Насловна АРХИВА RASTU BILJKE I BUJAJU ŠTETOČINE: Vreme odgovara povrću, ali i parazitima

RASTU BILJKE I BUJAJU ŠTETOČINE: Vreme odgovara povrću, ali i parazitima

Због брзог пораста биљака, у заштити треба користити препарате системичног деловања

1129
Фото: wikipedia

Zaštita povrća na otvorenom polju najintenzivnija je tokom juna. Vremenski uslovi pogoduju biljkama, ali i parazitima, izazivačima bolesti i štetnim insektima. Zbog toga je bitno da prskanje, najefikasnijim preparatima, bude pravovremeno. Stručnjaci za zaštitu bilja u Poljoprivrednoj stanici u Novom Sadu, savetuju da se prednost da preparatima sistemičnog delovanja.

Vreme pogoduje truleži i bakterijama

Prinos, ali i kvalitet crnog luka može da umanji parazitna gljiva botritis, izazivač sive truleži. Kod zaraženih biljaka prvo bledi centralni list, a kako bolest odmiče, propada i truli kompletna biljka. U usevu gde je uočen takav luk neophodna je zaštita fungicidima iz grupe botriticida uz dodatak okvašivača. To su Switch 62,5-NjG, Signum, Teldor 500-SC.

Paprici veliku štetu mogu da nanesu i bakterije, pre svega prouzrokovač bakteriozne pegavosti listova i krastavosti plodova. Bakterija se razvija na svim nadzemnim delovima biljke. Na listovima se, obično u drugoj polovini juna ili kasnije, posle dužeg kišnog perioda, uočavaju sitne uljaste pege nepravilnog oblika. Vremenom sredina im potamni, a periferija dobija ljubičastomrku boju. Ukoliko uslovi povoljni za razvoj bakterije potraju, a to je obilje vlage, pege se šire i spajaju, a tkivo u okviru njih ispada. Ako zaraza pređe na stablo, pege ga obuhvate prstenasto, dok se na plodovima tkivo u okviru njih slabije razvija, pokožica puca i stvaraju se kraste, po čemu je bolest i dobila ime.
Iako paprika cveta i nije preporučljivo da se u zaštiti koriste fungicidi na bazi bakra, najbolji je preparat Pergado C. Poznato je da bakar izaziva opadanje cvetova i zbog toga treba prskati kasno uveče, kada su oni zatvoreni.

MOLJAC PARADAJZA SVE OPASNIJI

Moljac paradajza (Tuta absoluta) poslednjih godina pravi sve veću štetu na paradajzu, ali i krompiru, plavom patlid`anu, paprici, i u plastenicima, i na otvorenom polju. Poreklom je iz Južne Amerike, A odgovara mu toplije podneblje, koje postaje karakteristika našeg područja. Odrasli moljci su leptirići i oni nisu štetni. Teško se uočavaju jer se tokom dana skrivaju među listovima. Štetu prave larve (gusenice), koje se, čim se ispile, ubušuju u tkivo listova, cvetova, plodova, stabljika, ali i peteljki, i tu prave mine koje ih otkrivaju. Ima 10-12 generacija u toku godine, što zavisi od temperature. Mine na listovima su nepravilnog oblika i veličine, a mogu prekriti i ceo list, koji ubrzo nekrotira i propada. Na plodovima buše galerije, udubljenja i jamice i brzo im smanje tržišnu vrednost, a često ih potpuno unište. Biljke valja zaštititi čim se otkriju prve mine. Biraju se sistemični insekticidi sa ovicidnim ili ovi-larvicidnim delovanjem, kratke karence. To su Affirm 095-SC, Coragen 20-SC, Vertimec 018-EC, Armada, Abastate, Match 050-EC, a svima je potrebno dodati okvašivač.

