Nekada su tokom dugih zimskih dana, kada na poljima nije bilo posla, naše bake organizovale druženja, sedeljke i prela. Štrikale su, prele i vezle, a na trpezi za starije i decu, sem kuvanih kukuruza, kokica i nekog osveženja iz ostave, bile su i veoma popularne špice – pečeno bundevino seme. Pred gostima se čistilo, malo posolilo, sušilo i u rerni peklo radi boljeg ukusa.
Danas, najčešći saveti s malih ekrana, u časopisima i prilozima o zdravlju su da se izbegavaju masne i slane grickalice. Najlakše i najbolje ćemo ih zameniti, a da pritom u organizam unesemo vitamine i minerale, grickanjem zaboravljenih semenki bundeve – kraljice jeseni.
Ulje iz sopstvene kuhinje
Za ceđenje ulja najbolje su semenke golice. Treba ih izvaditi iz bundeve, dobro oprati i osušiti. Poređati ih u tepsiju, tako da ne budu jedna pored druge, dok ne prekriju dno, te na 60 °C ih peći pet minuta. Izvaditi ih iz rerne, izmiksati ili usitniti u avanu i procediti kroz gazu. Ako se koriste semenke obične bundeve, potrebno ih je oljuštiti pre ceđenja.
Manji rizik od raka dojke
Nemački i španski naučnici ustanovili su da žene koje su prošle kroz menopauzu i svakodnevno jedu semenke bundeve imaju za 25 procenata manji rizik od nastanka raka dojke. Semenke sadrže jedinjenja koja se uspešno bore protiv ćelija raka različitih vrsta i imaju antiupalno dejstvo. Smanjuju napade vrućine, glavobolju, bol u zglobovima i učestalost naglih promena raspoloženja.
Regulator holesterola
Ove semenke mogu da snize nivo lošeg holesterola za 15 odsto, a nivo ukupnog holesterola za 10. Tako smanjuju rizik od nastanka krvnih ugrušaka, bolesti kardiovaskularnog sistema, moždanog i srčanog udara i regulišu krvni pritisak.
Odličan izvor belančevina
Bundeve i njihovo seme ipak nisu izum naših starih. Prema arheološkim nalazima sa područja Meksika, domoroci – Indijanci koristili su hiljadama godina ove hranljive semenke, a tikve, obične bundeve, cenili su kao vrednu namirnicu. U Evropu su stigle u 16. veku, sa Kolumbom, i ubrzo postale ne samo hrana, nego i jedna od nezamenljivih jesenjih poslastica.
Danas se zbog sve veće potražnje za hranljivim i lekovitim bundevinim uljem u Vojvodini gaje uljane tikve golice sa semenkama bez ljuske.
Ove omiljene grickalice sve češće koriste i u kulinarstvu, pogotovo za pripremu posebnih vrsta hleba i različitih peciva. Semenke su odličan izvor belančevina sa udelom od 30 odsto, masnog ulja imaju oko 40 procenata, a sadrže i nešto smole, etarskog ulja i šećera. Bogate su mineralima – gvožđem, cinkom, magnezijumom, fosforom, kalijumom, kalcijumom, manganom, selenom. Sadrže vitamin K i određenu količinu vitamina E, koji je poznati antioksidant. U njima su važne esencijalne omega-3 i omega-6 masne kiseline, koje su telu neophodne za održavanje zdravlja srca i regulisanje krvnog pritiska, a bogate su i proteinima i vlaknima.
Zaštita od dijabetesa
Semenke bundeve su bogate zdravim nezasićenim masnim kiselinama, a naučnici su ustanovili i da su efikasne u regulisanju nivoa šećera u krvi. Upravo zato, ove semenke se preporučuju dijabetičarima za svakodnevno konzumiranje.
Pomažu mršavljenje
Zbog toga što su bogate vlaknima i proteinima, semenke dugo drže sitim one koji ih konzumiraju. Tako pomažu u skidanju suvišnih kilograma bez odricanja od kvalitetnih sastojaka ishrane. Samo 30 grama ovih semenki, naime, sadrži oko 5 grama proteina. Imaju, ipak, i oko 285 kalorija po šoljici, pa ih treba umereno koristiti i polako smanjivati kilograme.
Ublažavaju artritis
Ove semenke imaju antiupalno dejstvo i ublažavaju simptome artritisa, za šta je dovoljno samo 30 grama dnevno.
