Neke vrste povrća gajene u postrnoj setvi, kao drugi usev, mogu da se ubiraju sukcesivno, ponekad i tokom čitave zime, sve do ranog proleća. Među njima prednjače kupusnjače – kupus, kelj pupčar, brokoli, rukola, a zimu i niske temperature na njivi preživi i povrće posejano kasnije – cvekla, šargarepa, peršun, paštrnak, celer, motovilac, crni i beli luk, neke sorte salate…
Kelj pupčar, lisnati kupus (raštan), kelj i kasni kupus nerertko se mogu videti prekriveni snegom, a sa njiva i iz bašta se ubiraju direktno i postepeno, već prema zahtevu tržišta ili potrebi domaćinstva, bez čuvanja u skladištima.
Glavice se seku kad se odmrznu
Iako je kelj pupčar biljka tople i umereno vlažne klime, lako podnosi mrazeve i do -10 Celzijusovih stepeni, a preživi i one koji se na kratko spuste na -20. U baštama i na manjim površinama, radi duže berbe, glavičice se skidaju u više navrata, od dole prema gore. Sa njiva se uklanja jednokratno, ručno, odsecanjem čitavih biljaka. Pored njih, za ljudsku ishranu se koriste i listovi, a pripremaju se kao kupus raštan. Posebno su kvalitetni kada ih uhvati slabiji mraz.
Sorte i hibridi kupusa kompaktnih, tvrdih glavica, sa njiva se uklanjaju poslednji. Da bi bolje podneo jače mrazeve, kupus koji ostane na polju valja „kiriti“. Svaka biljka se pojedinačno, blago, bez trzanja, povuče na gore. Tako se prekida deo korenčića, smanjuje usvajanje vode i hrane i usporava rast glavica, kao i njihovo pucanje.
Tokom berbe odsecaju se prvo potpuno razvijene i tvrde glavice. Ukoliko se one smrznu, valja sačekati da se odmrznu, pa tek tada ih odseći.
KUPUS CEĐEN NAJZDRAVIJI
Kupus je izuzetno bogat vitaminima i mineralima. Ima antioksidantno i antiseptičko dejstvo, jača imunitet i ublažava tegobe od artritisa, osteoporoze, srčanih i plućnih bolesti, bronhitisa, mamurluka, a reguliše i varenje. Sadrži belančevine, biljne masti, dijetetska vlakna, a od vitamina ima najviše vitamina C pa beta-karotena (provitamin vitamina A). Od minerala sadrži kalijum, gvožđe, magnezijum, sumpor i bakar. Dragocena je namirnica i zbog sadržaja tartronske kiseline, koja usporava pretvaranje šećera u mast, što ga čini najpogodnijom namirnicom u raznim dijetama. Iako su sve sorte kupusa izuzetno zdrave, istraživanja su pokazala da crveni kupus sardži više vitamina C i antioksidanata od belog, a kineski kupus ima manje celuloze, pa se brže i lakše priprema.
Najzdraviji, ali i najređi način upotrebe ovog povrća u ishrani je sok. On je blagotvoran za želudac a priprema se lako. Od 100 g kupusa, ceđenjem, odnosno blendiranjem se dobije 50 ml soka. Zbog ne baš prijatnog mirisa i ukusa, valja ga kombinovati sa sokom od jabuka ili šargarepe, uz dodatak jedne do dve kašičice meda. Pije se jedna čaša dnevno, najbolje na prazan stomak.
Raštan i kelj posle smrzavanja ukusniji
Lisnati kupus (raštan) i kelj potrošači manje traže, pa se i slabije gaje. Raštan veoma dobro podnosi klimatske ekstreme – visoku i nisku temperaturu, sušu i vlagu, i lako se gaji. Na otvorenom polju može da dočeka i rano proleće, i preživi jake mrazeve. Čak je poželjno da ga uhvati mraz jer je tada ukusniji.
Glavice kelja se sa njiva uklanjaju kada dostignu potrebnu veličinu. Odsecaju se sa kompletnom lisnom rozetom, po tihom i suvom vremenu. I ovo povrće je ukusnije kada ga na polju uhvati blagi mraz. Tokom blagih zima, bez temperaturnih ekstrema, na otvorenom može bez problema da dočeka proleće.
U našim baštama sve češće se može videti i pekinški – kineski kupus. Glavice se seku krajem novembra, ali nije potrebno da se iskoriste odmah. Ubrane zdrave, očišćene od spoljnih suvih listova, u hladnim i čistim ostavama mogu da se čuvaju i do dva meseca.
CVEKLA NA NJIVI DOK ZEMLJA NE SMRZNE
Cvekla se kod nas najčešće gaji kao drugi usev, a vadi se pre jačih mrazeva, jer koren izmrzava na temperaturi od -2 stepena. Izvađeni koreni, očišćeni od lišća i zemlje, čuvaju se u skladištima u kojima temperatura ne pada ispod nule.
Naši povrtari šargarepu redovno gaje i kao drugi usev. Iz ove, letnje setve, koren se vadi obično tokom novembra, ali u baštama, tokom blagih zima, može da ostane do proleća, i ubira se sukcesivno, prema potrebi. Važno je da zemlja ne smrzne. Čim se najave jači mrazevi, valja je ukloniti sa polja.
Paštrnak u punu tehnološku zrelost ulazi u kasnu jesen, kada prestaje nakupljanje hraniva u korenu. Baštovani praktikuju da ga na manjim površinama i u baštama ostave na otvorenom i vade po potrebi, sve do proleća, dok ne poteraju mladi listovi. Tada počinje da formira cvetno stablo i gubi kvalitet. Za razliku od njega, peršun se mora izvaditi pre jačih mrazeva, obično kada i šargarepa.
Celer korenaš takođe može prezimeti na otvorenom polju. Ako se najavljuje jaka zima, valja ga prekriti slojem slame.
NI SPANAĆ SE NE BOJI ZIME
Neke vrste lisnatog povrća uspešno odolevaju mrazu, pa se seju u jesen i ubiraju od ranog proleća. U našim uslovima to su spanać, blitva, rukola, motovilac i neke sorte zelene salate.
Sorte zelene salate otporne na niske temperature, rasađene tokom oktobra, ubiraju se sve do ranog proleća. Ako se ne utroše do jačih mrazeva, dovoljno je da se leja pokrije agrotekstilom i produži vreme sečanja glavica.
Rukola pripada grupi povrća otpornog na mraz. Proizvodi se tokom cele godine, a ako je na polju uhvati jači mraz, izmrznuće nadzemni deo ali će, čim se vreme prolepša, poterati iz korena.
Blitva ima veliku mogućnost prilagođavanja zemljištu i klimi, podnosi vrućine, ali i mraz. Ekstremno niske temperature uništiće nadzemni deo, no u proleće biljka će se regenerisati iz korena.
U grupu „nezimogrožljivog“ povrća ubraja se i spanać. On izdržava mrazeva do -8 stepeni, a dobro ukorenjene biljke, pod snegom, prežive i -20 stepeni. Bere se čim biljke obrazuju pet-šest krupnih listova. U baštama se to radi sukcesivno, tako da berba traje do ranog proleća.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
