Zeleni listovi čuvaju svežinu
Kasna jesen je vreme za berbu karfiola, jedne od najtemperamentnijih povrtarskih kultura. Da bi ova namirnica bila što kvalitetnija, karfiol treba seći u oktobru i novembru mesecu, kada su beličaste glavice obima od 15 do 20 centimetara
Karfiol je spreman za berbu nedelju ili dve posle „pokrivanja“ glave, a kada ona dostigne veličinu teniske loptice treba preklopiti lišće iznad ploda i blago ga povezati. Na ovaj način će povrće ostati belo, dok će u suprotnom požuteti od sunca.
Po suvom i sunčanom danu
Berbu treba početi pre nego što se cvetne grane izduže. Za ovaj posao treba izabrati suve i sunčane dane, kad spadne jutarnja rosa, a povrtarima je na raspolaganju oko dve nedelje da sklone plodove sa njive.
Glavice karfiola se seku oštrim, dugim noževima. Obavezno ih treba odseći sa nekoliko listova, kako bi što duže zadržale svežinu i istovremeno bile zaštićene od oštećenja.
Ukoliko potraje Miholjsko leto, a ova kupusnjača kasni sa razvojem, biljka se može ostaviti na otvorenom i do kraja novembra, dok glavice ne dostignu tehnološku zrelost. Naime, karfiol najviše voli temperaturu od oko 16 stepeni, ali ne toleriše višu od 24 stepena. Na višim temperaturama dolazi do fizioloških poremećaja. I nakon berbe glavice treba držati van domašaja sunca, kako ne bi promenile boju.
Tamne mrlje znak ustajalosti
Kod komercijalne proizvodnje karfiol se do prodaje čuva u hladnjačama na temperaturi od 0 do 10 stepeni i na relativnoj vlažnosti vazduha od 97 odsto. U hladnjače ga treba smestiti pre nego što požute spoljašnji listovi, dok su još hrskavi i lako se odvajaju od glavice. U domaćinstvu karfiol se čuva u papirnim kesama u frižideru. Tada je upotrebljiv narednih sedam dana. Karfiol treba da bude čiste, belo-krem boje, sa kompaktnom glavicom na kojoj su cvetovi zbijeni, a ne razdvojeni.
Često se mogu videti tamne mrlje ili tačkice na karfiolu. Takav plod bi trebalo izbegavati u ishrani, jer je to znak da dugo stoji. Naime, ako je prošlo dosta vremena od branja dolazi do procesa oksidacije i pojave tamnih mrlja. Takođe, ako glavica ima mat boju ili se pojavljuju cvetići, i to je upozorenje da je prošlo dosta vremena od berbe. Zeleni listovi ispod ubrane glavice su najpouzdaniji pokazatelj da je ovo povrće sveže.
U ishrani je važno koristiti svež plod, jer samo na taj način se unose sve hranljive materije. Kod nas je uobičajen karfiol belih glavica, ali u svetu se gaje i zelene, žute i ljubičaste vrste.
Izvor zdravlja
Karfiol sadrži visoku koncentraciju vitamina C, B5 i B6, folate, mangan, omega 3 masne kiseline i dijetetska vlakna. Karfiol obiluje provitaminom A, pantotinskom i nikotinskom kiselinom i vitaminom K. Od minerala sadrži kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, bakar, hlor i sumpor.
Piše: Biljana Nenković