Za trudnice i starije osobe
Semenke golice preporučuju se trudnicama, dojiljama, starijim osobama s obolelom jetrom ili obolelom prostatom. Blagotvorne su i za one koji boluju od upale bešike, jajnika, reume, gihta…
Otklanjaju tegobe s prostatom
Semenke bundeve u narodu su poznate kao neotrovno sredstvo protiv crevnih parazita – dečjih glista i pantljičare, pa su se uvek davale i deci. Odraslima se za čišćenje creva od crevnih parazita preporučuje oko 400 grama, a deca 200 do 300 grama presnih semenki, isitnjenih i pomešanih s malo meda. Treba da ih odjednom pojedu. Pola sata posle toga valja im dati ricinusovo ulje za čišćenje.
Poslednjih godina ove semenke dobijaju na važnosti zbog dokazane delotvornosti u lečenju upalnih procesa (hiperplazija) prostate. Zato ih često nazivaju semenom za muškarce, jer sadrže kukurbitacine i cink koji smanjuju veličinu prostate. Redovnim uzimanjem tri puta dnevno po jedne kašike semenki, povećava se protok urina i smanjuju tegobe. Osim toga, cink je veoma važan za izgradnju kostiju, te je grickanje semenki odlična preventiva protiv osteoporoze. Samo jedna i po šoljica semenki sadrži čak 20 odsto preporučene dnevne vrednosti cinka.
Sirove semenke imaju sladak, orašast ukus, a za posebniji ukus treba ih peći dvadesetak minuta na 70 Celzijusovih stepeni, jer se na višim temperaturama unište esencijalne masne kiseline.
Smuti za sportiste i decu
Semenke bundeve sve češći su sastojak hranljivih salata i smutija. Evo recepta smutija za sportiste i decu:
Neophodni sastojci su jedna banana, kašika prženih semenki bundeve, tri do četiri suve smokve ili dve kašike suvog grožđa, veća šargarepa. Sve sastojke izmiksati u blenderu. Smokve su veoma važne jer sadrže vitamine grupe B, kao što su niacin, piridoksin, pantotenska i folna kiselina, koji učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, belančevina i masnoća. One su odličan izvor minerala, kalcijuma, cinka, kalijuma, selena, gvožđa i bakra. Malo glukoze obnavlja energiju za uspešan trening. Ovaj smuti je izvanredan i za decu u pubertetu.
Smuti za osveženje
Priprema se od jedne zrele banane, zaleđene i isečene na kolutove, šolje nezaslađenog mleka, šoljice jogurta, dve supene kašike prženog bundevinog semena, kašike lanenog semena, kašičice meda i četiri kockice leda. Sve sastojke staviti u blender i sitniti dok smesa ne postane glatka, pa poslužiti.
Salata
Zelenu salatu usitniti, pa dodati 100 grama prženih semenki bundeve i 100 grama na kockice iseckanog trapista. Posoliti po ukusu, preliti jogurtom pomešanim s malo maslinovog ulja i poslužiti s pečenom piletinom.
Terapija protiv arteroskleroze
Iz semenki bundeve dobija se delikatesno tamno i gusto ulje, bogatog, karakterističnog ukusa i arome bundevinog semena. Tamnozelene je boje sa crvenkastim prelivom. Zbog izrazito tamne boje naziva se i „crno ulje“. Može se proizvesti hladnim ili toplim postupkom. Kod hladnog postupka semenke se samo usitne i presuju, ili se pre toga vrlo blago zagreju. Takvo ulje je zdravije za upotrebu.
Pri toplom postupku semenke se pre presovanja proprže na temperaturi od 60 Celzijusovih stepeni. Bundevino ulje kod nas se danas najviše proizvodi u Vojvodini, a cede ga i u Austriji, Mađarskoj, Sloveniji… Nije pogodno za prženje, u dubokom ulju, ali je moguća njegova kratkotrajna termička obrada. Lako je svarljivo (više od 98 odsto). Najčešće se koristi za začinjavanje salata.
Kao terapija uzima se jedna velika kašika dnevno, samostalno ili u umaku, sa salatom, kuvanim povrćem.
Sadrži masne esencijalne kiseline i to 45 odsto linoleinske, 25 oleinske, 30 odsto palmitinske i stearinske, ali i lecitin – prirodni emulgator koji čisti krvne sudove, odnosno sprečava pojavu arteroskleroze.
Naučna istraživanja pokazala su da ovo ulje preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takođe smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. Jača imunitet, pozitivno utiče na sprečavanje gubitka kose, na rad srca, posebno zbog magnezijuma.
U slučaju opekotina i ispucale kože, preporučuje se mazanje oštećene kože ovim kvalitetnim uljem.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 599 – Novembar 2018.
