KLIMATSKE I DEMOGRAFSKE PROMENE MENJAJU NAČIN UZGOJA POVRĆA
Zaštićen prostor u povrtarstvu predstavlja najrazličitije objekte, izgrađene s ciljem da omoguće celogodišnju proizvodnju svežeg povrća, i u vreme kada objektivno ne postoje uslovi za rast i razviće biljaka, dakle u predzimskom, zimskom i ranoprolećnom periodu. U poslednjih desetak godina primena privremenog zaštićenog prostora u gajenju povrća postaje sve masovnija. Pre svega, u pitanju su leje na porodičnim gazdinstvima, baštama, okućnicama, vikendicama, čak i na krovovima zgrada. Ove leje su takozvanog pariskog tipa, dakle, obično nadzemne. Prave se od jednostavnog materijala, uglavnom, drveta, a popunjavaju se različitim supstratima. Time se obezbeđuje celogodišnja proizvodnja svežeg povrća.
Srbija pod plastenicima i staklenicima ima 5.422 hektara, a 2.422 je stalni zaštićen prostor, koji na jednom mestu ostaje 15 do 20 godina, pa čak i preko pola veka. Na 3.000 hektara je privremeno zaštićen prostor, pre svega neposredno pokrivanih biljaka agrotekstilom sa biorazgradivim malčom ili bez njega, i niski plastični tuneli. U zaštićenom prostoru u Srbiji se godišnje u proseku proizvodi ukupno oko 367.000 tona najraznovrsnijeg povrća, dok se u stalno zaštićenom prostoru proizvede 245.000 tona povrća.
Racionalnije upravljanje prirodnim resursima
U godinama koje dolaze može se očekivati povećanje površina pod zaštićenim prostorom iz više razloga: broj stanovnika i životni vek je u stalnom porastu, a površine za proizvodnju na otvorenom polju postaju ograničene. Proizvodnja u zaštićenom prostoru ne samo da daje bolji kvalitet povrća, njegovu bolju i veću zdravstvenu bezbednost, veću nutritivnu i biološku vrednost, već ostvaruje i neuporedivo veće prinose. Tako, recimo, prinosi paradajza mogu biti i deset puta veći nego u proizvodnji na otvorenom polju, paprike 4 do 5 puta, krastavca 6 do 7 puta veći. Jasno je da su to neki od razloga zbog kojih površine na zaštićenim prostorima rastu.
Foto: AdobeStock
Drugi razlog je racionalno upravljanje prirodnim resursima. U proizvodnji u zaštićenom prostoru moguće je racionalno upravljati zemljišnim kapacitetima, a ako ponestane zemlje, proizvodnja je moguća i bez zemljišta – na organskim ili neorganskim supstratima, na različitim rastvorima vode i mineralnih hraniva – hidroponski.
Treći razlog je uvođenje automatizacije i kompjuterskog vođenja i kontrole mikroklimatskih uslova. Na taj način se povećava efikasnost proizvodnje i rastu površine. Uvođenje automatizacije i kompjuterskog vođenja i kontrole mikroklimatskih uslova podrazumeva da su u ovu proizvodnju, pored agronoma, uključeni i elektroinženjeri, mašinski inženjeri, građevinski inženjeri, kibernetičari. Oni učestvuju u podizanju zaštićenog prostora, kako bi se obezbedila kontrola mikroklimatskih uslova.
Kontrolisano trošenje energije i vode
Protiv proizvodnje na otvorenom polju je i činjenica da su energenti potrebni za nju veoma skupi. S druge strane, u plastenicima i staklenicima možemo čitave godine kontrolisano trošiti skupe energente.
Ne treba zaboraviti ni navodnjavanje. U proizvodnji na otvorenom polju to je skupo i teško obezbediti. U zaštićenom prostoru mi ovu količinu kontrolišemo i dodajemo biljkama po fazama rasta i razvića u zonu korenovog sistema tačno toliko koliko je potrebno.
Za koji će se način proizvodnje opredeliti profesionalni proizvođači zavisi od kvaliteta objekta, opreme i nivoa tehnologije. U jednostavnijim objektima, obično plastenicima tunelskog tipa, najčešće je organizovana proizvodnja uz smenu dve do tri vrste, dok se u plastenicima i staklenicima, uz maksimalnu kontrolu mikroklimatskih uslova organizuje celogodišnja proizvodnja jedne vrste. Grejanje je preduslov celogodišnje proizvodnje toploljubivih povrtarskih vrsta, dok kod proizvodnje vrsta sa malim zahtevima za uslovima uspevanja moguće je u plastenicima bez dodatnog zagrevanja proizvoditi povrće u vreme kad ga na otvorenom polju nema. To su pre svega salata, rukola, mladi luk iz zasada ili glavičuraka, celer, praziluk, rotkvica.
Agrotehnički značaj ove proizvodnje ogleda se u tome što je moguće proizvesti veći broj vrsta, uz sprovođenje specijalnih agrotehničkih mera, kao što je vođenje biljaka kako bi obezbedili vrhunske prinose. I biološki značaj je veliki, jer se proizvodi povrće visokog kvaliteta čitave godine i, što je posebno važno, ovo povrće je najčešće bez ostataka pesticida u objektima sa visokom tehnologijom. Zbog čega?
Ova proizvodnja se odvija ili na nastiranom zemljištu, ili u hidroponima, a u tim uslovima nije potrebna primena herbicida. Zbog održavanja optimalnih mirkoklimatskih uslova nema prouzrokovača bolesti, a ako se pojave, lako se rešavaju biološkim preparatima, dok se štetni insekti kontrolišu unošenjem predatora.
Manja potrošnja pesticida daje manju potrošnju hranljivih materija, pre svega vodotopivih đubriva, što znači da je ova proizvodnja i ekološki prihvatljiva.
Porodični plastenik za 500 evra
Proizvodnja na okućnici je moguća u plastenicima takozvanog hobi tipa, i to na površini od 80 do 100 metara kvadratnih, čime je moguće obezbediti celogodišnju proizvodnju svežeg povrća za potrebe četvoročlane porodice. Ako sami pravite, jedan plastenik tunelskog tipa košta 4 do 5 evra po metru kvadratnom, što je na 80 do 100 metara kvadratnih iznosi oko 500 evra. Neophodno je obezbediti noseću konstrukciju od cevi koje se savijaju lučno, prečnika 2 do 3cm. Sa spoljašnje strane se stavlja PVC folija 180 – mikronska, još češće 200 – mikronska, a s unutrašnje strane se navlači 100 – mikronska plastična folija, kako bi vazduh između njih služio kao izolator. Ovakva proizvodnja donosi izuzetne finansijske efekte, uz relativno mala ulaganja.
Piše: prof. dr Žarko Ilin