Da plamenjača ne sprži biljke

Parazitna gljiva izazivač plamenjače može da nanese velike štete pradajzu, krompiru, crnom luku, kupusu, ali i drugom povrću. Biljke intenzivno rastu, neke cvetaju, i mora se u pravo vreme zaštititi vegetativna masa, koja će hraniti budući rod, ali i cvetovi i tek zametnuti plodovi. Efikasno će ih zaštititi Equation pro-WG, Folio gold, Acrobat, Previcur, Quardis, Fuzija i slični. Razmak između dva prskanja zavisi prvenstveno od temperature: ako je ona između 20 i 25 stepeni, ponavljaju se svakih sedam do deset dana.
Da je plamenjača zarazila povrće ukazuju prepoznatljive pege na listovima koje se šire, spajaju i zahvataju ceo list, tako da deluje kao vatrom opržen. Parazit s listova prelazi na stablo, nekrotira ga, sprečava dovod hraniva u nadzemne delove, zbog čega se suše kompletne biljke. Kod krompira se prenosi na krtole, a kod paradajza i paprike – na plodove, kojima smanjuje tržišnu vrednost.
Jako obolele biljke ne mogu se izlečiti niti se zaraza može zaustaviti. Njih valja počupati, izneti iz povrtnjaka i spaliti, a one s tek otkrivenim pegama redovno štititi.

Listovi luka koji je zarazila gljiva izazivač plamenjače prvo poblede, biljke zaostaju u porastu, a ako okiša a temperatura ostane visoka, prekriva ih sivoljubičasta navlaka od micelije i spora koje šire zarazu. Kada se priprema rastvor za zaštitu ovog povrća, uvek treba dodati okvašivač, zbog njegovih glatkih listova. Od preporučenih fungicida najmanje efikasan u zaštiti crnog luka od plamenjače je Acrobat, a najefikasniji je Folio gold.

Foto: wikipedia

Insekata sve više

Jun je poznat kao mesec biljnih vašiju. Ima ih više vrsta, a zajedničko je da naseljavaju najmlađe listove i sočne vrhove stabla. Žive obično na naličju, u kolonijama. Napadnuti listovi su nepravilni, kržljavi, uvijeni prema naličju. Odgovara im toplo vreme i u takvim uslovima razvoj jedne generacije je veoma kratak. Povrtari treba da zaštite usev čim primete prve kolonije i ne dozvole prenamnožavanje. Za zaštitu mogu da se koriste svi insekticidi, kontaktnog i sistemičnog delovanja. Bitno je da se za svako sledeće prskanje upotrebi preparat druge aktivne materije, da vaši ne bi postale otporne na one često korišćene. U zavisnosti od upotrebljenog preparata i vremenskih prilika, prskanja se ponavljaju svakih sedam do deset dana.

Krompirova zlatica je dobro poznata svim proizvođačima jer im zadaje veliki problem u zaštiti useva. Oni koji krompir gaje na manjem posedu mogu da je unište mehanički, da sakupljaju odrasle i larve i da uništavaju jajna legla. Za robne proizvođače preporučuju se insekticidi novije generacije na koje zlatica još nije stekla otpornost. To su: Coragen 20-SC (50-60 ml/ha), koji deluje na sve razvojne stadijume, Alverde (0,2–0,25 l/ha), Actara, Calypso, Confidor 200-SC, Mospilan i slični. Zbog razvučenog perioda piljenja larvi, generacije se preklapaju, pa su često neophodna tri-četiri prskanja.

Tržišnu vrednost kukuruza šećerca mogu da smanje gusenice prve generacije kukuruznog plamenca. Odrastao plamenac je leptir i on nije štetan. Štetu prave larve, gusenice koje izgrizaju mlada zrna. Vičniji proizvođači znaju gde i kada ovu štetočinu treba tražiti. One manje upućene savetujemo da usev počnu da pregledaju uoči izbacivanja metlice i začetaka klipa, kada plamenac polaže jaja na listovima, ređa ih kao crep. Ko je u mogućnosti, treba da prati savete prognozno-izveštajne službe. Za zaštitu se koriste insekticidi kratke karence kakvi su Avaunt 15-SC, Coragen 20-SC, i Afirm.

Kupus je sladak zalogaj larvama (gusenicama) sovice, malog i velikog kupusara, moljca, buvača, vaši, ali i domaćin plamenjače, gljive alternarije, koja izaziva crnu pegavost, i bakterijama. Za zaštitu od bakterija za sada nije sintetisan ni jedan efikasan preparat, te treba nastojati da se posadi zdrav rasad i koriste fungicidi na bazi bakra dok su biljke mlađe. Razvoj plamenjače sprečavaju fungicidi koji se koriste u zaštiti paradajza i paprike. Razmnožavanje svih štetočina uspešno sprečava više insekticida među kojima su Coragen, Afirm, Match, Alverde i Vertimec.

S. Mujanović

Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.