Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Vredne li su nano Gružanke devojke

Vredne li su nano Gružanke devojke

3132

Lepote Gruže i okoline predstavljaju i promovišu žene iz Udruženja “Gružanske domaćice”. Ove vredne domaćice, iako ih za sada u Udruženju nema veliki broj, trude se da svojim aktivnostima mesto predstave na turističkoj mapi Srbije i šire, kao jedno od možda danas poslednjih oaza zdravog života i zdrave hrane.

– Udruženje “Gružanske domaćice” čini pet žena koje se međusobno druže, poštuju i u dogovoru prave domaće proizvode. Spojila nas je ljubav prema životu na selu, što smo odlučile da podelimo sa drugima. Tu smo za sve one koji se užele domaćih kiflica, salčića, pite od razvlačenih kora, ajvara, džema ili čašice rakije i likera. Pa, kad se požale da ih od sve te hrane boli želudac, onda im damo naše kantarionovo ulje, od bilja branog na brdu van bilo kakvog zagađenja. Muke prođu a ostanu poznanstva i nadamo se nova slika o tome kako je živeti na selu. Posebno kako žene žive na selu – kaže za Dobro Jutro predstavnica “Gružanskih domaćica” Petrija Pavlović.

Petrija ističe, iako ih ima samo pet u Udruženju, da se sve obavlja skladno i u “dogovoru sa prirodom”.

– Bavimo se proizvodnjom slatke i slane zimnice, sokova, likera, nekih lekovitih ulja i tinktura. Trudimo se da iskoristimo sve blagodeti zdravog bilja, voća i povrća koje ili raste u našem okruženju ili ga same uzgajamo – a šta će se praviti zavisi od sezone, naročito od one slavske kada su svima potrebni domaći kolači i torte. Tokom leta traženi su bili sveži sokovi, slatka, džemovi, a sada je sezona slane zimnice i ajvara tako da uvek ima posla, ističu vredne Gružanke.

Iako svaka od njih podržava dolazak i ostanak mladih na selu, to pitanje je po rečima Petrije Pavlović vrlo kompleksno.

– Na ovo pitanje nema lakog odgovora. Posle završenog fakulteta u Beogradu, doselila sam se u Čestin i živim sa porodicom u kući svog dede po mami. Vratila sam se da bih bila svoj na svome, da znam da je jabuka koju jedem neprskana i da sam ovde uradila sve za sebe i porodicu. Ali nije lako, kad struja nestaje nekoliko puta nedeljno, kad nema signala ni na telefonu, a o internetu da ne pričamo. Možda da su na selu neke stvari pristupačnije, da ne davi birokratija, da možemo lakše plasirati naše proizvode i po ceni koja je realna za njihovu vrednost, možda bi se više ljudi odlučilo da živi na selu. Čovek mora da voli više život na selu, ne samo od života u gradu već i od svih poteškoća koje život na selu nosi – iskrena je Petrija kojoj je žao što nismo dovoljno svesni lepota naše zemlje.

– Nismo svesni ni bogatstva, ni vrednosti koje nam Srbija nudi. Sve manje ljudi ima predstavu koliko godina se gaji neko drvo da bi se ubrao plod, koliko dugo se seljak brine o kravi da bi od nje imao mleka, sira, kajmaka. Svi bi da se hranimo zdravo a žalimo se da je skupo. Nažalost živimo u svetu gde je bitno napraviti kul fotku, označiti lokaciju i dobiti lajkove. Malo ljudi ide na planinu da bi uživao u svežem vazduhu ili nabrao neku biljku za čaj – naglašava Petrija Pavlović.

U narednom periodu, da bi se više ljudi upoznalo sa lepotama Srbije, “Gružanske domaćice” planiraju da se posvete seoskom turizmu.

– Planiramo da polako ali sigurno širimo ponudu naših proizvoda, kao i saradnju sa udruženjima iz okruženja na raznim projektima i radionicama. Takođe u planovima je i bavljenje seoskim turizmom kako bi još više ljudi bilo u prilici da se upozna sa radom i našim proizvodima – zaključuje Petrija Pavlović.

Piše: Srećko Milovanović