Postoje pisani dokazi da je mušmula gajena još pre dve hiljade godina. U njenim plodovima uživali su drevni Grci, a stari Rimljani posvetili su je bogu Saturnu. Bila je popularno voće brojnih civilizacija. Krasila je bašte i vrtove kraljeva i bogate aristokratije. Čak je i Šekspir, u najpoznatijoj ljubavnoj priči o Romeu i Juliji, mesto našao za – mušmulu.
Danas je mnogi zapostavljaju i najčešće je voćka ćoškova i okrajaka bašti. Zbog semenki u plodovima, mnogi ih nerado koriste.
Kompot od poluzrelih plodova
Sastojci: kilogram mušmula, 200 grama meda, sok od jednog limuna, vanilina šipka, rum.
Priprema: poluzrele mušmule oprati, oljuštiti i iseći na polovinu ili četvrtinu, a potom posuti sokom od limuna i 15 minuta ostaviti da stoji. Preliti hladnom vodom i masu staviti da se kuva pet do sedam minuta. Dodati med, vanilu i kuvati još pet minuta. Vruć kompot sipati u sterilisane tegle (ne napuniti ih skroz do vrha), zaliti kašičicom ruma i zatvoriti hermetičkim zatvaračima ili duplim celofanom. Tegle spustiti u provrelu vodu i kuvati još 15 minuta, a potom uviti u deblju tkaninu i ostaviti do narednog dana. Do upotrebe čuva se na hladnom mestu.
Ruža sa Kavkaza
Smatra se da mušmula potiče sa Kavkaza. Pripadnica je familije ruža. U narodu je poznata pod imenom divlja kruškica. Za plodove različitih boja, od zelenkastosmeđe, tamnosmeđe ili čokoladnosmeđe, ljubitelji ovog voća kažu da su zlatni dar pozne jeseni. Beru se u vreme kad druge voćne vrste počinju da ulaze u zimski san.
Bogati su raznim mineralnim materijama, pektinima, ugljenim hidratima, organskim kiselinama, vitaminom C… Blagotvorno deluju na ljudski organizam. Odmah nakon konzumiranja podižu energiju i smanjuju umor. Ne treba zanemariti ni njihovu lekovitost. Vekovima su korišćeni za rešavanje različitih probavnih smetnji jer pospešuju rad creva. Deluju i kao blagi laksativ. Takođe, ovo je voće bogato i belančevinama, voćnim kiselinama, ali i pektinom, koji pomaže u snižavanju niova holesterola.
Nutricionisti navode da mušmula poboljšava krvnu sliku, te čisti jetru i bubrege. Mnogi je i danas upotrebljavaju kada im krvare desni, imaju herpes ili afte u usnoj duplji. Ova zaboravljena voćna vrsta može poslužiti i kao ukrasna biljka koja je dekorativna i svojim cvetovima, listovima i plodovima stvara ugodan ambijent u dvorištu, bašti ili na okućnici.
Čaj protiv dijareje
Sastojci: jedna kašika usitnjenih svežih zelenih mušmula, dva decilitra vode.
Priprema: zagrejati vodu do ključanja i njome preliti usitnjene mušmule. Poklopiti i ostaviti oko sat vremena da odstoji, a potom procediti.
Upotreba: za zaustavljanje dijareje piju se dve do tri šoljice čaja dnevno. U slučaju krvarenja zubnog mesa više puta dnevno ovim čajem ispirati usnu šupljinu.
Mraz popravlja ukus
Mušmule su najukusnije u vreme kada listovi opadnu sa stabla i nakon prvih mrazeva. Tada ovi plodovi postaju mekani, slađi i ukusniji, a njihova unutrašnjost pretvara se u braonkastu kašu. Sveže ubrani su opori, tvrdi i kiseli, dok im je meso bledosivo ili zelenkasto, te još nisu za jelo.
Iako se uglavnom konzumira sveže, što nutricionisti ističu kao najkorisnije za organizam, od ovog voća mogu se napraviti razne poslastice – marmelada, liker, rakija, ali i sir. Ukus smeđih plodova odlično se slaže sa puterom, cimetom, karanfilićem, slatkom pavlakom, limunom, suvim grožđem i vinom. Proprženi na puteru, sa dodatkom karanfilića, odličan su dezert u jesenjim danima. Osušeni listovi mušmule, sakupljeni u vreme cvetanja, koriste se za spravljanje čaja koji se u narodnoj medicini opisuje kao delotvorno sredstvo za ispiranje grla, lečenje zapaljenja desni i usta. Lišće i kora, takođe, imaju korisnu stranu – daju lepu mrku i žutu boju tkaninama.
Plod mušmule sadrži krupne semenke, pa je najjednostavnije da se jede tako što se preseče napola i kašičicom izvadi meso iz njega. Ovde je potreban oprez – ne treba preterivati sa konzumiranjem svežih mušmula. U većoj količini teže su za varenje i mogu da dovedu do dijareje. Plodove koje je zahvatila plesan treba odbaciti.
S. Malinović
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
