratara u nikad težoj sezoni. O situaciji u ratarstvu i otkupu za Dobro jutro, govorio je Miloš Nikšić, zaštitar i jedan od vlasnika firme za otkup Nikša.
– Mi smo kao firma zadovoljni svojim ličnim razvojem u ovako teškoj godini. Međutim, nismo zadovoljni sa organizacijom i logistikom otkupa žitarica. Nismo zadovoljni ni cenama, jer će proizvođači raditi i kukuruz u minusu i to ne malom. Taj minus je pitanje prinosa i ko je kakvu cenu uhvatio, da li će biti dinar ili pet u minusu, a kad je tako i oni se nama se još teže razdužuju – jedan problem povlači drugi i u tom lancu svako svakom duguje i sve teže se razdužuje.
– Biće problem kod dosta firmi da uspeju da se razduže dobavljačima, jer ako njima proizvođači već drugu godinu ne mogu da se razduže zbog očiglednih i realnih razloga, neće se ni firme moći razduživati dalje i dolaziće do sve većih problema. Ceo lanac će biti ugrožen na više načina – upozorava Miloš Nikšić na moguće probleme, dok s druge strane ima razumevanja i za ratare koji nemaju novaca ni za život, ni za setvu.
Tavansko seme upitnog kvaliteta
– S druge strane proizvođači koji nemaju novca ni da žive i rade u minusu, neće moći da ulažu u novu proizvodnju. Oni koji moraju sejaće tavansko seme, koje zbog godine kakva nam je bila ima dosta potencijala za bolesti. Imali smo dosta vlage, visokih temperatura i samim tim je to seme podložno prenosu bolesti, a kad se bude sejalo potencijal za bolesti će biti veliki – problem semena, setve njime donosi i problem na tržištu.
– Ako godina bude kao ova imaćemo samo još više problema i proizvođači i mi. Ukoliko u otkupu pšenice i ječma sledeće godine bude bilo prisutno više bolesti niko tu robu neće hteti da primi, onda dolazimo u situaciju da nama proizvođači ne mogu da se razduže, mi ne možemo firmama dobavljačima. Potrebno je da se reguliše tržište žitarica, da se napravi sistem kako će to da funkcioniše. Po ovakvom sistemu da svako radi kako i šta hoće, uz povremeno mešanje države u nekim momentima pozitivno, u nekim negativno, sledi nam kolaps sistema i propast tržišta poljoprivrede u Srbiji – zabrinut je Miloš koji upozorava i na loš kvalitet zemljišta, već dosta iskorišćenog i ispošćenog.
– Zemljište je svake godine sve lošije strukture. To je zato što, pre svega, državno zemljište koje se uzima u zakup i obrađuje, uglavnom se uzima na manji broj godina, proizvođači gledaju da što više iz te zemlje izvuku a što manje ulože. Kada se zemlja uzima u zakup to bi trebalo da bude minimun pet do sedam godina, da bi proizvođači hteli da ulože i u strukturu zemljišta da bi bacali prirodno đubrivo i oseku. Time se ne bi narušavala struktura zemljišta, ne bi se gubio humus. Ovako oni svake godine gledaju da bacaju i što manje veštaka, što ubrzano umanjuje hranjivu strukturu zemljišta i na taj način upropaštavmo zemljište za svaku sledeću godinu i generaciju koja bi trebalo da se bavi poljoprivredom – objasnio je Miloš Nikšić za Dobro jutro.
Tekst: Zorica Dragojević
