Piše: dr Aleksandar Leposavić
Popularnost uzgoja maline, njene vrhunske vrednosti na tržištu i dobra zarada navode mnoge ljude da se okušaju u ovom poslu. Ipak, kao i u svakoj oblasti, i ovde se ne može uspeti bez prethodnog znanja, ali i stalnog učenja i usavršavanja. Među stvarima na koje treba obratiti pažnju jeste i održavanje malinjaka, kako bi se postigli najbolji rezultati.
Foto: Aleksandar Leposavić
Izdanak za rod nastao iz patrljka
Nadzemni izdanci – prirasti, osim iz vegetativnih pupoljaka jednogodišnjih etioliranih prirasta rizoma, mogu da se formiraju i iz adventivnih (spavajućih) pupoljaka podzemnog dela stabla, tj. višegodišnjeg dela rizoma. Ovi izdanci formiraju se na podzemnom delu stabla, ili neposredno na površini zemljišta iz pupoljaka rodnih izdanaka, odnosno patrljka – panja. Patrljak predstavlja zaostali deo starog izdanka koji nastaje njegovim neadekvatnim odstranjivanjem (visokim sečenjem) po završenoj berbi. Štete su brojne.
Smanjenje prinosa i preko 50 odsto
Ovo za posledicu ima zaostajanje izdanka u razvoju, njegovu slabiju kondiciju, smanjenje prinosa koje može biti i 50 % i više od njegovog biološkog potencijala, skraćenje eksploatacionog veka zasada, ali i brojne druge negativnosti. Drugim rečima, neadekvatnim uklanjanjem dvogodišnjih izdanaka koji su plodonosili, zajedno s njihovim podzemnim delom na kome se nalaze spavajući pupoljci podzemnog stabla, zasad se za relativno kratko vreme uvodi u stanje fiziološke starosti, zbog čega nastaju svi ovi problemi.
Foto: Aleksandar Leposavić
Korenov sistem izdanka za rod nastalog iz adventivnog pupoljka na patrljku
Nadzemni prirasti, nastali iz adventivnih pupoljaka na patrljku, nemaju sopstveni korenov sistem, zbog čega celokupni protok vode i mineralnih materija obavljaju preko starog korena izdanka koji je nepažljivo odstranjen.
Neposredno po završetku berbe, izdanke koji su doneli rod potrebno je orezati što niže, ispod površine zemlje, da bi se smanjila mogućnost formiranja novih izdanaka iz adventivnih (spavajućih) pupoljaka rasta bočno, neposredno na površini zemljišta ili na njegovoj površini na nadzemnim prirastima ili iz adventivnih tačaka rasta patrljka (panja) nadzemnih izdanaka uklonjenih posle plodonošenja u prethodnoj vegetaciji.
Foto: Aleksandar Leposavić
Korenov sistem izdanka za rod nastao iz vegetativnog pupoljka (korena) podzemnog stabla – rizoma
Ovakvi izdanci imaju do dva puta manji rodni potencijal u odnosu na izdanke formirane iz vegetativnih pupoljaka etioliranih prirasta rizoma, odnosno izdanaka koji niču iz korena. Zbog toga se svi ovi nadzemni prirasti uklanjaju tokom cele vegetacije.
Novoformirani izdanci koje treba ostavljati da se razvijaju za zamenu, u zavisnosti od lokalnih uslova gajenja maline, treba da su udaljeni od rodnih izdanaka – i rodnih izdanka u formiranju, najmanje 10 cm. Ovakvim izborom favorizuju se izdanci koji se formiraju iz vegetativnih pupoljaka rizoma (korenovog sistema).
Odsečeni izdanci ne iznose se odmah iz malinjaka?
U malinogorjima Srbije poslednjih godina odsečeni izdanci koji su plodonosili ne iznose se odmah iz malinjaka, već neko vreme – po pravilu oko mesec dana – ostaju vezani za žicu naslona.
Ova, svakako diskutabilna, mera objašnjava se sledećim razlozima:
Stari odsečeni izdanci koji su plodonosili u tekućoj vegetaciji štite mlade izdanke, koji plodonose u sledećoj vegetaciji, od neposrednog uticaja sunčeve svetlosti. Ako se stari izdanci odmah po završetku berbe iznesu iz zasada, mladi izdanci, koji su do tog momenta rasli u zaseni, izlažu se jakom svetlu, što dovodi do ožegotina lišća i stabla;
Foto: Aleksandar Leposavić
Izdanci za rod za sledeću godinu treba da budu udaljeni od starog izdanka najmanje 10 cm
Stari izdanci služe kao neka vrsta naslona za mlade izdanke, što u znatnoj meri olakšava izvođenje radova u međurednom prostoru (freziranje, uništavanje korova i zaštita od bolesti i štetočina);
Osušeni izdanci se lakše iznose iz zasada.
Međutim, postavlja se pitanje koliko ovi efekti, koji nisu sporni, neutrališu negativne posledice koje mogu nastati usled inficiranja mladih izdanaka uzročnicima bolesti. Jedino u slučaju besprekorne zaštite (što je teško izvodljivo, jer se najmanje 15 dana pred berbu i za vreme berbe, koja najčešće traje mesec dana, zasad ne sme tretirati pesticidima), ovakva mera mogla bi biti opravdana.
Uklanjanjem izdanaka koji su doneli rod postižu se višestruki efekti, od kojih su najznačajniji nesmetan rast izdanaka koji se ostavljaju i preventivno-zaštitne mere za rod u narednoj godini.
Uklanjanjem dvogodišnjih i proređivanjem novih izdanaka, ostavljeni izdanci dobijaju više prostora, svetlosti, hrane i vode, što se pozitivno odražava na njihov rast, obrastanje rodnim pupoljcima, sazrevanje i veću otpornost prema mrazevima.
Uklanjanje dvogodišnjih izdanaka predstavlja izuzetno značajnu meru i protiv pojave raznih bolesti i štetočina u malinjaku. Naime, stari izdanci predstavljaju stalni izvor zaraze najopasnijim bolestima i „sklonište” za mnoge štetočine koje se prenose na mlade izdanke. Ipak, i pored izuzetno značajnih pozitivnih efekata, većina proizvođača odlaže uklanjanje izdanaka do jeseni ili još češće do proleća, što značajno utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta plodova u narednoj godini.
