Šećerna repa je ovog proleća posejana na oko 45 hiljada hektara, što je više za nekih 12 hiljada hektara više nego lane. Usevi su izgledali dobro do sredine vegetacije, a kako se bliži vreme vađenja situacija je sve gora jer postoje repišta u Sremu, srednjem i severenom Banatu sa kojih neće biti vađena. Rod će na većini parcela biti manji za 10 posto u najboljem slučaju. Šta se desilo sa usevima šećerne repe ispričao nam je Živko Đurić, oplemenjivač šećerne repe u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, kojeg smo pronašli u Poljskoj, gde je s grupom saradnika prikupljao uzorke repe jer je zdravstveno stanje ove biljne vrste u čitavoj Evropi, slično kao kod nas.
– Prinos šećerne repe kod nas su smanjili bolest poznata kao gumoza, i razni tipovi truleži- kaže dr Ćurčić. – To su bolesti koje repu prate odavnina, i na sreću, posledica nema po sledeći usev. Može se sejati bilo koja biljna vrsta osim šećerne repe.
Repa kao gumena igračka
Gumoza šećerne repe prvi put je u Srbiji primećena u srednjem Banatu i severnoj Bačkoj još šezdesetih godina prošlog veka, a u to vreme već je otkrivena i u Bugarskoj i Rumuniji, gde je, pogrešno, povezivana sa abiotičkim faktorima. Posle epidemije tokom kasnih šezdesetih, ostala je na našim oranicama i tokom sedamdesetih kada je sporadično otkrivana u celom regionu, a jače zaraze su bile u sušnim sezonama. Tokom 2018. godine bolest je u Srbiji, ali i u drugim evropskim zemljama, ušla u novu epidemijsku fazu i postala poznata kao gumoza šećerne repe. S zaraženih parcela vadila se repa s značajno manjim sadržajem šećera. Kako smo saznali od dr Ćurčića, bolest izaziva fitoplazma koja biljke zarazi tokom leta. Kao i sve druge fitoplazme, prenosi je cikada (cvrčak) i zaraze nema ako nedostaje vektor.
Drugi, ali ništa manje značajni krivci zbog lošeg zdravstvenog stanja šećerne repe su parazitne gljive, prouzrokovači truleži. U Vojvodini su najčešći Fusarium oxysporum (66%), Alternaria spp. (11%), (10%) i Rhizoctonia solani (5%). Za njihovo prenamnožavanje najveću krivicu snosi sam čovek. Kod najvećeg broja proizvođača šećerna repa se često gaji na istim parcelama i plodored se uglavnom ne poštuje. Zbog toga ali i promene vremenskih prilika, problemi koji se javljaju u proizvodnji, počinju značajno da utiču na smanjenje prinosa ili kvaliteta šećerne repe.
Ne prija joj zbijeno zemljište
Svi napred navedeni prouzrokovači truleži korena šećerne repe mogu se naći u skoro svakom zemljištu. Da li će napraviti problem na repi, zavisi od količine zaraznog materijala u zemljištu i uslova spoljašnje sredine ali i agrotehnike. Samo gajenje repe podrazumeva veliki broj prohoda traktorima i teškom mehanizacijom koja sabija zemljište, a takvo ima lošiji vodno vazdušni režim što ne odgovara ni jednoj biljnoj vrsti.
Promena klime i ekstremno zagrevanje biljaka i zemljišta koje na kratko prekidaju pljuskovite kiše koje za sat-dva nakvase zemlju s 30 – 50 mm, takođe zbijaju zemljište kroz koje voda i vazduh ne mogu da prodru do veće dubine. Sve to slabi biljke koje lako naseljavaju gljive prouzrokovači truleži. Činjenica je da trulež šećerne repe nije samo problem na njivama naših paora. Ona smanjuje prinos pa i površine i u SAD i Evropi, isto kao i kod nas. – Lek za sve ove probleme je setva tolerantnih sorti, plodored, (predusev pšenica ili ječam), a kao kao dopunske mere mogu da posluže tretmani semena antagonistima i smanjenje prohoda teške mehanizacije kroz parcele – ukazuje dr Ćurčić.
Piše: Svetlana Mujanović
